- Danica i Ljubo upoznali su se 1971. u Beogradu, a jedna novogodišnja noć ih je razdvojila na više od pola veka.
- Posle 52 godine Danica mu je poslala poruku i napisala da je vreme da se razjasne, pa su se ponovo sreli.
- Njihovo ponovno viđenje preraslo je u vezu, a zatim i brak u Baru.
Ponekad život napiše roman bolje od bilo kog nobelovca, a najlepše priče upravo su one koje ne dobiju svoj kraj onda kada smo očekivali. Neke ljubavi traju kratko, neke ostanu zauvek deo sećanja, a postoje i one koje, uprkos godinama i kilometrima, kao da nikada zaista ne završe svoju priču. Njihov trenutak nekada ne dođe odmah. Nekada na njega treba čekati godinama, pa čak i čitavih nekoliko decenija.
Upravo takva je priča Ljube i Danice iz Beograda, dvoje mladih ljudi koji su se upoznali početkom sedamdesetih, a onda se, spletom životnih okolnosti, razišli. Ipak, ono što se dogodilo među njima ostalo je dovoljno snažno da ni vreme nije uspelo da izbriše uspomenu.
Prošlo je više od pola veka, a Ljubo je i dalje u drugim ženama tražio Daničin pogled. Život ga je u međuvremenu odveo daleko od Beograda, sve do Bara u Crnoj Gori, ali jedno lice iz mladosti ostalo je u njegovom sećanju.
Sve je počelo 1971. godine, kada je Danica imala 18, a Ljubo 19 godina. On je tada bio mladić koji je igrao košarku, pun energije i planova, a njihov susret dogodio se sasvim slučajno, na mestu na kojem Danica verovatno nije ni slutila da će upoznati čoveka čije će se ime decenijama kasnije ponovo pojaviti u njenom životu.
Tokom jedne utakmice Ljubo je ugledao Danicu u publici. Među brojnim licima, upravo ona mu je privukla pažnju. Bila je plava, elegantna i, kako je kasnije opisivao, potpuno drugačija od svih devojaka koje je tog dana mogao da primeti.
Nije dugo razmišljao. Umesto da ostane na distanci i čeka pravi trenutak, prišao joj je i izgovorio rečenicu koja je, mnogo godina kasnije, zvučala gotovo neverovatno:
"U publici ugledam jednu zaista specifičnu, plavu, lepu, drugačiju od svih i elegantnu devojku i zamislite, priđem i kažem joj - do kraja igram samo za tebe".
Tako je počela njihova priča. Mladi, bez iskustva koje bi im govorilo koliko jedan susret može da promeni život, jednostavno su se prepustili onome što su osećali. U tim godinama sve deluje jednostavnije, a ljubav može da počne jednom rečenicom izgovorenom bez mnogo razmišljanja.
Njihova veza se brzo razvijala, pa su već nekoliko dana kasnije trebalo zajedno da dočekaju Novu godinu. Za Danicu je to trebalo da bude još jedno lepo veče sa mladićem koji joj se dopao, ali se ta noć pretvorila u događaj koji će oboje pamtiti mnogo duže nego što su mogli da zamisle.
Jedna novogodišnja noć promenila je sve
Te večeri ništa nije nagoveštavalo da će njihov odnos doživeti neočekivani preokret. Bili su mladi, zaljubljeni i na početku jedne priče koja je mogla da potraje godinama. Međutim, Ljubo je popio, a ono što je njemu u tom trenutku možda delovalo kao bezazlena posledica slavlja, Danica je doživela potpuno drugačije.
Danica se i danas seća trenutka kada je Ljubo seo pored nje na krevet.
"Seo je na krevet pored mene i rekao - napio sam se, čini mi se da mi je toliko muka da ću da povraćam. Bila sam beogradska razmaženica koja je ustala tog momenta, otišla kod drugarice koja je pravila sendviče u kuhinji i rekila sam - znaš šta, ovaj će da me davi i ja sada idem kući. I ja sam samo uzela tašnu i pokupila kaput sa ofingera i izašla napolje, da on nije ni video".
Danica tada nije pravila veliku dramu niti pokušavala da razgovorom popravi situaciju. Bila je mlada devojka koja je, suočena sa prizorom koji joj se nije dopao, jednostavno odlučila da ode. U trenutku je uzela kaput, tašnu i napustila prostoriju, ostavljajući Ljuba da ni ne shvati šta se dogodilo.
Za nju je odlazak bio impulsivan, gotovo trenutna odluka. Za njega je, međutim, usledio šok.
"Od toga mi je trebalo da se oporavim tri dana posle, ne samo od pića, nego i od šoka jer je samo otišla bez traga".
