- Rade Lacković je od skromnih početaka u Mačvi stigao do velike popularnosti, a karijeru je posebno gradio u Nemačkoj, gde je postao jedan od traženijih pevača.
- Na početku uspeha doživeo je težak porodični gubitak: otac mu je preminuo od raka pluća, a on nije otišao na sahranu jer je ostao da čuva tek stečenu poziciju na sceni.
Od skromnih početaka u mačvanskim kafanama do velikih nastupa širom sveta, život Radeta Lackovića obeležili su muzika, upornost i odluke koje su mu promenile sudbinu. Iako je publika decenijama uživala u njegovim pesmama, iza uspešne karijere krije se priča o dečaku koji je još u školskim danima pokazivao talenat za pevanje, čoveku koji je sreću potražio u Nemačkoj i ocu koji je, uprkos brojnim poslovnim obavezama, nastojao da svojoj deci obezbedi sigurnu budućnost.
Lacković je tokom godina izgradio ime na estradi, a popularnost mu je donela nastupe pred brojnom publikom, ali i priliku da se oproba u ugostiteljstvu. Njegov životni put nije bio lišen teških trenutaka, naročito kada je na početku karijere ostao bez oca, čiji su mu saveti ostali duboko urezani u sećanje.
Pevač je svojevremeno govorio o detinjstvu u Klenju, prvim nastupima, uspehu u Nemačkoj, porodičnim gubicima i odnosu sa decom, otkrivajući detalje koji pokazuju i drugu stranu života na estradi.
Od dečaka iz Klenja do pevača za kojim je publika ludela
Rade Lacković je prve korake na muzičkoj sceni napravio osamdesetih godina, kada je pevao u manjim seoskim lokalima u Mačvi. Njegov talenat brzo je došao do izražaja, a ono što je u početku bilo spontano pevanje pred prijateljima i poznanicima vremenom je preraslo u ozbiljan poziv. Odlazak u Nemačku otvorio mu je nove mogućnosti, a tokom narednih godina postao je jedan od veoma traženih pevača u tamošnjim kafanama i diskotekama.
Početkom devedesetih godina počeo je da objavljuje albume, a popularne pesme omogućile su mu da nastupa pred publikom daleko izvan granica bivše Jugoslavije. Iako je karijeru gradio u inostranstvu, rodni kraj nikada nije zaboravio, pa je u razgovorima često isticao koliko su ga detinjstvo i ljudi iz Mačve oblikovali.
Govoreći o tome kako je sve počelo, Lacković se prisetio školskih dana i učitelja koji je među prvima prepoznao njegov talenat. Iako je u detinjstvu bio stidljiv, podrška vršnjaka pomogla mu je da napravi prve korake i shvati da bi pevanje jednog dana moglo da postane njegov životni poziv.
"Od detinjstva su mi pričali da pevam odlično i kada sam krenuo u školu učitelj Žića je pitao ko zna da peva, i svi drugari su rekli ‘Rade zna da peva’, ja sam tada bio stidan, ali su me primili u hor. Kada sam napravio karijeru sreo sam jednom učitelja Žiću i pitao me je da li sam imao peticu kod njega, ja kažem jesam, a on mi kaže da sad može da umre na miru."
Prvi nastupi pred publikom nisu se završavali samo na školskim priredbama. Kako je odrastao, sve češće je odlazio u kafane, gde je posmatrao druge pevače i polako sticao hrabrost da i sam uzme mikrofon. Posebno su mu značili prijatelji koji su verovali u njegov glas i podsticali ga da peva, čak i kada to nije bilo planirano.
Upravo su takvi spontani počeci, prema njegovim rečima, bili uvod u ono što će kasnije postati uspešna muzička karijera. U rodnom kraju ljudi su ga podržavali, a on je sa ponosom govorio o mestu iz kojeg je potekao i kojem se uvek vraćao u mislima.
"Kada sam bio tinejdžer išli smo u kafanu, a tamo neki pevač koji lošije od mene peva, pa moji drugari skupe pare i kažu ‘je li može 10 pesama ali da Rade peva’ i ja krenem da pevam i napravim lom. To je tako krenulo, onda smo pravili žurke u jednom lokalu Madera, tu su i lusteri bili polomljeni. Moji meštani su bili ponosni na mene kada su videli šta im raste u komšiliku – uvek kažem da je Mačva moja avlija, a Klenje moja porodica."
Najmlađi od četvorice braće
Lacković je odrastao u Klenju, u porodici sa četvoricom sinova, a kao najmlađe dete imao je nešto drugačije detinjstvo od svoje starije braće. Dok su oni učestvovali u brojnim seoskim poslovima, on je, kako je ispričao, često bio pošteđen najtežih obaveza. Ipak, mirno odrastanje u rodnom kraju ubrzo je zamenio život ispunjen putovanjima, nastupima i brojnim profesionalnim obavezama.
