- Posle 60. godine posebnu pažnju treba posvetiti jeziku, nosnim prolazima, pazusima, stopalima i pupku, jer se tu zadržavaju znoj, bakterije i nečistoće.
- Redovna, nežna higijena i dobro sušenje kože mogu da smanje neprijatan miris i rizik od iritacija, gljivičnih infekcija i zadaha.
- Uporne promene, bol, osip, ranice ili problem sa mirisom ne treba ignorisati, već potražiti savet lekara.
"Čistoća nije samo stvar lične higijene. To je i briga o sebi i poštovanje života koji živimo." – Andrej Bitov
Kada ste mladi, telo se uglavnom brzo oporavlja i mnoge male propuste u svakodnevnoj higijeni ne ostavljaju vidljive posledice. Međutim, kako godine prolaze, koža postaje osetljivija, sluzokože mogu biti suvlje, pokretljivost se kod nekih ljudi smanjuje, a određeni lekovi i hronične bolesti mogu dodatno uticati na stanje kože i usne duplje.
Zbog toga svakodnevna higijena posle 60. godine ne bi trebalo da bude stvar estetike, već deo brige o zdravlju i komforu. Posebnu pažnju zaslužuju delovi tela koji se često zanemaruju, a na kojima se mogu zadržavati znoj, mrtve ćelije kože, ostaci hrane i mikroorganizmi.
1. Jezik: mali deo tela koji često zaboravljamo
Čišćenje jezika često ostaje u drugom planu, iako je ono deo pravilne oralne higijene. Na površini jezika mogu se zadržavati naslage, bakterije i ostaci hrane, što može doprineti neprijatnom zadahu i osećaju nečistoće u ustima.
Kod starijih osoba oralna higijena postaje posebno važna. Nacionalni institut za starenje navodi da se sa godinama češće javljaju problemi poput bolesti desni, suvih usta i drugih promena u usnoj duplji, dok određeni lekovi mogu dodatno smanjiti količinu pljuvačke.
Zbog toga je važno redovno prati zube fluoridnom pastom, čistiti prostor između zuba i nežno očistiti jezik. Može se koristiti meka četkica ili strugač za jezik, bez snažnog pritiskanja.
Neprijatan zadah koji traje uprkos dobroj higijeni ne treba ignorisati, jer ponekad može biti povezan sa bolestima desni, infekcijom u ustima, suvim ustima ili drugim zdravstvenim problemima.
2. Nosni prolazi: prirodni filter organizma
Nos ima važnu ulogu u disanju, jer vazduh koji udišemo zagreva, vlaži i filtrira. Ipak, tokom hladnih meseci, naročito kada je vazduh u prostorijama suv zbog grejanja, sluzokoža nosa može postati nadražena i suva.
Zapušen nos, alergije i infekcije dodatno mogu otežati normalno disanje kroz nos. Kod starijih osoba promena čula mirisa takođe može biti izraženija, a dugotrajan gubitak ili promena mirisa ponekad mogu biti povezani sa različitim zdravstvenim stanjima.
Za svakodnevnu higijenu može se koristiti fiziološki rastvor, naročito kada postoji osećaj suvoće ili nadraženosti. Ipak, agresivno čišćenje nosa ili često ispiranje bez potrebe nije preporučljivo.
Ako se javljaju dugotrajna zapušenost, krvarenje iz nosa, bol, gubitak čula mirisa ili otežano disanje, najbolje je obratiti se lekaru ili ORL specijalisti.
3. Pazusi: područje koje lako zadržava znoj i vlagu
Pazusi su jedan od delova tela na kojima se znoj i bakterije mogu zadržavati, što može dovesti do neprijatnog mirisa, naročito tokom toplijih dana ili kod pojačanog znojenja.
