Iako se često pominje u sastavu energetskih pića i dodataka ishrani, taurin je supstanca koju naš organizam može i sam da proizvodi. Nastaje kroz niz biohemijskih procesa u kojima učestvuju aminokiseline koje sadrže sumpor, a važan izvor ovih jedinjenja predstavljaju namirnice životinjskog porekla.
Međutim, taurin ne moramo unositi isključivo kroz suplemente – nalazi se i u pojedinim namirnicama koje svakodnevno jedemo. Ali čemu tačno služi ova supstanca i zašto se dodaje u proizvode koji naizgled nemaju mnogo toga zajedničkog?
Zašto nam je potreban taurin?
Taurin učestvuje u širokom spektru procesa u organizmu. Konkretno, on obavlja sledeće funkcije:
Deluje uravnotežujuće na nervni sistem. Utičući na metabolizam neurotransmitera, taurin slabi stimulativne impulse i povećava proizvodnju gama-aminobuterne kiseline (GABA). Ovaj mehanizam delimično objašnjava sposobnost taurina da ublaži posledice stresa i smanji anksioznost.
Poboljšava protok krvi kroz tkiva smanjenjem tonusa krvnih sudova. Time se ujedno smanjuje i opterećenje srca. Istovremeno, utičući na metabolizam kalcijuma, taurin povećava otpornost srčanog mišića na stres.
Učestvuje u procesu varenja, konkretno u emulgiranju masti. Smatra se da to poboljšava njihovu kasniju apsorpciju. Štiti ćelijske membrane od oštećenja izazvanih oksidacijom. Neophodan je za funkcionisanje imunih ćelija, koje štite organizam od infekcija.
Učestvuje u obezbeđivanju energije za organizam (povećava osetljivost ćelija na insulin, podstiče efikasniju apsorpciju hranljivih materija i proizvodnju energije).
Pozitivno utiče na ćelije mrežnjače, štiteći ih od oštećenja izazvanih izlaganjem svetlosti. Takođe pomaže u regulisanju očnog pritiska.
Regulisanjem metabolizma kalcijuma, taurin doprinosi poboljšanju kontraktilnosti mišića i može ubrzati proces oporavka nakon fizičkog napora.
Učestvuje u procesima detoksikacije organizma.
Gde se sve nalazi amino kiselina Taurin
S obzirom na to da je taurin uključen u širok spektar procesa, on značajno utiče na celokupan rast i razvoj. Stoga je potreba za njim naročito izražena tokom detinjstva i adolescencije. Upravo u tim periodima važno je posvetiti veću pažnju unosu namirnica bogatih ovom korisnom aminokiselinom.
Kada su u pitanju morski plodovi, najbolji izvori su školjke, kapice (školjke lepezastog oblika) i lignje. Od riba, prednost se daje vrstama koje žive u hladnim vodama (npr. skuša, tuna i losos).
Postoje i drugi izvori. Na primer, taurin se u značajnim količinama nalazi u morskim algama (kelp i nori su izuzetno korisni u tom pogledu). Telo takođe može dobiti ovu korisnu aminokiselinu, u manjim količinama, iz semenki i orašastih plodova.
Taurin se, u malim količinama, nalazi i u crnoj čokoladi.
Mleko i mlečni proizvodi mogu sadržati manje količine taurina. Jaja, s druge strane, nisu značajan izvor ove supstance.
Važno je imati na umu da se tokom kuvanja hrane deo korisnih nutrijenata izgubi, odnosno pređe u tečnost u kojoj se hrana kuva. Stoga se najveća korist ostvaruje pečenjem namirnica ili njihovim kuvanjem u vodi (pripremom supa).