Postoje ljudi koji na prvi pogled deluju sasvim obično, a ipak ostavljaju utisak da o drugima znaju mnogo više nego što bi se moglo očekivati. Ponekad izgovore nešto što u prvi mah zvuči kao usputna opaska, da bi se tek nakon nekoliko godina pokazalo koliko su njihove reči bile blizu istini. Takvi susreti umeju da zbune, naročito kada se ponavljaju, pa čovek počne da se pita da li je reč o slučajnosti, izuzetnoj sposobnosti zapažanja ili nečemu što još ne razumemo u potpunosti.
Upravo takva priča vezuje se za jednu ženu koja ima 68 godina i živi u susednoj zgradi.
Ponekad ume da izgovori prilično precizno predviđanje o tome kako će se nečiji život odvijati. Jednom sam je nešto pitao, a ono što je rekla kasnije se obistinilo. Od tada više ne želim da rizikujem i postavljam joj slična pitanja.
Nisam jedini koji je to primetio. I drugi ljudi joj se obraćaju, neki čak i više puta, iako ona za svoje reči ne traži novac. Ipak, pojedini poznanici priznali su mi da ih je bilo strah da je uopšte pitaju bilo šta o svojoj budućnosti.
Odakle joj takva sposobnost? Ne deluje kao neko ko je izgubio dodir sa stvarnošću. Naprotiv, ostavlja utisak inteligentne i sasvim razumne osobe.
Žena od koje mnogi zaziru, a kojoj se ipak vraćaju
Ona ima jednu neobičnu osobinu: čim ugleda nekoga koga poznaje, odmah poželi da započne razgovor. Međutim, mnogi je izbegavaju, osim onda kada im je potrebno da saznaju nešto što ih muči ili zanima.
Ne voli kada je nazivaju šamankom i sama se smeje takvim poređenjima. Umesto toga, tvrdi da se čovekova sudbina može pročitati na njegovom licu.
Istovremeno, često naglašava da ljudi ne bi trebalo da šire priče o njoj i njenim navodnim predviđanjima. I sama ima zdravstvenih problema, uprkos tome što je, prema pričama onih koji je poznaju, umela da predvidi različite događaje u životima drugih ljudi.
Kada se razgovor udalji od njenih tegoba, žalbi na život i neobičnih iskustava, s njom se može voditi sasvim običan razgovor. Nema ničeg naročito mističnog u njenom ponašanju, barem ne na prvi pogled.
Ona je moja komšinica iz susedne zgrade. Čitavog života je radila kao inženjerka u gradskoj upravi, a nakon odlaska u penziju njen svakodnevni život postao je znatno drugačiji. Ostalo joj je mnogo slobodnog vremena, a malo ljudi sa kojima može da ga podeli.
Ponekad razgovaram s njom i čini mi se da je reč o veoma usamljenoj osobi. Muža odavno nema, a sin živi negde drugde. Koliko mi je poznato, njih dvoje nisu u naročito bliskom kontaktu.
Društvo joj pravi pas, kojeg svakodnevno izvodi u šetnju. Tako prolaze njeni dani.
Možda je upravo usamljenost razlog zbog kojeg toliko želi da razgovara sa ljudima. Možda su njena zapažanja rezultat dugogodišnjeg iskustva, pažljivog posmatranja i sposobnosti da uoči ono što drugima promiče. A možda u svemu postoji nešto što još ne umemo da objasnimo.
Ipak, ako želimo ozbiljno da razmotrimo pitanje ljudske intuicije i sposobnosti predviđanja, možda je bolje da se okrenemo nauci nego da odmah posegnemo za mističnim objašnjenjima.
Šta je o ljudskom mozgu govorila Natalija Petrovna Behtereva?
Ruska neurofiziološkinja Natalija Petrovna Behtereva, koja je godinama proučavala ljudski mozak i bila na čelu Instituta za mozak u Sankt Peterburgu, bavila se nekim od najsloženijih pitanja o ljudskoj svesti, razmišljanju i stvaralaštvu.
