Pre pet stotina godina, Nikolo Makijaveli formulisao je ideje o ljudskoj prirodi, moći i odanosti koje i danas podstiču rasprave među psiholozima, filozofima i istraživačima ljudskog ponašanja. Nije verovao u zakletve koje se daju olako, obećanja o prijateljstvu do smrti niti u bezuslovnu odanost koja navodno traje zauvek. Smatrao je da se ljudski postupci često mogu razumeti tek kada se sagledaju interesi, ambicije i okolnosti koje ih pokreću.
Mnogi ljudi prave istu grešku: najveću opasnost očekuju od onih koji im otvoreno pokazuju neprijateljstvo. Međutim, od protivnika se uglavnom zna šta može da se očekuje, dok razočaranje mnogo teže pada kada dolazi od osobe kojoj se verovalo, sa kojom su deljene tajne i kojoj je pružana podrška onda kada je bila najpotrebnija.
Upravo zato je Makijavelijevo razmišljanje i danas zanimljivo. Njegova dela podsećaju da odnose ne treba procenjivati samo na osnovu lepih reči, obećanja i prividne bliskosti, već i prema postupcima koji se ponavljaju, načinu na koji se ljudi odnose prema drugima i njihovom ponašanju kada se interesi promene.
Postoje tri obrasca ponašanja koja mogu da ukažu na to da nečija odanost nije toliko čvrsta koliko izgleda. Oni nisu nepogrešiv dokaz da će vas neko izdati, ali mogu da budu razlog da pažljivije posmatrate odnos i postavite jasnije granice.
1. Kada se okolnosti promene, pokazuje se prava priroda odnosa
Makijaveli je u svom delu "Vladalac" razmatrao način na koji ljudi menjaju stranu u nadi da će poboljšati sopstveni položaj. Ta ideja može se primeniti i na svakodnevne odnose, u kojima bliskost ponekad počiva više na zajedničkoj koristi nego na iskrenom poštovanju.
Neki ljudi ostaju uz vas dok od tog odnosa imaju određenu korist. Možda im pružate finansijsku sigurnost, poslovne prilike, društveni status, zaštitu ili emocionalnu podršku. Sve to samo po sebi ne znači da je odnos neiskren, jer se zdrave veze prirodno zasnivaju i na uzajamnoj pomoći. Problem nastaje kada je korist jedini razlog zbog kojeg neko ostaje uz vas.
Zato je važno obratiti pažnju na ponašanje osobe kada više ne možete da joj pružite ono na šta je navikla. Da li vas poštuje i kada ne možete da joj pomognete? Da li pokazuje razumevanje kada prolazite kroz težak period ili se udaljava čim se vaš položaj promeni?
Posebno je značajno ako neko stalno podseća na ono što je učinio za vas, kao da svaka usluga podrazumeva trajni dug. U takvom odnosu pomoć prestaje da bude izraz dobre volje i postaje sredstvo pritiska.
Prava odanost ne znači da će neko uvek biti saglasan sa vama, već da vas neće posmatrati isključivo kroz ono što može da dobije. Kada se okolnosti promene, upravo se tada jasnije vidi da li je odnos zasnovan na međusobnom poštovanju ili na računici.
2. Način na koji neko govori o bivšim prijateljima otkriva mnogo
Prošlost može da pruži važne informacije o nečijim navikama, posebno kada se radi o odnosima koji su se završili. Ako osoba koja želi da vam postane bliska stalno omalovažava nekadašnje prijatelje, poslovne saradnike ili ljude koji su joj pomogli, vredi obratiti pažnju na način na koji objašnjava te raskide.
Naravno, nisu svi prekinuti odnosi dokaz nečije loše namere. Ljudi se razilaze zbog različitih vrednosti, nesporazuma, povreda i okolnosti koje više ne mogu da prevaziđu. Ipak, postoji razlika između osobe koja ume da prizna sopstveni deo odgovornosti i one koja za svaki neuspeh krivi isključivo druge.
Ako neko sve bivše saradnike opisuje kao nesposobne, prijatelje kao sebične, a ljude koji su mu nekada pružili podršku kao prepreke na putu do uspeha, takav obrazac zaslužuje pažnju. Posebno ako pritom nikada ne pokazuje zahvalnost za ono što je dobio niti priznaje da je i sam nekada pogrešio.
Još jedan znak za oprez jeste kada osoba lako menja stavove u zavisnosti od toga sa kim razgovara. Danas nekoga hvali i predstavlja kao nezamenljivog, a već sutra ga ismeva čim izgubi uticaj ili prestane da joj bude koristan.
Način na koji neko postupa prema ljudima od kojih više nema nikakvu korist može da pokaže kakve vrednosti zaista zastupa. Zato nije dovoljno slušati kako se neko ponaša prema vama dok je odnos skladan. Važno je videti kako se ophodi prema ljudima sa kojima se više ne slaže i da li ume da sačuva dostojanstvo čak i kada je razočaran.
3. Nagomilana ogorčenost može da naruši i naizgled blizak odnos
U odnosima nije moguće izbeći nesuglasice. Povremeno odbijanje, kritika ili različito mišljenje sastavni su deo prijateljstva, ljubavnih veza i poslovne saradnje. Međutim, problem nastaje kada jedna osoba svaku neprijatnost doživljava kao ličnu uvredu i dugo čuva nezadovoljstvo koje nikada otvoreno ne izrazi.
