Glumac Džon Vejn je bio oličenje američkog kauboja, simbol muževnosti i jedna od najvećih zvezda Holivuda. Ipak, njegov privatni život nije uvek ličio na priču o časti, odanosti i pravdi kakvu je često predstavljao na ekranu. Tri braka, priče o neverstvu, sukobi sa suprugama i dugogodišnja borba sa porocima pratili su ga gotovo koliko i njegova filmska slava.
Publika ga je pamtila kao čoveka koji se nikoga ne plaši, revolveraša koji uvek zna šta je ispravno i junaka koji nikada ne odustaje. Džon Vejn bio je mnogo više od obične filmske zvezde. Tokom karijere pojavio se u brojnim filmskim i televizijskim ostvarenjima, a Američki filmski institut ga je 1999. godine svrstao među najveće muške zvezde klasičnog američkog filma.
Holivudske lepotice, alkohol i glasine
Vejnov imidž zavodnika nije nastao slučajno. Bio je visok, upečatljive pojave, tamne kose i prepoznatljivog glasa, a njegova popularnost rasla je iz godine u godinu.
Tokom karijere povezivan je sa brojnim poznatim ženama, a u pričama o njegovom ljubavnom životu često su se pominjala imena glumica poput Marlen Ditrih i Lane Tarner.
Ono što je, prema biografskim zapisima, predstavljalo mnogo trajniji problem bio je njegov odnos prema alkoholu. Vejn je navodno često pio velike količine viskija, a ta navika pratila ga je i tokom perioda najveće slave.
Imao je i niz neobičnih navika. Obožavao je šah, ali su ga protivnici navodno optuživali da vara tokom partija. Nije voleo da vidi šešir ostavljen na krevetu, a imao je i posebna pravila kada je reč o dodavanju slanika za stolom.
Takvi detalji pokazuju da je čovek kojeg je publika doživljavala kao neustrašivog kauboja imao i svoje sitne hirove, slabosti i svakodnevne rituale.
Prva ljubav počela je uprkos protivljenju porodice
Džon Vejn rođen je 26. maja 1907. godine u Ajovi, kao Marion Mičel Morison. Detinjstvo mu nije bilo jednostavno. Porodične svađe, finansijske teškoće i česta preseljenja obeležili su njegove rane godine, a još kao dečak morao je da radi kako bi pomogao roditeljima.
Put do Holivuda započeo je daleko od glamura. Radio je u filmskom studiju Foks, obavljao fizičke poslove i povremeno se pojavljivao u manjim ulogama. Ipak, dok se njegova karijera tek razvijala, u njegov život ušla je devojka koja će postati njegova prva supruga.
Džozefin Alicija Saenz bila je ćerka uspešnog biznismena i panamskog konzula u Los Anđelesu. Vejn se zaljubio u nju gotovo na prvi pogled, ali njena porodica nije bila oduševljena izborom. Smatrali su da mladić nema dovoljno novca da izdržava njihovu ćerku, a smetala im je i razlika u veri.
Njihova ljubav ipak je opstala. Venčali su se 1933. godine, kada je Vejn već počeo da gradi ime u filmskoj industriji. Dobili su četvoro dece, ali slava, duga snimanja i sve veće interesovanje žena za glumca postepeno su opterećivali njihov odnos.
Džozefini, prema biografskim prikazima njihovog odnosa, nije bilo lako da se nosi sa pažnjom koju su Vejnu poklanjale koleginice. Razlikovali su se i u stavovima o vaspitanju dece, a problemi su vremenom postajali sve ozbiljniji.
Brak je okončan razvodom 1945. godine. Za Džozefin je to značilo kraj dugogodišnje zajednice, dok je Vejn već bio spreman za novo poglavlje svog ljubavnog života.
Druga supruga mu pretila pištoljem
Ako je prvi brak obeležila ljubomora, drugi je, prema pričama koje su kasnije pratile glumca, bio još burniji.
Vejn je upoznao meksičku glumicu Esperanzu Baur Dijaz dok je njegov prvi brak još trajao. Njihova veza razvila se u vreme kada je njegova karijera bila u usponu, a interesovanje za njegov privatni život postajalo sve veće.
