- Raisa Gorbačova bila je prva i poslednja zvanična prva dama SSSR-a, a u zemlji je često kritikovana zbog stila i javnog nastupa.
- Na Zapadu je, međutim, bila veoma cenjena, dobijala je priznanja i važila za simbol promena i modernijeg Sovjetskog Saveza.
Raisa Gorbačova bila je prva i poslednja zvanična prva dama Sovjetskog Saveza — žena koju su u domovini često kritikovali, dok su je na Zapadu cenili zbog obrazovanja, inteligencije i stila. Iako njena uloga nikada nije imala zvaničan status, ostala je upisana u istoriju kao važan deo političke ere svog supruga Mihaila Gorbačova.
Priznanje koje joj je za života često izostajalo stiglo je tek pred kraj njenog života, kada su mnogi počeli drugačije da gledaju na njen rad i uticaj.
Upoznali su se tokom studija i sve su zajedno podneli
Raisa Gorbačov (rođena Titarenko) rođena je 5. januara 1932. godine u Rubcovsku, u Altajskom kraju Rusije, u porodici železničkog inženjera. Kada
je njen otac, Maksim Andrejevič, uzeo novorođenče u naručje, rekao je: „Tako ružičasta... Kao mala rajska jabuka. Zvaće se Raja.” Devojčica je odrastala pokazujući zrelost iznad svojih godina; završila je srednju školu sa zlatnom medaljom i upisala Filozofski fakultet Moskovskog državnog univerziteta bez polaganja prijemnog ispita.
Budući sovjetski predsednik Mihail Gorbačov takođe je studirao na Moskovskom državnom univerzitetu, ali na Pravnom fakultetu. Mladi par se upoznao na času plesa u studentskom domu. Mihailu se Raisa odmah dopala i počeo je uporno da joj se udvara.
Tri godine kasnije, 25. septembra 1953. godine, Mihail i Raisa su se venčali. Mladenci su svadbeno slavlje organizovali u studentskoj menzi.
Mihail Gorbačov je 2014. godine u jednom intervjuu otkrio da je njegova supruga prvi put zatrudnela godinu dana nakon venčanja. Međutim, nakon što je Raisa obolela od reumatizma i suočila se sa srčanim komplikacijama, lekari su strahovali za njeno zdravlje i preporučili prekid trudnoće.
Studentski par je bio prinuđen da na to pristane. Tako su izgubili dečaka kojem je Mihail želeo da da ime Sergej.
Godinu dana nakon te tragedije, par je diplomirao, a Gorbačov je raspoređen u tužilaštvo u Stavropolju. Kao odana supruga, Raisa je napustila postdiplomske studije i pošla za svojim mužem. Gorbačovi su u Stavropolju živeli 23 godine.
Karijera je uzela jak zamah za bračni par
Četiri godine Gorbačova nije mogla da pronađe posao u svojoj struci. Ipak, topla klima je blagotvorno delovala na njeno zdravlje. Raisa se osećala mnogo bolje, a 1957. godine rodila se jedina ćerka ovog para, Irina.
Ubrzo nakon Irininog rođenja, Raisa je konačno počela da predaje filozofiju na nekoliko instituta. Kasnije je odbranila disertaciju i stekla zvanje doktora filozofije. I karijera njenog supruga je napredovala.
Mihail Sergejevič je 1970. godine izabran za prvog sekretara Stavropoljskog pokrajinskog komiteta Komunističke partije Sovetskog Saveza, i već tada je Raisa Maksimovna iskusila kako je to biti supruga visokog partijskog funkcionera.
„Za mene je ’iskušenje moći’ prvenstveno značilo nove, beskrajne brige i strepnje vezane za posao mog supruga, koje su se nadovezale na moje svakodnevne profesionalne i porodične obaveze. Saosećanje sa stanjem u regionu – to je, naravno, bilo na prvom mestu... Mada je, u određenoj meri, nova situacija promenila naše živote i na druge načine: poboljšala je finansijsku situaciju porodice i pristup zdravstvenoj zaštiti, te proširila naš krug kontakata i poznanstava”, prisećala se Gorbačova.
