- Tolstoj je poštovanje povezivao sa unutrašnjom snagom, a ne sa dokazivanjem, slavom ili novcem.
- Kao ključne osobine navode se sposobnost da budete sami, da priznate grešku i da ne pokušavate da impresionirate svakoga.
- Treća lekcija je da prestanete da popravljate tuđe živote i da se usredsredite na sopstvenu odgovornost.
Snaga čoveka ne vidi se uvek na prvi pogled. Neko može glasno da govori, ulazi u rasprave, demonstrira svoju nezavisnost i neprestano dokazuje drugima da niko nema pravo da upravlja njegovim životom. Ipak, takvo ponašanje retko donosi istinsko poštovanje.
Prava snaga obično se prepoznaje po sasvim drugačijim osobinama. Snažnom čoveku nije potrebno da stalno potvrđuje sopstvenu vrednost. Ume da ćuti kada se drugi svađaju, da se povuče iz besmislenog sukoba i da prizna grešku kada shvati da nije u pravu.
Lav Tolstoj bio je jedna od najvećih figura svetske književnosti, ali njegova veličina nije se ogledala samo u delima koja je ostavio iza sebe. Zanimljiv je i njegov odnos prema slavi, novcu, mišljenju drugih ljudi i sopstvenim slabostima.
Pisac Vladimir Nabokov jednom je, prema poznatoj anegdoti, studentima objašnjavao veličinu velikih ruskih književnika tako što je u zamračenoj učionici palio sveće, lampe i sijalice, povezujući ih sa imenima Puškina, Gogolja i Čehova. Zatim je otvorio zavesu i pustio dnevnu svetlost u prostoriju, uz reči: "A evo i Tolstoja."
Ova slika dobro dočarava mesto koje je Tolstoj zauzimao u književnosti. Međutim, ono što njegov život čini posebno zanimljivim jeste činjenica da nije pridavao isti značaj spoljašnjim priznanjima kao mnogi ljudi koji teže uspehu.
Tolstoj je više puta bio nominovan za Nobelovu nagradu za književnost, ali je nikada nije dobio. U svojim pismima pokazivao je da mu priznanja i novac nisu bili najvažniji, a u vezi sa Nobelovom nagradom izrazio je stav koji se razlikovao od uobičajene predstave o uspehu.
U pismu švedskom piscu i prijatelju, govoreći o nagradi i novcu, napisao je:
Prvo, novac, po mom mišljenju, može doneti samo zlo; a drugo, pružio mi je čast i veliko zadovoljstvo da primim izraze saosećanja od toliko ljudi, iako mi nepoznatih, ali ipak duboko poštovanih od mene.
U savremenom svetu, u kojem se uspeh često meri zaradom, brojem pratilaca, osvojenim priznanjima i vrednošću imovine, ovakav pogled može delovati neobično. Navikli smo da tražimo spoljašnje potvrde sopstvene važnosti, kao da tek kroz tuđe divljenje dobijamo pravo da budemo zadovoljni sobom.
Međutim, čovek postaje istinski snažan onda kada mu takve potvrde više nisu neophodne. Kada nauči da poštuje sebe i onda kada ga drugi ne razumeju, ne odobravaju njegove odluke ili ne prepoznaju njegov trud.
1. Naučite da budete sami, a da se ne osećate usamljeno
Filmski reditelj Federico Fellini govorio je o samoći i samostalnosti kao važnim uslovima lične slobode. Ideja koja se često povezuje sa njegovim razmišljanjima jeste da čovek tek kada nauči da bude sam može da razvija sopstvenu ličnost bez stalnog prilagođavanja tuđim očekivanjima.
To ne znači da treba da se odreknete bliskih ljudi ili da prestanete da tražite ljubav, prijateljstvo i podršku. Naprotiv, zdravi odnosi predstavljaju važan deo ispunjenog života. Razlika je u tome da li birate ljude zato što želite da budu deo vašeg sveta ili zato što se plašite da ostanete sami.
Zato sebi postavite nekoliko jednostavnih pitanja.
Možete li da provedete veče sami, a da odmah ne posegnete za telefonom kako biste pronašli nekoga za razgovor? Možete li da donesete važnu odluku bez prikupljanja mišljenja deset različitih ljudi? Možete li da prihvatite da se neko ne slaže sa vama, a da zbog toga ne počnete da sumnjate u sopstvenu vrednost?
