- Roditelji bi trebalo da sa decom podele sopstvena iskustva o lošim ocenama, svađama, greškama i neuspesima, kako bi im pokazali da su oni deo odrastanja.
- Tekst poručuje da su važni i razgovori o izgledu, prvoj ljubavi, prijateljstvima i srećnim trenucima, jer deci daju podršku i osećaj da nisu sama.
Roditelji žele da zaštite svoju decu od grešaka koje su i sami pravili u mladosti. Međutim, vođeni sopstvenim strahovima i brigama, ponekad počinju da kontrolišu svaki njihov korak, kažnjavaju ih i burno reaguju na ponašanje koje se ne uklapa u njihova očekivanja.
Možda je vreme da zastanete i prisetite se sopstvene mladosti?
Mudri roditelji ne pokušavaju da zaštite decu od svake greške, već im pomažu da iz svojih iskustava nešto nauče. Upravo zato je važno da sa njima podele i sopstvene uspone i padove, jer će tako lakše razumeti da niko nije savršen i da su greške sastavni deo odrastanja.
Ovo je osam situacija iz sopstvenog života o kojima bi svaki roditelj trebalo da razgovara sa svojim detetom.
1. I ja sam dobijao loše ocene
Razgovarajte sa detetom o tome da ocene ne određuju njegovu vrednost niti unapred određuju kakav će život imati. Nije moguće biti odličan iz svakog predmeta, a uspeh u školi nije jedino merilo budućeg uspeha i sreće.
Prisetite se trenutaka kada ste i sami dobijali dvojke ili trojke i objasnite detetu kako ste se tada osećali, zbog čega je do toga dolazilo i šta ste iz tih situacija naučili. Važno je da dete razume da loša ocena nije kraj sveta, već prilika da prepozna šta treba da popravi i pokuša ponovo.
Cilj nije da ga ubedite da ocene nisu važne, već da mu pomognete da se ne plaši neuspeha i da nauči kako da se izbori sa njim.
2. I ja sam se svađao sa roditeljima
Nemojte pred detetom stvarati sliku o sebi kao o savršenom detetu koje nikada nije protivrečilo roditeljima niti napravilo grešku. Nesuglasice između roditelja i dece sastavni su deo porodičnog života, naročito tokom adolescencije, kada mladi pokušavaju da izgrade sopstveni identitet i izbore se za veću samostalnost.
Ispričajte detetu kako su izgledali vaši sukobi sa roditeljima, šta vas je povređivalo i kako ste se tada nosili sa svojim osećanjima. Možete razgovarati i o tome šta biste danas, sa iskustvom koje imate, uradili drugačije.
Takvi razgovori pomažu detetu da shvati da neslaganje ne znači nedostatak ljubavi i da se čak i posle svađe mogu pronaći razumevanje, poštovanje i zajedničko rešenje.
3. I ja sam se loše ponašao i ljutio svoje roditelje
Mnogi roditelji očekuju da njihova deca uvek budu poslušna, odgovorna i pažljiva, zaboravljajući da su i sami nekada bili nestašni, tvrdoglavi ili skloni impulsivnim reakcijama.
Prisetite se sopstvenih grešaka iz detinjstva i načina na koji su vaši roditelji reagovali. Objasnite detetu šta ste iz tih iskustava naučili i zašto danas neke stvari posmatrate drugačije.
Važno je da dete razume da loše ponašanje ne znači da je ono samo po sebi loša osoba. Greške mogu da se isprave, a ponašanje da se promeni uz razgovor, podršku i jasne granice.
Ako u vaspitanju često pribegavate kaznama, razmislite o tome da li one zaista pomažu detetu da razume posledice svojih postupaka ili ga samo uče da se plaši reakcije odraslih. Prisetite se kako ste se vi osećali kada su vas kažnjavali i da li ste tada zaista razumeli šta ste pogrešili.
4. Ni ja nisam uvek bio zadovoljan svojim izgledom
Pubertet je period velikih fizičkih i emocionalnih promena, zbog kojih mladi često postaju nesigurni i previše kritični prema sebi. Akne, masna koža, pojačano znojenje i promene telesne građe mogu da izazovu stid, nezadovoljstvo i strah od toga kako će ih vršnjaci prihvatiti.
Ako vaše dete ulazi u ovaj period, razgovarajte sa njim o sopstvenim iskustvima. Prisetite se da li ste i vi bili nezadovoljni svojim izgledom, da li ste se upoređivali sa drugima i šta vam je tada najviše smetalo.
Ako ste kao tinejdžer eksperimentisali sa frizurom, odećom ili stilom, podelite i te priče. Pitajte dete kako se oseća u vezi sa sobom i šta bi želelo da promeni, ali izbegavajte kritike i nametanje sopstvenih očekivanja.