Ljubo nije očekivao da će jedno takvo veče biti kraj njihovog odnosa. Verovatno nije mogao ni da zamisli da će devojka kojoj je samo nekoliko dana ranije rekao da će igrati do kraja samo za nju odjednom nestati iz njegovog života.
A Danica, sa svoje strane, nije mogla da zna da odluka koju je donela te noći neće biti samo privremeni prekid ili ljutnja koja će se brzo zaboraviti.
Te noći oboje su otišli na spavanje verujući da je pred njima još mnogo vremena, još mnogo prilika za razgovor i objašnjenja. Bili su na početku života i činilo im se da će se putevi još mnogo puta ukrstiti.
Nisu ni slutili da će između tog susreta i njihovog sledećeg viđenja proći više od pola veka.
Te noći nisu znali da se neće videti naredne 52 godine.
Godinama je prolazio pored njene kuće i vraćao se u prošlost
Iako su se razišli posle samo nekoliko meseci poznanstva, Danica za Ljuba nikada nije postala samo davna uspomena. Život je nastavio da teče, oboje su krenuli svojim putevima, ali pojedini trenuci iz mladosti ostali su zauvek urezani u sećanje.
Ljubo je u međuvremenu napustio Beograd i život ga je odveo u Crnu Goru, u Bar. Ipak, kada bi se ponovo našao u kraju u kojem je nekada živeo i prolazio pored Danicine kuće, prošlost bi se vraćala gotovo sama od sebe. Jedan pogled na poznatu ulicu bio je dovoljan da se u mislima vrati više od pola veka unazad.
"Kad god prođem pored njene kuće gde sam je poslednji put ispratio vrate mi se neke slike, to je trajalo godinama, decenijama. Uopšte nisam znao gde je ona, šta je sa njom, možda sam negde i priželjkivao da se opet negde sretnemo", kaže Ljubo.
Za sve te godine nije znao gde Danica živi, kako izgleda njen život, da li je srećna, niti da li ga se uopšte seća. Nisu imali kontakt, nisu mogli da prate jedno drugo, a život je u međuvremenu doneo čitave decenije novih ljudi, događaja, ljubavi i gubitaka.
Ipak, negde duboko u njemu ostala je misao da njihov susret možda nije zauvek završen.
Posle 52 godine stigla je poruka koju nije očekivao
A onda se dogodilo ono što bi nekada izgledalo kao scenario za film. Posle više od pet decenija, na Ljubovom telefonu pojavila se poruka od Danice.
Za čoveka koji je toliko dugo samo mogao da se pita gde je i šta radi žena koju je upoznao kao mladić, taj trenutak bio je gotovo nestvaran. Posle 52 godine, osoba iz njegove mladosti iznenada se ponovo pojavila u njegovom životu.
"Kad sam te noći video poruku nisam mogao da verujem. Brže - bolje odgovorim kad sam shvatio o kome se radi. Tražio sam da se vidimo u nekom kafiću u Beogradu u kojem sam ja ranije radio", kaže Ljubo.
Danica nije poslala poruku slučajno. Kada je, posle toliko godina, ugledala njegov profil, nešto ju je navelo da napravi prvi korak. Nije želela da njihov poslednji susret zauvek ostane vezan za onu davnu novogodišnju noć i njen iznenadni odlazak.
"Kad sam videla njegov profil rekla sam - moram da mu pošaljem poruku, vreme je da se razjasnimo. Dugovala sam mu jedno izvinjenje", kaže Danica.
Tako su se, posle više od pola veka, ponovo našli jedno naspram drugog. Oboje su u međuvremenu proživeli čitave živote, postali ljudi kakvi nisu mogli ni da zamisle kada su se prvi put sreli.
Kada su se ponovo ugledali, činilo se kao da vreme nije prošlo
Susret posle 52 godine nosio je sa sobom mnogo više od običnog razgovora. Pred njima su se našle dve osobe koje su delile uspomenu iz mladosti, ali i dve potpuno drugačije životne priče.
Ljubo je, međutim, imao utisak da je u Danici prepoznao onu istu devojku koju je prvi put ugledao u publici.
"Tada smo se konačno našli posle pune 52 godine. Bila je ista kao pre, jednako lepa, a imala je istu finoću po kojoj sam je prvi put upoznao", kaže Ljubo.
Ni Danica nije ostala ravnodušna. Iako su decenije promenile mnogo toga, neke karakteristične crte ostale su iste.
