- Silvester Stalone u memoarima 'The Steps' prvi put otvoreno govori o teškom detinjstvu, odnosu sa porodicom i ceni koju je platio za slavu.
- Priznao je da je tokom snimanja 'Rokija 3' razvio bulimiju zbog opsesije telom i da je koristio steroide kako bi održao fizičku formu.
- Kaže i da ga je uloga Rokija oblikovala, ali i da je uspeh ostavio posledice na njegove najbliže i na njega samog.
Silvester Stalone decenijama je bio simbol fizičke snage, izdržljivosti i nepokolebljivog muškarca koji ustaje svaki put kada padne. Likovi Rokija Balboe i Džona Ramba postali su deo filmske istorije, a njegovo telo, mišići i prepoznatljiva figura gotovo jednako važan deo njegovog imidža kao i sami filmovi.
Međutim, iza tog izgleda krila se priča koju glumac gotovo nikada ranije nije ispričao do kraja.
Uoči objavljivanja memoara "The Steps", koji izlaze 29. septembra, Stalone je u novim intervjuima otvoreno govorio o svom teškom detinjstvu, odnosu sa roditeljima, greškama koje je pravio prema najbližima, ali i o godinama u kojima je njegova briga o izgledu prerasla u ozbiljnu opsesiju.
Danas, sa 80 godina, glumac se prvi put tako otvoreno osvrće na cenu koju je platio za život u kojem je gotovo neprestano morao da bude snažan, uspešan i fizički besprekorno spreman.
Stalone stigao na zabavu, a svi pogledi bili su uprti u njega
Stalone se nedavno pojavio sa suprugom Dženifer Flavin na završnoj zabavi u Las Vegasu, gde je još jednom pokazao zbog čega i dalje privlači pažnju gde god da se pojavi.
Par je zajedno pozirao i držao se za ruke, dok su fotografije sa događaja pokazale Stalonea u elegantnom odelu skrojenom po meri. Iako je večernji događaj bio ispunjen poznatim ličnostima i luksuzom, glumac je ponovo uspeo da bude u centru pažnje.
Posebno su se komentarisale njegove godine i način na koji se kretao tokom večeri, pa su se na društvenim mrežama pojavile i šale na račun toga što je koristio pokretne stepenice.
"Rokiju sada trebaju pokretne stepenice umesto stepenica", šalili su se pojedini obožavaoci, aludirajući na čuvenu scenu iz filma "Roki" i stepenice Muzeja umetnosti u Filadelfiji koje su postale jedan od najprepoznatljivijih simbola njegove karijere.
Stalone se, međutim, na takve komentare nije uvredio, već ih je prihvatio sa osmehom.
Memoari otkrivaju čoveka iza filmskog junaka
Naslov njegovih memoara "The Steps" nije slučajan.
Stepenice kojima Roki trči u čuvenoj sceni iz filma iz 1976. godine odavno su postale simbol njegovog uspona od čoveka koji se godinama borio za priliku do jedne od najvećih holivudskih zvezda.
U knjizi se Stalone vraća na period pre nego što je postao svetski poznat, ali i na posledice koje je slava ostavila na njega. Memoari obuhvataju njegovo teško detinjstvo, probleme u školi, iskustva iz ustanove za problematične tinejdžere, prve godine borbe za opstanak u Njujorku, nastanak „Rokija“ i trenutak kada mu se život zauvek promenio.
Knjiga je zamišljena kao lični pogled na put koji ga je doveo do vrha, ali i kao suočavanje sa sopstvenim greškama, žaljenjima i posledicama odluka koje je donosio tokom decenija.
"Postalo je opsesija": Stalone prvi put govori o bulimiji
Jedno od najšokantnijih priznanja odnosi se na period snimanja filma "Roki 3".
U razgovoru za "Njujork tajms", Stalone je otkrio da je tokom tog perioda razvio bulimiju, dok je pokušavao da svoje telo dovede do forme koju je smatrao neophodnom za lik koji je igrao.