Kada je muzika postala njegov posao, raspored mu je bio takav da je za kratko vreme prelazio velike udaljenosti i nastupao u različitim gradovima, često bez mnogo prostora za odmor. Pevač je upravo zbog toga sa zahvalnošću govorio o detinjstvu, smatrajući da mu je period proveden u rodnom mestu ostao kao dragocena uspomena pre nego što je počeo njegov užurbani estradni život.
Na pitanje po čemu pamti odrastanje u Klenju i činjenicu da je bio najmlađi od četvorice braće, odgovorio je:
"Odrastao sam tamo, majka je želela ćerku, ali eto, četiri sina. Ja sam najmlađi, pa sam bio pošteđen od seoskih poslova, a kada sam krenuo da pevam sve mi se to vraća, prošli pet sam bio u Kninu, subotu u Zagrebu, ovaj petak u Dubrovniku, u subotu u Banja Luci, četiri-pet puta Amerika i Australija. Tako da me je Bog sačuvao u tom detinjstvu i odrastanju."
U Nemačkoj postao jedan od najtraženijih pevača
Odlazak u Nemačku predstavljao je važnu prekretnicu u Lackovićevoj karijeri. Tamo je uspeo da izgradi reputaciju pevača koji privlači publiku, a njegovi nastupi vremenom su postali veoma posećeni. Popularnost mu je donela i situacije u kojima su posetioci dolazili prvenstveno zbog njega, bez obzira na to ko je još bio najavljen za isto veče.
Iako je uspeh podrazumevao dobru zaradu i veliko interesovanje publike, pevački posao nije uvek bio jednostavan. Nastupi su zahtevali mnogo energije, a od izvođača se često očekivalo da bude raspoložen i spreman za scenu čak i kada se suočava sa umorom ili zdravstvenim problemima.
Lacković se prisetio perioda kada je njegova popularnost bila toliko velika da je publika ponekad odbijala da prihvati druge izvođače, ali i situacije kada je zbog bolesti jedva uspevao da ispuni obaveze. Njegova priča oslikava koliko su se od njega očekivali profesionalnost i posvećenost, čak i u trenucima kada mu nije bilo do pevanja.
"1889. i devedesetih godina sam postao jedan od najskupljih pevača u Evropi. Dešava se da imam gosta večeri za diskoteku gde stane 500 ljudi, ja najavim gosta, a publika ga neće, pa skandiraju moje ime, a ja ih molim da to ne rade. Dešavalo mi se da me uhvati grip, ne mogu da pevam, a treba da gostuje jedna velika pop zvezda, ja kažem gazdarici da ne mogu da pevam, moram da se odmorim – ona mi kaže ‘nemoj molim te, samo sedi tu za stolom da te vide’, tako je i bilo. Ja sam tu zvezdu samo najavio, a ona mi kaže ‘kolega, vi ste ovde voditelj’, ja reko prehlađen sam. Naredni dan ona opet zvezda večeri, a mene grlo malo popustilo i kada sam krenuo – e onda je samo gledala za mnom šta će radi."
Smrt oca bila je jedan od najtežih trenutaka u njegovom životu
Iza uspeha na estradi krila se i velika lična tuga. Lacković je na početku karijere doživeo porodični gubitak koji je ostavio dubok trag na njega, a posebno je teško bilo to što se sve dogodilo u trenutku kada je pokušavao da izgradi život i karijeru daleko od rodnog kraja.
Njegov otac bolovao je od raka pluća, a lekari su porodici saopštili da leka nema. Kada mu se ukazala prilika da ode u Nemačku i pokuša da napravi nešto od svoje muzičke karijere, Rade se našao pred teškom odlukom. Nije želeo da napusti oca u tako teškom trenutku, ali mu je upravo otac dao savet koji ga je usmerio ka budućnosti.
Pevač je kasnije ispričao kako je izgledao njihov razgovor i koliko su ga pogodile vesti koje su stigle svega desetak dana nakon odlaska u inostranstvo.
"Znali smo da ima kancer pluća, doktor je rekao da nema leka. Kad sam dobio poziv da idem u Nemačku, pitao sam ga šta da radim, on mi je rekao ‘sine, idi neka te sreća prati. Meni ne možeš pomoći, gledaj svoj život, možda će ti to promeniti budućnost, a od mene ti ništa ne vredi, neka te Bog čuva’. Posle deset dana mi je stigla informacija da mi je otac preminuo, to je bila nedelja rano ujutru - rekao je Lacković."