Čovek koji ima unutrašnji oslonac postepeno prestaje da živi isključivo zbog tuđih reakcija. Ne mora svima da se dopadne, ne mora da pobedi u svakoj raspravi i ne mora bivšem partneru da dokazuje šta je izgubio.
Takođe, nema potrebu da neprestano prikazuje svoj život kao savršen, samo da bi izazvao zavist ili divljenje drugih.
Kada nestane potreba za stalnim dokazivanjem, pojavljuje se mir koji drugi mogu da prepoznaju kao samopouzdanje.
2. Priznajte grešku umesto da po svaku cenu branite svoj ponos
Tolstoj je u svojim razmišljanjima često ukazivao na to da je život neprekidna borba sa sopstvenim slabostima, zabludama i pogrešnim odlukama. Jedna misao koja se pripisuje njegovom pogledu na život glasi:
"Da biste živeli pošteno, morate se mučiti, zaboravljati, boriti se, praviti greške, počinjati i odustajati, i ponovo počinjati, i ponovo odustajati, i zaista se boriti i gubiti."
Ova poruka podseća na nešto što mnogi ljudi teško prihvataju: snažna osoba nije ona koja nikada ne greši, već ona koja ume da se suoči sa sopstvenim greškama.
Čovek može godinama da pokušava da održi sliku o sebi kao nekome ko je uvek u pravu. Može da pronalazi opravdanja za loše odluke, prebacuje krivicu na druge i izbegava razgovore u kojima bi morao da prizna da je pogrešio.
Međutim, takvo ponašanje ne pokazuje snagu, već strah od suočavanja sa sobom.
Ponekad izaberemo pogrešnu profesiju i tek posle nekoliko godina shvatimo da nas posao ne ispunjava. Nekada ostajemo u odnosu koji nam ne prija jer se plašimo da priznamo da smo pogrešili u izboru partnera. Ponekad povredimo blisku osobu, a zatim nas ponos sprečava da se izvinimo.
U takvim trenucima imamo dve mogućnosti: da nastavimo da branimo sopstvenu sliku o sebi ili da prihvatimo istinu i pokušamo da nešto promenimo.
Rečenica "Pogrešio sam" može da bude mnogo teža od dugog objašnjavanja i pravdanja. Ipak, upravo ona otvara prostor za promenu, učenje i lični razvoj.
Priznati grešku ne znači izgubiti dostojanstvo. To znači biti dovoljno siguran u sebe da ne morate da se pretvarate da ste nepogrešivi.
3. Budite jednostavni i nemojte pokušavati da impresionirate svakoga
Jedna od misli koje se povezuju sa Tolstojevim pogledom na karakter jeste da su snažni ljudi često jednostavni. Iako se ova ideja može tumačiti na različite načine, njena suština je jasna: čovek koji zna svoju vrednost nema potrebu da neprestano igra ulogu pred drugima.
Nesigurnost se ponekad skriva iza preterane potrebe da ostavimo utisak. Neko pokušava da deluje nedodirljivo, drugi stalno ističe svoje uspehe, dok treći pažljivo bira svaku reč kako niko ne bi pomislio da nešto ne zna.
Takvo ponašanje može da iscrpi čoveka jer zahteva neprekidno održavanje slike koju je stvorio o sebi.
Jednostavnost, međutim, ne znači da treba da se odreknete ambicija, znanja ili želje da napredujete. Ona podrazumeva da ne morate da ulepšavate stvarnost kako biste delovali važnije nego što jeste.
Možete otvoreno da kažete da nešto ne znate. Možete da postavite pitanje bez straha da ćete izgledati neupućeno. Možete da nosite jednostavnu odeću, živite skromno i ne pratite svaki trend, a da se pritom osećate sasvim sigurno u sebe.
Čovek koji je zaista stabilan ne mora da se predstavlja kao neko ko je iznad drugih.
Njegova vrednost ne zavisi od toga da li ima najskuplji automobil, najmoderniji telefon ili garderobu koja privlači pažnju. On ne pokušava da impresionira svakoga koga sretne, jer zna da se poštovanje ne može iznuditi spoljašnjim simbolima uspeha.
Prava jednostavnost znači da postoji sklad između onoga što jeste i onoga što pokazujete drugima.
4. Prestanite da popravljate tuđe živote i počnite od sebe
Postoji jedna poznata misao koja se pripisuje Tolstoju:
"Neka svako čisti ispred svojih vrata. Ako svako to bude radio, cela ulica biće čista."
Ova jednostavna slika krije važnu životnu lekciju. Ljudi često veoma lako primećuju tuđe greške, dok sopstvene zanemaruju ili pronalaze razloge kojima ih opravdavaju.
