- Perimenopauza je prelazni period pre menopauze, sa neredovnim ciklusima, valunzima, promenama raspoloženja i nesanicom.
- Stručnjakinje poručuju da ovaj period treba posmatrati šire, jer utiče i na energiju, telesnu masu, mišiće, kosti i psihičko stanje.
- Naglašeno je da su simptomi individualni, a cilj je da žena ostane funkcionalna, zadovoljna i da na vreme prepozna promene.
Kod žena srednjih godina, uglavnom imeđu 40 i 50 godina života nastupa stanje koje se naziva menopauza. Međutim poslednjih godina je u sve većem fokusu i perimenopauza koja pretstavlja prelazni period u životu žene koji prethodi menopauzi, dok menopauza nastaje tačno onog trenutka kada je prošlo 12 meseci od poslednje menstruacije.
Perimenopauza je period postepenog gašenja funkcije jajnika tokom koga nivoi hormona (estrogena i progesterona) osciluju. Počinje bično u kasnim tridesetim ili tokom četrdesetih godina, a u proseku traje od 4 do 8 (nekada i do 10) godina.
Glavni simptomi perimenopauze:
- Neredovni menstrualni ciklusi (kraći, duži, obilniji ili oskudniji)
- Valunzi (napadi toplote) i noćno znojenje
- Promene raspoloženja, umor i nesanica
- Suvoća vagine i promene na koži i kosi
S druge strane menopauza je vremenska tačka u kojoj žena nema menstrualni ciklus punih godinu dana. Nastuma u proseku oko 51. godine života, a ukoliko nastupi pre 40. godine, smatra se prevremenom. Ona najviše pogađa hormone, a nivoi estrogena i progesterona su trajno niski ili nemerljivi.
Nakon menopauze sledi period koji se naziva postmenopauza, tokom koje se povećava rizik od osteoporoze i kardiovaskularnih problema usled trajnog manjka estrogena.
Dijagnostika i podrška tokom perimenopauze, menopauze i postemenopauze
O dijagnostici i podršci tokom ovog perioda govorile su ginekolog akuser Prim dr spec Dejana Milojević, Prim dr Branka Konstantinović specijalista higijene i ishrane i Milica Petrović psihoterapeutkinja na konferenciji „Zdravlje žena Srbije“ u organizaciji magazina Lepa i Srećna.Description
Prim dr spec Dejana Milojević ističe kako ona ovaj životni period žene ne voli da naziva perimenopauza i menopauza već preferira izraz postreproduktivno zdravlje i objašnjava faze kroz koje žena prolazi:
- Žena prolazi 3 faze kako sazreva ginekološki, to su period sazrevanja i adolescencije i uspostavljnja prvog ciklusa, zatim period reproduktivnog zdravlja i onda dolazi onaj najlepši period koji se zove postreproduktivno zdravlje.- Ona kaže da je taj period najlepši za ženu upravo zato što on zauzima najveći period njenog života.
Ipak ne postoji tačan period početka perimenopauze i menopauze iako medicina pruža neke brojke, ali to je individualno stanje kod svake žene kao i simptomi koje može osetiti.
- Žena sama može da primeti da se nešto dešava, kad ne može da se seti kako se zove film koji je sinoć gledala, kada ne zna gde je parkirala auto, 5 puta proverava da li je zaključala vrata, ne može da otvori teglu itd...to su stvari koji sugerišu da su hormoni malo disfunkcionalni, uopšte ne mora da znači da će ona imati uz to i neku ginekološku manifestaciju vezanu za ciklus, ja volim kad kod mene žene ne dovede nešto što je vezano za poremećaj krvarenja, sada žene dolaze zbog drugih stvari, mnogo su svesnije poslednjih godina.
S druge strane Prim dr Branka Konstantinović specijalista higijene i ishrane ističe da permenopauza i menopauza nisu samo promene u hormonima, već i promene koje utiču na mnoge aspekte života, kao što su promene u raspodeli energije, u raspodeli telesne mase, promene raspoloženja, razdražljivost, možda i blaga depresija, nesanica...
- Žene meni obično kažu "Sve radim isto, a ja više nisam ista", ali upravo te male promene čine da nam život postane drugačiji. Stres je takođe jedan od glavnih faktora zbog zahtevnih uloga žene, supruge, domaćice, majke, prijateljice, karijeristkinje, vredne radnice...sve to dovodi do toga da žena više ne može da se bori ukoliko nešto ne uradi na sebi. Drugo i mišićna masa se gubi, a kosti postaju poroznije. Zbog svega toga menopauzu treba posmatrati dublje i šire, a ne samo kao promenu polnih hormona, već kao celokupnog jednog sistema, jer smo mu ustvari jedinstvo uma, duha i tela.
Kada pričamo o hormonima, često se spominje estrogen koji je hormon koji svaka žena treba da ima, on je postao tabu tema sa tvrdnjama da estrogen izaziva karcinom dojke što doktorke naglašavaju da nije istina.
- Žena kada je trudna posteljica luči velike količine estrogena, prema tome nije normalna tvrdnja da nam posle toga estrogen ne treba. Žena ima receptore u svim organima, a receptori za estrogen se nalaze u oku, stoga ko nema estrogen nema sjaj u oku, ima suvu kožu itd. - kaže specijalista za rizične trudnoće dr Dejana Milojević.
Takođe u ovom periodu žensko telo se brani od spoljašnjih faktora, stoga njegovo prekomerno forsiranje nije dobro i može prouzrokovati više štete nego koristi.
- Danak teretane danas plaćaju mlade devojke sa sindromom metabolčkih jajnika, koje idu i po nekoliko puta dnevno u teretanu, pa izgube ciklus jer kortizol krade progesteron, jer nije normalno da dete od 50 kg diže 150 kg.
Prim dr Branka Konstantinović objašnjava da je mnogo naučila iz istočne medicine, te ističe da se u Kini mnogo više ceni žensko zdravlje, oni prvu menstruaciju nazivaju "nebeska voda", a menopauzu "drugo proleće".
- Sve se menja u životu, dan-noć, godišnja doba, to je jedna fiziološka faza pa su zato lekari tu da pomognu da se te promene kod žene primete na vreme da ne doše do nekih npr kardiovaskularnih problema i zato insistiramo na toj mišićnoj masi jer to nije samo vitkost, to je regulisanje glukoze u krvi.
Takođe promene nisu samo fizičke, retko se priča o psihičkim promenama koje žene osećaju u periodu perimenopauze i menopauze, a psihoterapeutkinja Milica Petrović objašnjava da su očekivanja okoline pa i samoočekivanja ono što stoji na putu ženama u ovom periodu života.
- Nemoguće je da tokom celog života funkcionišete na isti način, ako dete od godinu dana može da radi isto ono što i dete sa 10, onda i vi sa 45 možete da radite isto ono što i sa 20 godina, ali to je neizvodljivo. Zato je postavljanje ciljeva u životu izuzetno važno, ali problem je u tome što se postavljaju ciljevi na pogrešan način. Cilj nije da budem ono što sam nekad bila, cilj je da budem funkcionalna, zadovoljna i srećna, onda ste prijatna i društvu i sebi i sutra ćete biti ponovo produktivni.
Ona ističe da svaka žena treba da bude zahvalna na kraju svakog dana, da čestita sebi na svemu šta je uradila u toku tog dana, a ne da se grize zbog onoga što nije uradila. I zaključuje da je jedini cilj koji je svakog dana ostvariv da budemo zadovoljni sa nečim što smo tog dana uradili.