Porodica Gorbačov se 1978. godine vratila u Moskvu: Mihail Gorbačov je imenovan za sekretara Centralnog komiteta KPSS-a. Raisa je paralelno nastavila da gradi svoju karijeru. Nakon preseljenja, predavala je na svom matičnom Moskovskom državnom univerzitetu i učestvovala u aktivnostima Sveruskog društva „Znanje”.
Godine 1985. naša zemlja, umorna od naizgled beskrajnih sahrana šefova države, odahnula je: energični pedesetčetvorogodišnji Mihail Gorbačov preuzeo je dužnost generalnog sekretara Centralnog komiteta KPSS-a. Bio je prvi koji je rado stupao u kontakt sa ljudima na ulici, držao govore bez beleški i često se smešio.
Optuživali su je za luksuzan život
Na iznenađenje miliona građana, uz njega se pojavila žena koja je svog supruga pratila kako energijom, tako i odlučnošću. Raisa Maksimovna Gorbačova postala je „prava prva dama SSSR-a”.
„Znam da ima ljudi koje privlači ta površna strana mog života. Zavide mi na garderobi, na svečanoj odeći... Ali meni je važnije nešto drugo – to što sam deo ogromnih dostignuća koja su obeležila život meni bliske osobe, mog supruga... To je ono što cenim”, priznala je Raisa Maksimovna.
Nakon što je njen suprug došao na vlast, Raisa Gorbačova se uključila u javni život. Zahvaljujući njoj, osnovan je Sovjetski fond za kulturu, otvoreni su novi muzeji i obnovljeni arhitektonski spomenici. Raisa Maksimovna je aktivno pomagala žrtvama katastrofe u Černobilju, bila pokrovitelj Međunarodnog dobrotvornog udruženja „Hematolozi sveta za decu”, kao i pokrovitelj Centralne dečje bolnice.
Gorbačova je uspešno obavljala dužnosti prve dame: pratila je supruga na putovanjima u inostranstvo, prisustvovala važnim događajima, učestvovala u prijemima stranih delegacija (što je pre nje činila kosmonautkinja Valentina Tereškova) i pojavljivala se na televiziji.
Ipak, način na koji se Raisa Maksimovna uvek držala – dostojanstveno, uz odmeren govor i negovan „nastavnički” glas – iritirao je mnoge sovjetske žene.
Aktivnosti supruge Gorbačova naišle su na oštru osudu javnosti. Počele su da kruže brojne šale: „Šta znači ’KPSS-MIR’? Ko vlada Sovjetskim Savezom – Miša i Raja?” Ekonomska kriza u zemlji samo je pogoršala položaj Raise Maksimovne: nezadovoljstvo usmereno ka njenom suprugu prenelo se i na nju.
Našim sunarodnicima se garderoba prve dame nije dopadala čak ni više nego njen javni angažman. Kružile su glasine da su se milioni dolara iz državne kase trošili na odevne kombinacije Gorbačove. „Postoje bezbrojni mitovi i nagađanja o mojoj izrazitoj sklonosti ka vilama, vikendicama, luksuznoj odeći i nakitu. Odeću mi nije šio Zajcev, kako je nagoveštavao u intervjuima, niti Iv Sen Loran, kako su tvrdili novinari... Oblačile su me zanatlike iz ateljea u ulici Kuznjecki most”, izjavila je godinama kasnije Raisa Maksimovna u svojim intervjuima.
Dok je u Sovjetskom Savezu to izazivalo negodovanje, Zapad je obožavao prvu damu SSSR-a, koja se savršeno uklapala u tradicionalnu sliku supruge šefa države. Za mnoge strane političare, pojavljivanje Raise Maksimovne bio je znak da Sovjetski Savez postaje civilizovaniji.
Strani mediji su Gorbačovoj više puta dodeljivali titule „Žena godine” i „Dama godine”, a dobila je i nagradu „Žene za mir”. Na Zapadu su je čak nazivali i „Vesnicom mira”.
Fotografije Raise Maksimovne često su krasile naslovne strane stranih časopisa; vodeći novinari sanjali su o intervjuu sa njom (prva dama je govorila savršen engleski), a stilisti su jednoglasno isticali njen besprekoran ukus.