"Ljubo ima isti taj osmeh karakterističan i upečatljiv. Kad smo se našli vrlo živo smo pričali, ja svoj život ceo, on svoj život ceo, šta se sve dogodilo do tog momenta. I razlišli smo se. Posle nekoliko dana je rekao - da li bi htela da ručamo. Pa rekla sam da pristajem i što da ne. Ja sam bila u to vreme udovica. Posle dugo vremena već sam smirila svoje tuge za pokojnim mužem. "
Prvi susret tako nije odmah postao ljubavna priča. Najpre su razgovarali, prepričavali jedno drugom živote koje su proživeli u godinama kada nisu znali ništa jedno o drugom. Bilo je potrebno nadoknaditi više od pet decenija tišine.
Ali jedan susret nije bio dovoljan.
Kafa je postala ručak, a ručak zajednički život
Posle prvog ponovnog susreta usledio je poziv na ručak. Ono što je moglo da ostane samo na jednom nostalgičnom viđenju ljudi iz prošlosti počelo je da dobija potpuno novi tok.
Kafa je postala ručak, ručak se pretvorio u šetnje, a onda su krenula i zajednička putovanja.
Polako su počeli da otkrivaju jedno drugo ponovo, ali ovog puta ne kao devetnaestogodišnji mladić i osamnaestogodišnja devojka, već kao ljudi koji su iza sebe imali čitav život.
I upravo u tome možda i jeste posebnost njihove priče. Nisu pokušavali da vrate vreme niti da se ponašaju kao da se ništa nije dogodilo. Upoznali su se ponovo sa svim iskustvima koja su u međuvremenu stekli.
A onda je došao trenutak kada je trebalo da odluče šta zapravo žele od svog odnosa.
"Ovo je ili kraj ili početak"
Njihova bliskost postajala je sve veća, a sa zajedničkim putovanjima i vremenom provedenim zajedno postalo je jasno da među njima postoji nešto mnogo jače od obične nostalgije.
Jedan trenutak posebno je ostao urezan u Danicino sećanje. Bili su na aerodromu, na mestu koje simbolično označava odlazak i početak nekog novog puta, kada je odlučila da izgovori ono što je oboje moralo da razjasni.
"Bili smo jako bliski i dok smo bili na aerodromu rekla sam mu - Ljubo, mi danas ili počinjemo ili završavamo. Trećeg nema. Ovo je ili kraj ili početak".
Ovoga puta nije bilo bežanja, neizgovorenih reči ni čekanja da godine odluče umesto njih.
Bio je to početak moje životne bajke u Baru.
Ovoga puta ljubav nije ostala samo na rečima
Za razliku od njihove mladosti, kada je jedna novogodišnja noć bila dovoljna da ih razdvoji na više od pola veka, sada su oboje znali šta žele.
Nisu želeli da još jednom dozvole da okolnosti odlučuju umesto njih. Posle svega što su proživeli, izabrali su da ostatak života provedu zajedno.
"Odlučili smo da se venčamo u Baru, to je bila zajednička odluka. Posle svega što ih je razdvojilo ponovo su izabrali jedno drugo i venčali se u crkvi u Baru", kaže Ljubo.
Njihov brak tako je postao svojevrsni nastavak priče koja je počela još 1971. godine, samo sa jednom velikom razlikom – ovog puta oboje su bili spremni da ostanu.
Ljubo joj je rekao i ono o čemu je verovatno mnogo puta razmišljao tokom svih godina koje su proveli razdvojeni.
"Takođe sam joj rekao da smo nastavili još onda ubeđen sam da bismo imali divan brak i divnu porodicu, a Danica kaže - sad nam je u ovim moimentima bitno da smo zajedno, da vreme provodimo kvalitetno".
Sa 73 godine ponovo su izabrali ljubav
Njihova priča danas pokazuje da život ponekad zaista ume da iznenadi onda kada čovek najmanje očekuje. Njih dvoje nisu dobili priliku da zajedno prožive mladost, da osnuju porodicu ili dele svakodnevicu tokom najvećeg dela života.
Ali su, posle 52 godine, dobili nešto drugo – priliku da se ponovo sretnu i odluče da ono što su jednom izgubili više ne puštaju tako lako.
Danas, na početku osme decenije života, ne govore o velikim planovima niti pokušavaju da nadoknade sve ono što je prošlo. Njihova želja je mnogo jednostavnija – da vreme koje imaju provedu zajedno, u miru i međusobnom poštovanju.
"Imamo 73 godine i želja nam je da živimo u miru, slozi, poštovanju i ljubavi. Koliko nam Bog da toliko ćemo biti zahvalni."
Posle više od pola veka razdvojenosti, Ljubo i Danica danas žive svoju drugu priliku. Njihova priča možda jeste počela kao ljubav dvoje mladih ljudi, ali je tek mnogo decenija kasnije dobila svoj pravi nastavak.
Neke ljubavi, izgleda, ne nestanu kada se ljudi raziđu. Samo sačekaju da život pronađe pravi trenutak da ih ponovo spoji.
Stil / Youtube: RTCG