Znamo šta bi komšija trebalo da promeni u svom ponašanju, kako bi prijatelj trebalo da vaspitava decu, zbog čega kolega donosi loše odluke i zašto neko iz našeg okruženja ne ume da upravlja novcem. Tuđe izbore analiziramo sa velikom sigurnošću, čak i kada ne znamo sve okolnosti koje su do njih dovele.
Mnogo je teže okrenuti pogled prema sebi.
Zašto nam se ponavljaju slični problemi u ljubavnim odnosima? Zašto dopuštamo drugima da prelaze naše granice? Zašto obećavamo da ćemo promeniti život, a zatim iznova odlažemo prve korake? Zašto od drugih zahtevamo iskrenost, dok sami izbegavamo neprijatne razgovore?
To su pitanja koja ne donose uvek prijatne odgovore, ali upravo ona mogu da pokrenu stvarnu promenu.
Umesto da neprestano pokušavate da promenite ljude oko sebe, zapitajte se šta možete da promenite u sopstvenom ponašanju. Umesto da trošite energiju na dokazivanje da je neko drugi kriv, razmislite o tome kakvu odgovornost vi imate u određenoj situaciji.
To ne znači da treba da preuzimate krivicu za tuđe postupke ili da tolerišete nepravdu. Naprotiv, lična odgovornost podrazumeva i sposobnost da postavite granice i udaljite se od odnosa koji vam štete.
Suština je u tome da prestanete da trošite život na pokušaje da kontrolišete ono što nije u vašim rukama.
Pravo dostojanstvo ne zahteva da ponižavate druge
Zamislite da na ulici osetite prelep miris parfema i poželite da saznate koji je to miris. Priđete ženi koja ga nosi i ljubazno je pitate za naziv. Umesto jednostavnog odgovora, ona vas odmeri od glave do pete i kaže:
"Kakve to ima veze? Ionako ne biste mogli sebi da ga priuštite."
Takva rečenica možda na trenutak može da učini da se osoba koja ju je izgovorila oseti nadmoćno. Međutim, ona mnogo više govori o njenom odnosu prema drugim ljudima nego o njihovim finansijskim mogućnostima.
Čovek može da poseduje najskuplje parfeme, odeću i nakit, a da ipak pokaže koliko mu je potrebno da se oseća superiorno. Sa druge strane, neko može da živi sasvim skromno, koristi običan telefon i nosi jednostavnu garderobu, a da svojim ponašanjem ostavlja utisak osobe kojoj se može verovati i koju je lako poštovati.
Dostojanstvo se ne ogleda u tome koliko ljudi možete da zadivite, već u tome kako se prema njima odnosite kada nemate nikakav razlog da od njih očekujete korist.
Ne morate da omalovažavate druge da biste istakli sopstvenu vrednost. Ne morate da dokazujete da ste uspešniji, obrazovaniji ili bogatiji. I ne morate da uzvraćate na svaku provokaciju samo zato što se plašite da će ćutanje izgledati kao slabost.
Ponekad je najveći znak samopouzdanja upravo sposobnost da ne učestvujete u igri čiji je jedini cilj da neko bude ponižen.
Snaga počinje onda kada prestanete da se dokazujete
Četiri životne lekcije koje se mogu povezati sa Tolstojevim razmišljanjima svode se na nekoliko jednostavnih principa: naučite da budete sami, prihvatite sopstvene greške, ne pokušavajte da impresionirate svakoga i počnite da menjate ono za šta ste sami odgovorni.
Nijedna od ovih osobina ne razvija se preko noći. Potrebno je vreme da prestanemo da tražimo odobravanje, da naučimo da se nosimo sa neprijatnim osećanjima i da prihvatimo činjenicu da ne možemo svima da se dopadnemo.
Ali upravo u tome leži razlika između prividne i stvarne snage.
Prividno snažna osoba mora stalno da pokazuje da je iznad drugih. Stvarno snažna osoba ne oseća potrebu da to dokazuje.
Ona ume da sasluša, da prizna grešku, da kaže "ne" kada je to potrebno i da ode iz situacije u kojoj se njeno dostojanstvo ne poštuje. Ne mora da ima poslednju reč, da pobedi u svakoj raspravi ili da drugima objašnjava zašto vredi.
Jer istinska snaga ne počinje onda kada uspete da se postavite iznad drugih, već onda kada više nemate potrebu da to radite.