Kako je njegova karijera napredovala, njegovo telo sve više je postajalo deo profesionalnog identiteta. Roki iz prvog filma bio je fizički relativno prirodan, dok je za nastavke Stalone želeo vitkiju, izraženiju i mišićaviju figuru.
Sam je opisao taj proces kao svojevrsnu opsesiju telom, koja je vremenom postala ozbiljan problem.
"Postala je opsesija. Zaista loša", rekao je Stalone, navodeći da je došlo do tačke kada je postao bulimičan.
Njegova ispovest posebno je značajna jer je reč o glumcu čiji je fizički izgled decenijama bio predstavljen kao simbol discipline, snage i kontrole, dok on sada priznaje da je iza te slike postojao period u kojem odnos prema sopstvenom telu više nije bio zdrav.
Želeo je telo poput jaguara
Stalone je govorio i o tome kako je tokom godina menjao fizički izgled u zavisnosti od uloge.
Za "Rokija" i "Ramba" nije želeo da izgleda samo krupno i mišićavo. Naprotiv, težio je telu koje će delovati brzo, snažno i atletski, pa je jednom prilikom objasnio da je želeo građu nalik jaguaru, a ne masivnu figuru kakvu je povezivao sa Arnoldom Švarcenegerom.
Upravo je poređenje sa Švarcenegerom zanimljivo, jer je njihovo rivalstvo tokom osamdesetih postalo jedno od najpoznatijih u Holivudu. Dvojica akcionih junaka takmičila su se u tome ko će imati veće filmove, snažnije telo i spektakularnije scene, ali Stalone danas na taj period gleda mnogo drugačije.
Njihovo rivalstvo, kako je kasnije govorio, nije bilo samo pitanje sujete, već je na neki način podstaklo obojicu da pomeraju granice akcionog žanra.
Priznao i korišćenje steroida
Stalone je otvoreno govorio i o korišćenju supstanci za poboljšanje fizičkih performansi.
Na pitanje da li je koristio steroide, odgovorio je potvrdno, uz objašnjenje da je teško postići takav nivo fizičke forme bez određenih sredstava.
"Ljudi kažu: 'O, ne postaješ takav prirodno.' Ne, ne postaješ takav", rekao je glumac, dodajući da je sve to, međutim, imalo "strašan danak".
Stalone je i ranije javno govorio o korišćenju supstanci za poboljšanje fizičkih sposobnosti. Njegov odnos prema sopstvenom telu, međutim, nije ostao vezan samo za fizičku pripremu za filmske uloge – kako sada priznaje, vremenom je prerastao u potrebu da neprestano menja i kontroliše sopstveni izgled.
Jedna uloga promenila je njegov odnos prema telu
Zanimljivo je da Stalone period preterane usredsređenosti na mišiće i fizički izgled povezuje i sa filmom "Policajci u zemlji" iz 1997. godine.
Za tu ulogu morao je da se ugoji kako bi igrao zapostavljenog šerifa sa oštećenim sluhom iz malog grada.
Za glumca koji je godinama gradio imidž čoveka izuzetne fizičke spremnosti, takva transformacija bila je veliko odstupanje od uobičajenog izgleda.
Kasnije je govorio da mu je ta uloga pomogla da shvati koliko je dugo bio zarobljen u ideji da njegovo telo mora stalno da dokazuje njegovu vrednost.
Iza mišića stajalo je teško detinjstvo
Ipak, njegovi memoari ne govore samo o telu i Holivudu.
Jedan od najtežih delova knjige odnosi se na njegovo detinjstvo, koje je bilo daleko od glamura koji će kasnije obeležiti njegov život.
Stalone opisuje odrastanje obeleženo porodičnim problemima, emocionalnom uskraćenošću i nasiljem, kao i godine školovanja tokom kojih je često bio neshvaćen i kažnjavan zbog problema u ponašanju.
