- Rani jutarnji sati, posebno između 4 i 6, povezuju se sa većim rizikom od infarkta i moždanog udara zbog porasta pritiska i promena u radu organizma.
- Večernje navike poput dovoljne hidratacije i laganog razgibavanja mogu pomoći opštem zdravlju, ali ne postoje dokazi da same sprečavaju infarkt.
- Za stvarno smanjenje rizika važni su kontrola pritiska, holesterola i šećera, nepušenje, fizička aktivnost i pridržavanje terapije.
Kada legnemo u krevet, očekujemo da se telo odmori i pripremi za novi dan. Ipak, tokom noći organizam nastavlja da obavlja brojne važne funkcije, a promene koje se dešavaju tokom spavanja mogu biti značajne i za zdravlje srca i krvnih sudova.
Rani jutarnji sati često se povezuju sa povećanim rizikom od srčanog i moždanog udara. Na to utiču prirodne promene u organizmu, uključujući porast krvnog pritiska i aktivnost hormona koji učestvuju u regulaciji krvotoka. Zbog toga stručnjaci ističu koliko su važne svakodnevne navike kojima čuvamo kardiovaskularno zdravlje.
Jedan 87-godišnji kardiolog skrenuo je pažnju na značaj večernje rutine i izdvojio dve jednostavne navike koje mogu biti deo brige o organizmu pre odlaska na spavanje.
Zašto su rani jutarnji sati važni za zdravlje srca?
Rizik od srčanih udara i moždanih udara nije isti tokom čitavog dana. Kod mnogih ljudi krvni pritisak počinje da raste u periodu pred buđenje, dok se istovremeno menjaju puls i aktivnost nervnog sistema. Ove prirodne promene mogu povećati opterećenje kardiovaskularnog sistema, naročito kod osoba koje već imaju faktore rizika.
Tokom noći organizam ne unosi tečnost, dok se voda i dalje gubi disanjem i znojenjem. Ipak, kod zdravih osoba to samo po sebi ne znači da će krv postati opasno gusta ili da će doći do stvaranja krvnih ugrušaka. Na rizik od infarkta utiče više faktora, među kojima su visok krvni pritisak, povišen holesterol, pušenje, dijabetes i postojeća oboljenja krvnih sudova.
Zato je važno razlikovati korisne navike koje doprinose opštem zdravlju od tvrdnji da jedan večernji ritual može da spreči infarkt.
Prva navika: Obratite pažnju na unos tečnosti
Dovoljan unos vode važan je za normalno funkcionisanje organizma, a posebno je značajan za održavanje ravnoteže tečnosti. Ako tokom dana niste pili dovoljno vode, mala količina tečnosti uveče može biti korisna, pod uslovom da vam zdravstveno stanje to dozvoljava.
Ipak, ne postoje pouzdani dokazi da pola čaše tople vode neposredno pred spavanje može da spreči infarkt ili da spreči stvaranje krvnih ugrušaka. Za hidrataciju je važnije da vodu unosite redovno tokom dana nego da se oslanjate na jedan određeni napitak pred odlazak u krevet.
Osobe koje imaju srčanu slabost, ozbiljnije bolesti bubrega ili im je lekar ograničio unos tečnosti trebalo bi da se pridržavaju individualnih preporuka, umesto da povećavaju unos vode na svoju ruku.
Druga navika: Lagano razgibavanje pre spavanja
Blago istezanje i kruženje stopalima mogu pomoći da se opustite nakon dugog dana provedenog u sedećem položaju. Kod osoba koje dugo stoje ili sede, povremeno pomeranje stopala i članaka podstiče rad mišića potkolenica i doprinosi venskom povratku krvi.
Nekima prija i kratko odmaranje sa nogama blago podignutim na jastuku, posebno ako imaju osećaj težine u nogama. Međutim, ove navike ne treba predstavljati kao dokazanu zaštitu od infarkta niti kao način da se krvni sudovi očiste ili da se spreče svi problemi sa cirkulacijom.
Redovno kretanje tokom dana, izbegavanje dugotrajnog sedenja i fizička aktivnost prilagođena zdravstvenom stanju imaju mnogo značajniju ulogu u očuvanju zdravlja srca.
Šta bi trebalo izbegavati pred spavanje?
Večernje navike mogu uticati na kvalitet sna, krvni pritisak i opšte zdravstveno stanje. Zbog toga je korisno obratiti pažnju na nekoliko stvari:
Preobilni obroci: Ako vam teška večera izaziva gorušicu ili remeti san, pokušajte da poslednji veći obrok pojedete nekoliko sati pre odlaska u krevet.
Previše soli: Prekomeran unos soli može doprineti povišenom krvnom pritisku, naročito kod osoba koje su osetljive na natrijum.
Alkohol i nikotin: Alkohol može narušiti kvalitet sna, dok pušenje značajno povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Nedovoljno sna: Redovan i kvalitetan san važan je za zdravlje srca, metabolizam i regulaciju krvnog pritiska.
Nema potrebe da svi ljudi potpuno izbegavaju ugljene hidrate ili voće u večernjim satima. Mnogo je važnije da se tokom dana hranite uravnoteženo i da ukupna ishrana odgovara vašim potrebama.
Kako zaista smanjiti rizik od infarkta?
Iako male svakodnevne navike mogu doprineti boljem zdravlju, prevencija srčanog udara ne svodi se na dve stvari koje treba uraditi pred spavanje. Najvažnije je redovno kontrolisati krvni pritisak, holesterol i šećer u krvi, ne pušiti, biti fizički aktivan i pridržavati se terapije koju je propisao lekar.
Posebno je važno prepoznati simptome koji mogu ukazivati na infarkt. Pritisak ili bol u grudima, otežano disanje, hladan znoj, mučnina i bol koji se širi u ruku, leđa, vrat ili vilicu zahtevaju hitnu procenu. Tegobe ne moraju uvek biti izražene, a kod nekih ljudi mogu se javiti i bez tipičnog bola u grudima.
Ukoliko se pojave simptomi koji upućuju na infarkt, ne treba čekati jutro niti pokušavati da ih ublažite vodom ili vežbama. Odmah pozovite hitnu pomoć.