Njen naučni rad podseća nas na to da mozak, uprkos velikom napretku medicine i neuronauke, i dalje predstavlja jedan od najsloženijih sistema koje pokušavamo da razumemo.
U nastavku su navedene misli koje se pripisuju Behterevoj, uz objašnjenja njihovog značenja.
1. "Mozak je sistem sistema."
Ova misao ukazuje na složenost ljudskog mozga, koji ne funkcioniše kao jedinstvena, nedeljiva celina, već kao mreža međusobno povezanih struktura.
Različite regije mozga imaju specifične uloge, ali nijedna ne radi potpuno izolovano. Njihova saradnja omogućava nam da opažamo svet, pamtimo događaje, donosimo odluke, prepoznajemo emocije i prilagođavamo se okolnostima.
Upravo ta međusobna povezanost čini proučavanje mozga toliko zahtevnim. Kada pokušamo da objasnimo jednu funkciju, često moramo da uzmemo u obzir čitav niz drugih procesa koji na nju utiču.
2. "Kreativnost je mozak koji radi na poseban, ne u potpunosti shvaćen način."
Kreativnost je jedna od ljudskih sposobnosti koje nauka i dalje nastoji da objasni do najsitnijih detalja.
Ideje koje nam deluju potpuno nove često nastaju povezivanjem već poznatih informacija na neočekivan način. Mozak upoređuje iskustva, pronalazi obrasce i stvara veze kojih nismo uvek svesni.
Zbog toga se ponekad dogodi da rešenje nekog problema pronađemo iznenada, nakon što smo dugo razmišljali o njemu ili ga privremeno ostavili po strani.
Takvi trenuci mogu delovati kao da se odgovor pojavio niotkuda, iako je često reč o rezultatu prethodne mentalne obrade.
3. "Podsvest je ogroman svet koji tek počinjemo da istražujemo."
Veliki deo mentalnih procesa odvija se bez naše svesne kontrole. Ljudi ne primećuju uvek na koji način obrađuju informacije, prepoznaju obrasce ili formiraju prvi utisak o nekoj osobi.
Ponekad nam se učini da nešto jednostavno znamo, iako ne možemo jasno da objasnimo kako smo do tog zaključka došli.
Takav osećaj često povezujemo sa intuicijom. Ona može biti rezultat iskustva, pamćenja i nesvesnog prepoznavanja suptilnih signala koje nismo svesno izdvojili.
Ipak, intuicija nije nepogrešiva. Na nju mogu uticati strahovi, predrasude, želje i prethodna iskustva, zbog čega je važno razlikovati snažan unutrašnji osećaj od pouzdanog zaključka.
4. "Mozak ima ogromne kompenzacione mogućnosti."
Jedno od važnih svojstava mozga jeste neuroplastičnost, odnosno sposobnost nervnog sistema da menja svoje veze i prilagođava se iskustvu, učenju i, u određenim okolnostima, povredama.
Kada dođe do oštećenja pojedinih moždanih struktura, druge mreže ponekad mogu da preuzmu deo njihovih funkcija. U drugim slučajevima, oporavak je ograničen, a posledice zavise od mesta i težine oštećenja.
Ova sposobnost prilagođavanja pokazuje koliko je mozak dinamičan organ. Njegovo funkcionisanje ne može se uvek objasniti jednostavnim pravilima, jer na njega utiču brojni međusobno povezani faktori.
5. "Svest je verovatno najkompleksnija moždana funkcija koju pokušavamo da razumemo koristeći sam mozak. To je začarani krug."
Pitanje svesti jedno je od najvećih otvorenih pitanja savremene nauke.
Možemo da proučavamo električnu aktivnost neurona, pratimo promene u različitim moždanim regijama i posmatramo kako se mozak ponaša tokom razmišljanja, spavanja ili donošenja odluka. Ipak, još nemamo potpuno objašnjenje za to kako se iz tih procesa stvara subjektivni doživljaj sveta.
Zašto određeni događaj osećamo kao radost, strah ili tugu? Kako nastaje osećaj da smo upravo mi ti koji misle, pamte i donose odluke?
To su pitanja na koja nauka još nema konačne odgovore.