Prema njegovom svedočenju, do 16. godine izbačen je iz čak 12 škola, nakon čega je završio u ustanovi za problematične tinejdžere. Tamo je, kako je opisao u novim intervjuima, bio izložen veoma teškom okruženju koje je ostavilo dubok trag na njega.
Danas upravo to iskustvo povezuje sa svojom kasnijom potrebom da bude snažan, da se dokazuje i da nikada više ne dozvoli da ga drugi posmatraju kao nekoga ko ne vredi dovoljno.
"Roki" je nastao iz potrebe da pokaže da i autsajder može da ustane
Kada je pisao scenario za "Rokija", Stalone nije imao status velike zvezde.
Bio je glumac koji se godinama borio da dobije priliku, a njegova priča o autsajderu koji dobija jednu jedinu šansu da pokaže koliko vredi bila je duboko povezana sa njegovim sopstvenim životom.
"Roki" je 1976. godine postao ogroman uspeh, osvojio tri Oskara i od Stalonea napravio međunarodnu zvezdu.
Lik Rokija Balboe pritom je postao mnogo više od filmskog boksera. Za publiku je predstavljao čoveka koji možda nije najtalentovaniji, najbogatiji ili najpametniji u prostoriji, ali koji odbija da odustane.
Stalone danas priznaje da je u taj lik uneo mnogo više sebe nego što je publika tada mogla da zna.
Govorio je i o odnosu prema porodici
Jedan od najtežih delova njegovog novog priznanja jeste osvrt na način na koji je slava uticala na njegove odnose sa najbližima.
Stalone otvoreno govori o tome da je postao težak čovek za život i da danas žali zbog pojedinih načina na koje se ponašao prema članovima porodice.
Uspeh koji je dugo želeo doneo mu je novac, status i svetsku slavu, ali je istovremeno promenio njegove prioritete i odnos prema ljudima koji su mu bili najbliži.
Upravo zbog toga "The Steps" nije samo priča o uspehu, već i svojevrsno svođenje računa sa prošlošću.
Najbolnija rana: smrt sina Sejdža
Posebno mesto u Staloneovoj životnoj priči zauzima smrt njegovog najstarijeg sina Sejdža.
Sejdž Stalone, koji je krenuo očevim glumačkim stopama i pojavio se zajedno sa njim u filmu "Roki V", preminuo je 2012. godine, sa 36 godina.
Njegova smrt ostavila je duboku ranu u porodici, a Stalone je i ranije govorio o krivici i pitanjima koja su mu ostala bez odgovora.
U novim memoarima vraća se i tom periodu, pokušavajući da razume sopstvenu bol, odluke koje je donosio i ono što bi danas uradio drugačije.
Od Rokija do čoveka koji priznaje sopstvene slabosti
Možda je upravo to najveća promena koju donose njegovi novi memoari.
Čovek koji je decenijama igrao junake koji ne pokazuju strah sada govori o sopstvenim strahovima.
Glumac čije je telo postalo simbol snage priznaje da je imao ozbiljan problem sa odnosom prema sopstvenom izgledu. Čovek koji je na ekranu gotovo uvek ustajao nakon udarca govori o trenucima kada u privatnom životu nije znao kako da se izbori sa posledicama sopstvenih odluka.
"The Steps", koji izlazi 29. septembra 2026. godine, tako predstavlja mnogo više od klasičnih memoara holivudske zvezde. To je priča o čoveku koji je od svog najtežeg detinjstva napravio gorivo za karijeru, ali koji danas, nakon pet decenija od premijere "Rokija", otvoreno priznaje da svaki uspon ima svoju cenu.
Stalone je decenijama svetu pokazivao kako izgleda pobednik.
Sada, u osmoj deceniji života, prvi put mnogo otvorenije pokazuje šta se događalo iza te slike – čoveka koji je, baš kao i njegovi najpoznatiji junaci, mnogo puta bio oboren, ali je tek sa godinama naučio da najveće bitke nisu uvek one koje se vode pred kamerama.