- Silvio Berluskoni, jedan od najbogatijih Italijana i bivši premijer, izgradio je medijsku imperiju i godinama bio u centru političkih i sudskih skandala.
- Nakon objave testamenta, većinski udeo u Fininvestu dobili su Marina i Pjer Silvio, dok je Marti Fašini ostavio 100 miliona evra.
Na današnji dan, 29. septembra 1936. godine rođen je jedan od najharizmatičnijih političara na svetuSilvio Berluskoni. Potekao iz srednje klase u Milanu, odrastao je na selu nadomak ovog velikog grada tokom Drugog svetskog rata. Od svega što je Silvio imao, šarm je bio njegovo najvrednije oružje.
Još od studentskih dana iskazivao je sposobnost da zaradi novac.
Dok je studirao pravo na univerzitetu, svirao je kontrabas u studentskom bendu, a stekao je reputaciju kao pevač, radeći u noćnim klubovima i na kruzerima.
Njegov prvi pokušaj korišćenja prirodnog šarma za poslovanje bio je kao prodavac usisivača i preko prodaje eseja pisanih za kolege studente.
Posle diplomiranja, počeo je da se bavi građevinom putem vlastite kompanije Edilnord, izgradivši ogroman stambeni kompleks na obodu Milana, iako izvor finansiranja za taj projekat i dalje ostaje misterija.
Ovaj preduzetnik je 1973. godine pokrenuo kompaniju za lokalnu kablovsku televiziju po imenu Telemilano da bi mogao da obezbedi televiziju na svim svojim posedima.
Četiri godine kasnije, bio je vlasnik još dve stanice i studija u centru Milana.
Do kraja decenije, stvorio je holding kompaniju Fininvest da bi mogao da rukuje rapidnom ekspanzijom svojih drugih firmi.
Na kraju će postati vlasnik Mediaseta, najveće italijanske medijske imperije i vlasnik najvećih privatnih stanica u zemlj, kao i najveće italijanske izdavačke kuće Mondadori.
U vreme smrti, bio je jedan od najbogatijih Italijana, sa porodičnim bogatstvom koje se meri u milijardama dolara.
Njegova deca - Marina, Barbara, Pjer Silvio, Eleonora i Luiđi - sva su učestvovala u vođenju njegove poslovne imperije.
Nešto od tog bogatstva korišćeno je da bi se udovoljilo njegovim ličnim interesovanjima, kao što je spasavanje Fudbalskog kluba Milan od bankrota 1986. godine.
Ta investicija će se isplatiti tri decenije kasnije 2017. godine, kad je klub prodao kineskim investitorima za 740 miliona evra.
Tokom godina bio je optužen za proneveru, utaju poreza i lažno računovodstvo, kao i pokušaj podmićivanja sudije.
Bio je oslobođen ili su presude protiv njega bile poništavane u nekoliko navrata.
Sve njegove kontroverze bile su izuzetno javne i pratile su ga tokom čitave političke karijere.
Tek je u februaru 2023. godine oslobođen optužbe da je podmićivao svedoke da lažu o njegovim ozloglašenim „bunga bunga" žurkama koje je držao u svojoj vili kao premijer.
Osnovao je vlastitu političku stranku pre 30 godina, 1993. godine, i u roku od samo godinu dana bio katapultiran u sam vrh vlasti.
Iskoristivši vlastitu strast prema fudbalu, nazvao je stranku po navijačkom skandiranju - Forca Italija (Napred Italija).
Masivna reklamna kampanja na njegovim vlastitim televizijskim kanalima pomogla mu je da pobedi na izborima 1994. godine
Međutim, njegov novootkriveni apetit za politiku doživljen je kao pokušaj da izbegne uplitanje u skandale sa korupcijom, nakon što je pokrenuta istraga o nekoliko njegovih kompanija.
Ali on je odbacivao te optužbe.
"Ne moram da prihvatim državnu funkciju da bih stekao moć. Imam kuće širom sveta, ogromne brodove, prelepe avione i prelepu ženu. Ja se žrtvujem."
Čim se Berluskoni našao na vlasti, njegova vlada usvojila je zakon koji njemu i drugim visokim zvaničnicima daje imunitet od krivičnog gonjenja dok je na položaju, ali je ustavni sud kasnije poništio taj zakon.
Krajem 2011. godine, izgubio je vlast.
U oktobru 2012. godine, osuđen je na četiri godine zatvora za utaju poreza i zabranjeno mu je da obavlja javne dužnosti.
Berluskoni je tvrdio da je nevin i govorio je o „sudskom puču".
Ali u tom trenutku bio je stariji od 75. godina i izrečena mu je kazna obavljanja društvenog korisnog rada.
Radio je četiri sata nedeljno sa pacijentima obolelim od demencije u katoličkom domu za negu starijih lica nadomak Milana.
Zabranjeno mu je i obavljanje javne dužnosti, što je zabrana koja je potrajala nekoliko godina pre njegovog sledećeg povratka.
„Bunga bunga" žurke i javni privatni život
Pored politike, Berluskoni je dospevao u vesti i zbog privatnog života, koji je često bio veoma javan. Ekstravagantni premijer nije krio da je jurio mlađe žene. Njegova najskorija partnerka, koleginica iz stranke Marta Fašina, bila je više od 50 godina mlađa od njega.
Bio je poznat po korišćenju umetaka za kosu i plastičnim operacijama da bi izgledao mlađe.
Upoznao je drugu ženu, Veroniku Lario, nakon što je nastupila toples u pozorišnoj predstavi. Ona će u više navrata javno iskazivati nezadovoljstvo muževljevim ponašanjem u društvu mladih žena.