6. "Ne verujem da ćemo ikada u potpunosti dešifrovati kod mozga. Ali moramo pokušati."
Ova misao izražava oprez pred složenošću ljudskog mozga, ali i važnost naučnog istraživanja.
Čak i kada ne možemo da ponudimo konačan odgovor, svako novo otkriće može da nam pomogne da bolje razumemo pamćenje, emocije, ponašanje i način na koji donosimo odluke.
U nauci je važno prihvatiti da postoje granice trenutnog znanja. Nepoznata pojava nije automatski dokaz nečeg natprirodnog, ali nije ni razlog da se od istraživanja odustane.
Upravo su pitanja na koja još nemamo odgovor često pokretač novih otkrića.
7. "Istina se često otkriva iznenada, poput epifanije, ali ta epifanija je rezultat dugog i neprimetnog rada mozga."
Gotovo svako je doživeo trenutak u kojem mu se rešenje nekog problema odjednom učinilo očiglednim.
Ponekad se to dogodi tokom šetnje, obavljanja svakodnevnih poslova ili neposredno nakon buđenja, kada više nismo usredsređeni na problem koji nas je prethodno zaokupljao.
Takav iznenadni uvid može biti rezultat procesa u kojem mozak povezuje informacije i iskustva, čak i kada se mi njima ne bavimo svesno.
Zbog toga odgovor koji se pojavi u jednom trenutku ne mora nužno biti nastao u tom trenutku. Moguće je da se do njega dolazilo postepeno, kroz niz procesa kojih nismo bili svesni.
Može li mozak zaista da predvidi budućnost?
Sve ove ideje vraćaju nas na početno pitanje: kako je moguće da neko izgovori predviđanje koje se kasnije zaista ostvari?
Ljudski mozak neprekidno prikuplja informacije iz okruženja, upoređuje ih sa prethodnim iskustvima i procenjuje šta bi moglo da se dogodi. Često to radi toliko brzo da nismo svesni svih koraka koji su doveli do određenog zaključka.
Osoba koja dobro poznaje ljudsku prirodu može, na primer, da prepozna obrasce ponašanja, uoči napetost u nečijem odnosu ili nasluti da bi određena odluka mogla da dovede do problema. Takva procena ponekad može biti izuzetno precizna, naročito kada se zasniva na velikom životnom iskustvu.
Međutim, postoji razlika između predviđanja koje proizlazi iz zapažanja i tvrdnje da neko može da zna buduće događaje bez dostupnih informacija. Za ovu drugu mogućnost nema pouzdanih naučnih dokaza.
Na naš doživljaj takvih iskustava utiče i način na koji pamtimo događaje. Predviđanja koja se ostvare često ostavljaju snažan utisak, dok zaboravljamo brojne situacije u kojima se ništa slično nije dogodilo. Ponekad se i neodređena izjava tek naknadno protumači kao precizno predviđanje.
Zato je, kada pokušavamo da razumemo nečiju navodnu sposobnost predviđanja, važno uzeti u obzir sve okolnosti, a ne samo one koje deluju neverovatno.
Mozak se proučava decenijama, a mnoga pitanja o njegovom funkcionisanju i dalje nemaju konačan odgovor. Ipak, to ne znači da su sve neobične sposobnosti natprirodne, već da je ljudski um složeniji nego što svakodnevno iskustvo može da nam pokaže.
Možda žena iz susedne zgrade zaista poseduje izuzetnu sposobnost da proceni ljude. Možda su njena predviđanja kombinacija iskustva, intuicije i pažljivog posmatranja. A možda su neke priče o njenim rečima vremenom postale upečatljivije nego što su bile u stvarnosti.
Jedno je sigurno: ljudska potreba da razumemo ono što ne možemo lako da objasnimo stara je koliko i sama radoznalost.
I upravo zato pitanje kako nastaju intuicija, iznenadni uvidi i izuzetno precizne procene ostaje zanimljivo ne samo onima koji veruju u neobične sposobnosti već i naučnicima koji pokušavaju da otkriju kako naš mozak zaista funkcioniše.