Umesto da budete roditelj koji osuđuje, pokušajte da budete osoba koja sluša, razume i pruža podršku. Detetu je potrebno da zna da ne mora da izgleda savršeno da bi bilo vredno ljubavi i poštovanja.
5. I ja sam se zaljubio i patio zbog ljubavi
Prva ljubav često donosi osećanja koja su toliko snažna da mladima može delovati kao da se čitav svet vrti oko jedne osobe. Kada se takva veza završi ili osećanja nisu uzvraćena, bol može biti veoma stvaran i dubok.
Odraslima se, sa vremenske distance, patnja zbog prve ljubavi ponekad čini beznačajnom, ali to nije razlog da umanjuju osećanja svog deteta. Ono što vama danas deluje kao prolazna epizoda, vašem tinejdžeru može predstavljati jedan od najtežih životnih trenutaka.
Ispričajte mu o svojoj prvoj ljubavi, uzbuđenju koje ste osećali, razočaranjima kroz koja ste prošli i načinu na koji ste nastavili dalje. Ne morate da ulazite u svaki detalj, ali je važno da pokažete da razumete koliko takva iskustva mogu da budu intenzivna.
Dete treba da zna da nije samo, da su i drugi prolazili kroz slične situacije i da bol vremenom može da postane lakši.
6. Neće svi prijatelji ostati uz tebe zauvek
Prijateljstva iz detinjstva i mladosti često zauzimaju posebno mesto u našem sećanju. Ipak, ne opstaju sva tokom života. Neka se završe zbog nesporazuma ili razočaranja, druga se postepeno izgube kada se ljudi presele, promene interesovanja ili krenu različitim životnim putevima.
Verovatno i sami imate priče o nekada nerazdvojnim prijateljima sa kojima se danas gotovo i ne čujete. Podelite ih sa detetom i objasnite mu da promena odnosa ne mora uvek da znači da je neko loša osoba ili da je sve što ste zajedno prošli bilo bezvredno.
Razgovarajte i o tome kako izgleda pravo prijateljstvo, zašto su važni poverenje, iskrenost i međusobno poštovanje, ali i zbog čega je ponekad neophodno postaviti granice.
Takvi razgovori mogu pomoći detetu da lakše prebrodi razočaranja, prepozna odnose koji mu ne prijaju i shvati da gubitak jednog prijateljstva ne znači da više neće pronaći ljude sa kojima može da izgradi bliskost.
7. I ja sam mnogo puta doživeo neuspeh
Roditelji ponekad žele da njihova deca budu uspešna u svemu što započnu, pa im teško pada kada pogreše, izgube takmičenje, ne upišu željenu školu ili ne ostvare neki cilj. Međutim, ako dete stalno sluša samo o uspesima odraslih, može steći utisak da se neuspeh dešava samo onima koji nisu dovoljno sposobni.
Zato je važno da mu ispričate i o sopstvenim razočaranjima. Objasnite šta nije išlo prema planu, kako ste reagovali i da li vam je bilo potrebno vreme da prihvatite situaciju.
Možete mu reći i da li ste tražili pomoć, pokušali ponovo ili shvatili da je potrebno da promenite pravac. Tako će dete naučiti da neuspeh nije dokaz da ne vredi dovoljno, već iskustvo iz kojeg može nešto da nauči.
Deca često usvajaju način na koji njihovi roditelji reaguju na teškoće. Ako vide da umete da priznate grešku, podnesete razočaranje i nastavite dalje, lakše će razviti strpljenje i otpornost na životne izazove.
8. I ja sam imao mnogo srećnih trenutaka
U želji da decu upozore na opasnosti, roditelji ponekad previše govore o greškama, razočaranjima i lošim odlukama. Ipak, jednako je važno da sa njima podele uspomene na lepe trenutke, male pobede i događaje koji su im donosili radost.
Ispričajte detetu šta vas je činilo srećnim kada ste bili njegovih godina, kojih se druženja rado sećate i koji su vam trenuci ostali u posebnom pamćenju. Pokažite mu da sreća ne mora uvek da bude povezana sa velikim uspesima, novcem ili ispunjenjem svih planova.
Pitajte ga kada je poslednji put bilo istinski srećno, šta mu je ulepšalo dan i zbog čega se osećalo voljeno i prihvaćeno. Na taj način ne samo da ćete ga bolje upoznati već ćete mu pomoći i da prepozna lepe stvari koje već ima u svom životu.
Lične priče roditelja mogu biti dragocen način da deca uče o odnosima, izborima i posledicama svojih postupaka. Ne moraju da ponavljaju naše greške da bi nešto naučila iz njih, ali je važno da znaju da ni odrasli nisu oduvek imali sve odgovore.
Najvažnije je da dete uz vas nauči da greške nisu razlog za stid, da neuspeh nije kraj puta i da uvek može da vam se obrati za razgovor, podršku i razumevanje.