Venčali su se 1946. godine, ali zajednički život nije doneo mir kojem su se možda nadali. Vejnova odsustva zbog snimanja, navodi o njegovim neverstvima i napetosti u njihovom odnosu postali su ozbiljan problem. U međusobnim optužbama pominjali su se neverstvo, emocionalna okrutnost i nasilno ponašanje pod dejstvom alkohola.
Sam glumac opisivao je suprugu kao osobu koja je previše pila i, prema njegovoj verziji događaja, ponekad ga optuživala da ju je gurnuo kada bi pala. Takve tvrdnje treba posmatrati kao deo sukoba koji su pratili njihov brak, a ne kao nesporno utvrđene činjenice.
Ipak, jedna priča posebno je doprinela reputaciji njihovog odnosa kao izuzetno turbulentnog.
Prema navodima koji se prenose u biografskim prikazima, Esperanza je posumnjala da je Vejn vara. Jedne noći, kada se glumac vratio kući u alkoholisanom stanju, navodno ga je sačekala sa pištoljem i zamalo pucala u njega.
Ovaj dramatični detalj često se izdvaja kao jedan od najšokantnijih trenutaka iz njegovog privatnog života.
Brak je završen razvodom 1954. godine. Prema pojedinim biografskim pričama, Esperanza se nikada nije u potpunosti oporavila od raskida, a preminula je 1961. godine. Postoje tvrdnje da se doslovno napila do smrti .
Treća supruga bila je 21 godinu mlađa od njega
Posle dva propala braka, činilo se da je Vejn pronašao novu priliku za stabilniji porodični život. Njegova treća supruga, Pilar Palete, bila je peruanska glumica i ćerka senatora.
Upoznali su se tokom Vejnove posete Peruu, gde je tražio lokacije za snimanje filma „The Alamo“. Glumac je tada imao znatno više životnog i profesionalnog iskustva od nje — bio je 21 godinu stariji. Postojao je, međutim, jedan detalj koji je njihovoj romansi davao dodatnu komplikaciju: oboje su u tom trenutku bili u brakovima.
Nakon što su okončali prethodne bračne zajednice, venčali su se na Havajima. Dobili su troje dece, a Pilar se povukla iz glume kako bi se posvetila porodici.
Njihov brak trajao je duže od prethodna dva, ali ni on nije bio bez problema. Vejn je mnogo vremena provodio radeći, a godine su donosile i sve ozbiljnije zdravstvene teškoće.
Pilar se 1973. godine iselila iz njihovog zajedničkog doma. Ipak, ostala je njegova supruga sve do njegove smrti 1979. godine. Njihov odnos zato je bio složeniji od jednostavne priče o srećnom ili nesrećnom braku: iako više nisu živeli zajedno, njihov brak nije bio formalno okončan.
Rak pluća je promenio njegov život
Godine 1964. Vejnu je dijagnostikovan rak pluća. Bolest je zahtevala ozbiljnu operaciju, tokom koje su mu odstranjeni levo plućno krilo i četiri rebra.
Vest je šokirala javnost, ali glumac nije želeo da se povuče u potpunu privatnost. Govorio je o svojoj bolesti i podržavao napore usmerene ka borbi protiv raka, a njegovo iskustvo postalo je deo javnih kampanja o zdravstvenim rizicima pušenja.
Ipak, uprkos ozbiljnoj dijagnozi, nije uspeo da se trajno odrekne duvana. Godinama je pušio velike količine cigareta i cigara, a zdravstvene posledice takvih navika bile su tema brojnih biografskih osvrta.
Vratio se radu i nastavio da snima, dok je publika pratila svaki njegov novi nastup. Godine 1976. pojavio se u filmu „The Shootist“, u kojem je igrao ostarelog revolveraša koji se suočava sa smrću. Ispostavilo se da je to bio njegov poslednji film, što je ostvarenju dalo dodatnu emotivnu težinu.
Bila je to neobična završnica karijere glumca koji je decenijama predstavljao čoveka sposobnog da se suoči sa svakom opasnošću. Ovoga puta, protivnik nije bio odmetnik na Divljem zapadu, već bolest koju nije mogao da pobedi.
Vejn je želeo da na njegovom nadgrobnom spomeniku stoji natpis „Feo, Fuerte y Formal“, što se sa španskog može prevesti kao „ružan, snažan i dostojanstven“. Taj izraz opisivao je kao neku vrstu ličnog životnog mota.