Takvi ljudi ponekad deluju kao da su prihvatili vaše objašnjenje, ali se kasnije vraćaju na iste situacije. U razgovorima ponavljaju stare zamerke, podsećaju na davne nesporazume i svaku novu raspravu povezuju sa događajima koji su odavno završeni.
Umesto da problem reše razgovorom, oni mogu da prikupljaju razloge zbog kojih smatraju da su oštećeni. Kada se nezadovoljstvo nagomila, čak i mala nesuglasica može da postane povod za burnu reakciju.
Posebno je važno obratiti pažnju na to kako osoba reaguje kada joj postavite granicu. Da li može da prihvati da imate pravo na drugačije mišljenje, da odbijete zahtev ili da ukažete na nešto što vam smeta? Ili na svako neslaganje odgovara kažnjavanjem ćutanjem, omalovažavanjem, pretnjama prekidom odnosa ili namernim izazivanjem osećaja krivice?
Takvo ponašanje ne znači automatski da će vas osoba izdati, ali može da ukazuje na to da se problemi ne rešavaju na zdrav način.
Najvažnije je razlikovati osobu koja je povređena, ali želi da razgovara, od one koja nezadovoljstvo koristi kao sredstvo kažnjavanja i kontrole. U prvom slučaju postoji prostor za razumevanje i popravljanje odnosa. U drugom je potrebno jasnije zaštititi sopstvene granice.
Kako primeniti Makijavelijeve ideje bez sumnjičavosti prema svima?
Makijavelijevo ime često se povezuje sa proračunatošću i borbom za moć, ali njegovo razmišljanje može da posluži i kao podsticaj da pažljivije procenjujemo odnose u kojima učestvujemo. To ne znači da treba sumnjati u svakog prijatelja, partnera ili kolegu, već da poverenje treba graditi postepeno, na osnovu iskustva i doslednog ponašanja.
Postoji nekoliko načina da sačuvate sebe, a da pritom ne postanete nepoverljivi prema čitavom svetu.
1. Ne dozvolite da vaš mir potpuno zavisi od druge osobe. Negujte sopstvene sposobnosti, finansijsku samostalnost, prijateljstva i interesovanja. Što više oslonaca imate u životu, to ćete lakše donositi odluke bez straha da ćete izgubiti sve ako se jedan odnos promeni.
2. Posmatrajte postupke, a ne samo obećanja. Velike reči i dramatične izjave o odanosti nisu isto što i pouzdanost. Obratite pažnju na to da li osoba poštuje dogovore, preuzima odgovornost za greške i ponaša se dosledno čak i kada joj to nije naročito korisno.
3. Ne otkrivajte sve odmah. Bliskost se gradi vremenom, pa nema potrebe da nekome koga tek upoznajete odmah poverite sve svoje strahove, slabosti i najintimnije tajne. To ne znači da treba da budete hladni ili zatvoreni, već da poverenje uskladite sa iskustvom koje imate sa tom osobom.
4. Obratite pažnju na način na koji rešavate sukobe. Svako može da pogreši, da se naljuti ili da izgovori nešto nepromišljeno. Mnogo je važnije da li ume da prizna grešku, sasluša drugu stranu i pokuša da popravi ono što je narušeno.
5. Ne mešajte oproštaj sa obavezom da sve ostane isto. Nekome možete oprostiti, a da mu više ne poveravate iste odgovornosti niti dozvoljavate da prelazi vaše granice. Oprost ne zahteva da zanemarite ono što ste naučili iz prethodnog iskustva.
Najvažnija lekcija: poverenje se gradi, a ne podrazumeva
Jedna od najvažnijih pouka koje se mogu izvući iz Makijavelijevog razmišljanja jeste da ljudske postupke treba posmatrati u kontekstu interesa, okolnosti i odnosa moći. Ipak, to ne znači da je svaka bliskost zasnovana na koristi niti da su ljudi po prirodi nelojalni. Takav zaključak bio bi podjednako pojednostavljen kao i slepo verovanje svakome ko nam se predstavi kao prijatelj.
U stvarnom životu postoje ljudi koji ostaju uz druge i kada im to ništa ne donosi, koji čuvaju tuđe tajne, priznaju svoje greške i ne napuštaju odnos čim naiđu teškoće. Njihova pouzdanost ne ogleda se u velikim obećanjima, već u malim, ponovljenim postupcima.
Zato nije potrebno tražiti skrivenog neprijatelja iza svakog osmeha. Mnogo je korisnije naučiti da prepoznate razliku između reči i dela, da ne zanemarujete ponavljajuće obrasce ponašanja i da ne ulažete više poverenja nego što odnos zaista može da podnese.
Na kraju, mudrost nije u tome da nikome ne verujete, već da umete da procenite kome možete da verujete, u kojoj meri i na osnovu čega. To nije izraz cinizma, već način da sačuvate svoje dostojanstvo, mir i sposobnost da gradite odnose u kojima postoje uzajamno poštovanje i iskrenost.