Mihail Gorbačov je 1990. godine izabran za predsednika SSSR-a, a Raisa Maksimovna je pružala podršku suprugu koliko god je mogla. Međutim, zemlja je nezaustavljivo hrlila ka slomu, a građani su nastavili da osuđuju poteze bračnog para Gorbačov.
Državni udar u avgustu 1991. godine predstavljao je najteži iskušnju za Raisu Maksimovnu. Gorbačove su izdali ljudi koji su im bili najbliži, a prva dama je ozbiljno strahovala za živote svoje porodice i prijatelja. Cela porodica je bila zatočena u Forosu. Ta trauma je dovela do blagog moždanog udara, pogoršanja vida i poremećaja govora, što je sve zajedno ozbiljno narušilo njeno zdravlje.
Život posle raspada Sovjetskog Saveza
Mihail Sergejevič je 25. decembra 1991. godine priznao raspad SSSR-a i podneo ostavku. Zemlja je privremeno zaboravila na Raisu Maksimovnu.
Nakon što je Gorbačov napustio predsedničku funkciju, bračni par je počeo da osniva Međunarodnu fondaciju za društveno-ekonomska i politička istraživanja – Fondaciju Gorbačov. Raisa Maksimovna je takođe pomagala Mihailu Sergejeviču u pisanju nekoliko knjiga.
Godine 1997. Gorbačova je osnovala i predvodila „Klub Raise Maksimovne”, čija je misija bila jačanje uloge žena u javnom životu, kao i borba protiv rodne neravnopravnosti i porasta nasilja u društvu.
Zemlja se 1999. godine ponovo setila Raise Gorbačove. Ljudi su bili šokirani vešću da je bivšoj prvoj dami SSSR-a dijagnostikovana leukemija. Njeni sunarodnici su iznenada osetili snažnu naklonost prema supruzi Mihaila Sergejeviča i iskreno joj želeli brz oporavak. Novine su redovno objavljivale članke o toku lečenja Gorbačove.
Raisa Maksimovna je 26. jula 1999. godine, zajedno sa suprugom i ćerkom, otputovala u Nemačku, u grad Minster, gde se nalazila klinika poznata po uspešnom lečenju onkoloških oboljenja.
Međutim, ni najbolji evropski lekari nisu mogli da pomognu Gorbačovoj. Dok je umirala pred očima prijatelja i nepoznatih ljudi koji su sa njom saosećali, Raisa Maksimovna je rekla svom suprugu: „Valjda je bilo neophodno da obolim od tako teške bolesti i umrem, kako bi me ljudi razumeli.” Gorbačova je preminula 20. septembra te godine. Imala je 67 godina.
"Svi smo mi krivi pred Raisom"
Raisa Maksimovna je preminula četiri godine pre nego što je trebalo da proslavi pedesetogodišnjicu braka sa suprugom — njihov zlatni pir.
Osvrćući se na godine provedene uz supruga, Gorbačova je u svojoj autobiografiji zapisala: „U našem životu bilo je svega — radosti i tuge, ogromnog rada i kolosalne nervne napetosti, uspeha i neuspeha, siromaštva, gladi i materijalnog blagostanja. Sve smo to preživeli, sačuvavši čiste temelje našeg odnosa i odanost našoj viziji i idealima. Verujem da će snaga duha, hrabrost i postojanost pomoći mom suprugu da izdrži današnja iskušenja bez presedana, u ovom najtežem periodu naših života. Nadam se tome.”
Raisa Gorbačova je sahranjena 23. septembra 1999. godine na moskovskom groblju Novodevičje. Poslednjem ispraćaju prisustvovali su ne samo istaknuti političari, pozorišni i filmski umetnici i muzičari, već i obični ljudi. Žene i muškarci su lili suze, donosili stotine buketa na grob i u razgovorima sa novinarima govorili: „Svi smo mi krivi pred Raisom.”
Godinama kasnije, u znak sećanja na Raisu Maksimovnu, u Sankt Peterburgu je otvoren Institut za pedijatrijsku hematologiju i transplantologiju. Tokom života, Gorbačova je veliki deo svog vremena i sredstava posvetila borbi protiv leukemije kod dece, a danas Institut, osnovan njoj u čast, nastavlja taj veliki posao.
Stil / Woman