Podnela je zahtev za razvod nakon što je njen muž fotografisan na proslavi 18. rođendana modela Noemi Leticije.
Njegov najslavniji skandal bile su navodne „bunga bunga" žurke u njegovoj vili, za koje su bile angažovane devojke-zabavljačice, što je bila priča koja se završila presudom za plaćanje maloletne prostitutke za seks.
Na kraju je izašlo na videlo da je Berluskoni 2010. godine, dok je bio premijer, pozvao telefonom policijsku stanicu i tražio da bude puštena sedamnaestogodišnja Karima „Rubi" El Mahroug, poznatija pod nadimkom Rubi osvajačica srca, zadržana u pritvoru zbog krađe.
Ona je takođe bila gošća „bunga bunga" žurki.
Italijanski mediji su pisali da je premijer tvrdio da je devojka nećaka ili unuka egipatskog predsednika i da pokušava da izbegne diplomatski incident.
Berluskoni je 2013. godine proglašen krivim za plaćanje njoj za seks i zloupotrebu vlasti - ali ta presuda je poništena naredne godine.
Sa svoje strane, Berluskoni je oduvek odbacivao tvrdnje da je platio bilo kojoj ženi za seks, rekavši da bi to bilo „propuštanje zadovoljstva osvajanja".
Ali je priznao i da „nije svetac".
Bolest i smrt
Silvio Berluskoni je imao 87. godina kada je 2023. godine preminuo od raka krvi, hronične mijelomonocitne leukemije.
Tačan vremenski period koliko je Silvio Berluskoni bolovao od leukemije nije zvanično saopšten u javnosti, jer je dijagnoza držana u tajnosti sve do pred samu njegovu smrt.
Kada je u aprilu 2023. godine hitno primljen u bolnicu, njegovi lekari su prvi put javno otkrili da Berluskoni boluje od hronične mijelomonocitne leukemije, naglasivši da se radi o bolesti od koje pati "već izvesno vreme" i da je rak već bio u „perzistentnoj hroničnoj fazi“. Preminuo je svega dva meseca nakon što je javnost saznala za ovu dijagnozu.
Pored ove bolesti, Berluskoni se tokom života borio sa još nekoliko teških zdravstvenih tegoba:
• Krajem devedesetih godina (1997) uspešno je operisan od raka prostate.
• Godinama je imao ugrađen pejsmejker, a 2016. je prošao kroz tešku operaciju na otvorenom srcu.
• Njegovo opšte zdravstveno stanje znatno se pogoršalo nakon što je 2020. preležao težak oblik kovida-19, što je pokrenulo niz kasnijih hroničnih komplikacija i respiratornih infekcija.
Ko je nasledio bogatstvo Silvija Berluskonije?
Mesecima nakon što je Berluskoni preminuo počela je priča o tome ko će naslediti bogatstvo jednog od najbogatijih Italijana.
Nakon što je testament izašao u javnost, saznalo se da je većinski deo holding kompanije Fininvest predat dvoma najstarijim naslednicima: Marinu i Pjer Silviji. Njih dvoje zajedno poseduju 53 odsto porodične firme.
Berluskoni nikada nije javno ukazao ko bi, posle njega, trebalo da vodi njegovu poslovnu imperiju.
Ispostavilo se da nije podelio akcije na jednak način među svoje petoro dece.
Marina i Pjer Silvio su njegova deca iz prvog braka i dobila su veći deo u odnosu na troje druge dece koju je dobio u braku sa drugom suprugom - Barbara, Eleonora i Luiđi.
Dvoje najstarije dece ima rukovodeće uloge u porodičnom biznisu od ranih 1990-ih.
Oni su ranije u saopštenju naveli da „nijedan akcionar neće vršiti ukupnu individualnu indirektnu kontrolu nad Fininvestom".
Berluskoni je ostavio 100 miliona evra Marti Fašini, njegovoj poslednjoj partnerki koja je 53 godine mlađa od njega i sa kojom je živeo pre smrti.
Nisu bili venčani, ali ju je na samrti nazvao svojom ženom.
U pismu koje je priloženo u testamentu, Berluskoni je napisao: „O kojoj god da je sumi reč, budite pripremljeni. Reći će ili da je previše ili nedovoljno. Nikada da je u redu."
Berluskonijev brat Paolo takođe je dobio 100 miliona evra, dok je bliski pomoćnik pokojnog političara Marčelo Del Utri nasledio 30 miliona evra.
U testamentu je ostavio i pismo deci, koje se završava rečima: „Hvala vam, sve vas mnogo volim, vaš tata".
Deca Silvija Berluskonija ostala su jedinstvena i posle njegove smrti: mirno su podelili imovinu, pa je tako dvoje najstarije dece iz prvog braka, Marina i Pjer Silvio, dobili većinski udeo od 53% u porodičnom holdingu, čime su preuzeli glavnu kontrolu nad poslovnim carstvom. Troje mlađe dece iz drugog braka (Barbara, Eleonora i Luiđi) podelili su preostalih 47%.
Kako bi osigurali stabilnost imperije, potpisali su sporazum sa klauzulom da niko od njih ne sme da menja ili prodaje svoje udele u narednih pet godina, čime su se pravno obavezali na zajednički rad i kontinuitet.
Deca su se složila da solidarno, srazmerno svojim naslednim udelima, isplate ukupno 230 miliona evra koje je njihov otac ostavio ljudima van užeg kruga porodice – 100 miliona evra njegovoj poslednjoj partnerki Marti Fašini, 100 miliona bratu Paolu i 30 miliona dugogodišnjem savetniku Marčelu del Utriju.
Stil/www.bbc.com