Redovno pranje blagim sredstvom i dobro sušenje kože najjednostavniji su načini da se ovo područje održava čistim. Nema potrebe za agresivnim sapunima, jakim trljanjem ili prečestim ribanjem, jer takav pristup može dodatno iziritirati kožu.
Posebnu pažnju treba obratiti ako se pojave crvenilo, svrab, ranice, osip, bol ili promene koje ne prolaze. Kod osoba koje imaju dijabetes, višak kilograma ili izražene kožne nabore, iritacije i infekcije u područjima gde se koža dodiruje mogu biti češće.
Dezodorans ili antiperspirant mogu pomoći kod neprijatnog mirisa i znojenja, ali oni ne zamenjuju pranje kože.
4. Stopala: često zanemaren deo svakodnevne higijene
Stopala svakodnevno trpe pritisak, vlagu, trenje i dugotrajno nošenje obuće, zbog čega zaslužuju posebnu pažnju, naročito u starijem dobu.
Treba ih redovno prati mlakom vodom i blagim sapunom, a zatim pažljivo osušiti, posebno prostor između prstiju. Vlažna sredina pogoduje razvoju određenih gljivičnih infekcija, pa je dobro da stopala budu čista i suva.
Kod starijih ljudi važno je redovno pregledati kožu stopala i obratiti pažnju na ranice, pukotine, promene boje, otoke, žuljeve ili promene na noktima. To je posebno značajno kod osoba koje imaju dijabetes ili probleme sa cirkulacijom.
Nakon pranja može se koristiti hidratantna krema za suvu kožu, ali je bolje izbegavati nanošenje masne kreme između prstiju, gde dodatna vlaga nije poželjna.
Ako se pojave uporne promene na koži, svrab, peckanje, neprijatan miris, ranice ili bol, potrebno je potražiti savet lekara ili dermatologa.
5. Pupak: malo udubljenje koje se lako zaboravlja
Pupak je još jedno mesto kojem se često ne posvećuje dovoljno pažnje. Kao i drugi kožni nabori i udubljenja, može zadržavati znoj, ostatke sapuna, mrtve ćelije kože i druge nečistoće.
Zbog toga je dovoljno nežno ga oprati tokom tuširanja, a zatim dobro osušiti. Nema potrebe za snažnim trljanjem ili korišćenjem agresivnih preparata.
Kod osoba sa dubljim kožnim naborima, naročito ako postoji pojačano znojenje ili smanjena pokretljivost, higijena ovakvih područja može zahtevati malo više pažnje.
Ukoliko se pojave crvenilo, bol, otok, neprijatan miris, sekret ili promena koja ne prolazi, to nije nešto što treba rešavati samo intenzivnijim pranjem, već je poželjno obratiti se lekaru.
Briga o telu nije pitanje godina
Svakodnevna higijena ne mora da bude komplikovana niti da podrazumeva veliki broj preparata i dugotrajne rituale. Mnogo je važnije da bude redovna, nežna i prilagođena potrebama kože i organizma.
Posle 60. godine posebnu pažnju treba obratiti na usnu duplju, kožu, stopala i delove tela u kojima se zadržavaju vlaga i znoj. Dobra oralna higijena, na primer, podrazumeva pranje zuba dva puta dnevno fluoridnom pastom, svakodnevno čišćenje prostora između zuba i redovne stomatološke kontrole.
Važno je i znati da se neke promene ne mogu rešiti boljom higijenom. Uporan neprijatan miris, osip, ranice, bol, promene na koži ili problemi sa čulom mirisa mogu zahtevati stručnu procenu.
Zato briga o telu nije borba protiv godina. Naprotiv, ona je način da se sa godinama živi udobnije, urednije i sa više pažnje prema sopstvenom zdravlju.
Važno: Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja zamenu za pregled ili savet lekara. Ako imate hronične bolesti, dijabetes, probleme sa kožom, usnom dupljom, stopalima ili disanjem, preporučuje se konsultacija sa odgovarajućim zdravstvenim stručnjakom.