Zašto nije prisustvovao očevoj sahrani
Odluka da ostane u Nemačkoj nakon što je saznao da mu je otac preminuo jedna je od najtežih tema o kojima je govorio. U tom periodu njegova karijera tek je počinjala da se razvija, a on je bio svestan da bi duže odsustvo moglo da ugrozi poziciju koju je tek počeo da gradi. Iako je reč o odluci koju bi mnogi teško razumeli, Lacković je objasnio kako je tada razmišljao i zbog čega nije otputovao kući.
Prema njegovim rečima, znao je da bi se, ako se vrati u rodni kraj, zadržao najmanje mesec dana, a plašio se da bi za to vreme neko drugi mogao da zauzme njegovo mesto na muzičkoj sceni. Ipak, istakao je da nije osećao grižu savesti, jer je imao utisak da je njegov otac i dalje uz njega, uprkos tome što nije bio prisutan na sahrani.
Govoreći o tom bolnom periodu, prisetio se i poruke koju je kasnije preneo svojoj deci, naglašavajući koliko mu je važno da se ispoštuju njegove želje kada jednog dana dođe vreme za to.
"Nisam pevao to veče i razmišljao sam da li da idem kući – ako odem kući, tamo ću da ostanem minimum mesec dana, a za to vreme će doći neko i zauzeće mi mesto. Odlučio sam da ostanem tamo, nisam prisustvovao sahrani, ali nisam osećao grižu savesti, osećam sam kao da je uz mene… Ja sam svojoj deci rekao, kao kada je Tito pisao testament 'ako ikada umrem', tako sam i ja deci rekao 'bez trubača ne počinjite ništa' - zaključio je Rade Lacković."
Sinu i ćerki poklonio po hotel u Nemačkoj
Pored muzičke karijere, Lacković je tokom godina bio posvećen i stvaranju porodične sigurnosti. Sa suprugom je učestvovao u razvoju ugostiteljskog posla, a ono što je izgradio nastojao je da prenese i na svoju decu. Sin Jovan krenuo je očevim stopama i zainteresovao se za muziku, nastupajući pod umetničkim imenom Fuago, dok je porodica istovremeno razvijala i poslovne projekte u Nemačkoj.
Pevač je govorio o tome da je sinu pružio podršku kada je poželeo da se oproba u muzici, iako je njegov stil drugačiji od očevog. Savetovao ga je da počne da snima pesme i okuša se u poslu koji ga privlači, ali su se životne okolnosti promenile tokom pandemije koronavirusa. Jovan se u međuvremenu oženio i postao otac dvojice sinova.
Lacković je istakao da je ponosan na svoju decu, ne samo zbog onoga što su dobila već i zbog njihovog odnosa prema radu i obavezama. Kako je objasnio, i sinu i ćerki obezbedio je po hotel u Nemačkoj, a posebno mu znači što su oboje vredni i pošteni.
"Sin je završio fakultet i zaposlio se, a ja sam mu rekao da idemo u Srbiju da mu napravim karijeru, on se radovao svemu tome, ali došla je korona i u međuvremenu se oženio, sada ima dva sina. Dali smo su hotel i srećan je, on zna prirodu mog posla i koliko je to teško i koliko sam malo vremena sa njima proveo."
Supruga je posvećena ugostiteljstvu
Dok je Rade najveći deo svog profesionalnog života proveo na sceni, njegova supruga bila je usmerena na ugostiteljstvo, oblast u kojoj je njena porodica već imala iskustva. Ta podela obaveza omogućila im je da se istovremeno bave različitim poslovima i stvaraju stabilnu osnovu za budućnost svoje dece.
Lacković je objasnio da su hoteli u Nemačkoj deo porodičnog posla, a ne nešto što je nastalo isključivo zahvaljujući njegovoj muzičkoj karijeri. Dok se on posvećivao nastupima i publici, supruga je aktivno učestvovala u vođenju ugostiteljskog biznisa, što je, kako je istakao, bio važan deo njihove zajedničke priče.
"To je od supruge strana koja se uvek bavila ugostiteljstvom. Sinu smo otvorili hotel u Auzburgu, a u ćerki u Ofenbahu. Ja sam se uvek fokusirao na svoju karijeru, dok sam tamo živeo aktivno pomagao sve što mogu, a što se tiče biznisa žena je u tom poslu, ona je uspešan ugostitelj i hotelijer."
Lackovićeva priča tako obuhvata nekoliko različitih životnih poglavlja – od prvih pesama u rodnom Klenju, preko velikog uspeha u Nemačkoj, do porodičnih gubitaka i stvaranja poslovne sigurnosti za naredne generacije. Iza estradnog života, koji često deluje glamurozno, nalaze se i odluke koje nose težinu, odricanja i uspomene koje ostaju za ceo život.