- Porodica Džemison nestala je u oktobru 2009. nakon odlaska da pogleda plac u Oklahomi, a njihov pikap je kasnije pronađen napušten u šumi.
- U vozilu su ostali dokumenti, novac i pas Mejzi, dok je istraga pratila tragove porodičnih sukoba, Šerilininog bipolarog poremećaja i mogućih sporova sa rođacima.
- Posmrtni ostaci Bobija, Šerilin i Medison pronađeni su tek 2013. godine, pet kilometara od mesta gde je bio parkiran automobil, a uzrok smrti nije utvrđen.
Porodica Džemison nestala je bez traga u oktobru 2009. godine, a njihov slučaj decenijama je ostao obavijen misterijom. Bobi, Šerilin i njihova ćerka Medison poslednji put su viđeni kada su krenuli u potragu za zemljištem na kojem su planirali da započnu novi život.
Porodica je tada živela u Jufoli, u Oklahomi, ali su sve više razmišljali o tome da napuste grad i sagrade ranč daleko od civilizacije. Nekoliko godina kasnije, njihova sudbina i dalje je privlačila pažnju javnosti, a okolnosti njihovog nestanka ostale su predmet brojnih pitanja.
Potraga za novim domom
Par je posebno privlačio plac udaljen 40 kilometara od njihovog rodnog grada. Agent za nekretnine koji je prodavao zemljište ponudio je da zajedno obiđu posed, ali su Bobi i Šerilin to odbili, odlučivši se umesto toga za kratak samostalni obilazak radi uvida u situaciju.
Neposredno pre kobnog 7. oktobra 2009. godine, par je nakratko istražio to područje i razgovarao sa lokalnim farmerom.
Dana 8. oktobra, Bobi, Šerilin i Medison su u svoj mali beli pikap utovarili najnužnije stvari – ne zaboravljajući devojčicinog voljenog crno-belog psa po imenu Mejzi – i krenuli da istraže područje oko placa za novu kuću. Međutim, sa tog puta se nikada nisu vratili. Porodica Džemison je poslednji put viđena u blizini malog mesta Red Ouk.
Bobi i Šerilin nisu rekli komšijama koliko dugo planiraju da budu odsutni. Možda bi priča imala sasvim drugačiji kraj da je policija ranije obaveštena o nestanku para i njihove male ćerke. Ipak, kao što znamo, stvarni život ne trpi hipotetičke pretpostavke.
Prve naznake da se nešto dogodilo Bobiju, Šerilin i Medison stigle su do komšija i policije tek nakon 17. oktobra.
Tog dana, četiri lokalna lovca, koja su vozila terenska vozila (kvadove) u potrazi za plenom, pronašla su u šumi beli pikap sa zaključanim vratima.
Kroz prozore su primetili na brzinu ostavljene stvari i malog, izgladnelog crno-belog psa. Strahujući za nesrećnu životinju, lovci su pozvali policiju, koja je oslobodila psa i kasnije utvrdila da automobil pripada porodici Džemison.
Napušteni ljubimac je preživeo više dana sam u kolima
Lovci i policajci su požurili da spasu psa, koji u tom trenutku gotovo da nije pokazivao znake života. Bilo je jasno da je životinja bila zarobljena u automobilu nekoliko dana, bez hrane i vode.
Pas je preživeo isključivo zahvaljujući lokalnoj klimi. Zbog velikih temperaturnih razlika, na unutrašnjoj strani prozora automobila stvarala se kondenzacija, što je sprečilo potpunu dehidraciju.
Čim je pas predat stručnjacima, policija je počela da se pita gde su vlasnici automobila otišli i zašto su svog ljubimca osudili na sigurnu smrt. U početku su istražitelji pretpostavljali da je automobil jednostavno ukraden, ali se ta teorija kasnije pokazala kao pogrešna.
Prilikom pregleda, u prtljažniku automobila pronađeni su kišnica, smeće, limenke i veliko kamenje, koje se tu našlo ko zna odakle (ili sa kojim ciljem?). Unutar automobila vladao je haos (mada je za to mogao biti kriv i sam pas). Istražitelji su u vozilu pronašli dokumenta, novčanike sa kreditnim karticama i nešto gotovine, mobilne telefone, prenosivi GPS uređaj i toplu odeću.
Još jedno iznenađenje čekalo je policiju ispod vozačevog sedišta. Tamo su otkrili torbu sa 32.000 dolara, što je ogromna suma za lokalno stanovništvo. Svi ovi dokazi naveli su istražitelje na zaključak da do krađe nije došlo.
Na kraju krajeva, čak i da lopovi nisu pronašli torbu sa novcem, sigurno bi pokušali da uzmu ono što je bilo na vidnom mestu – telefone i novčanike tog para.
Pretpostavke o mogućim razlozima za zaustavljanje
Policija nije mogla da se oslobodi misli da su Džejmisonovi sami došli u taj kraj i potom nakratko napustili automobil, uvereni da će se brzo vratiti. Najverovatnije su par i njihova ćerka želeli da istraže okolinu, zbog čega su ostavili ljubimca samog u automobilu.
Nešto se moralo dogoditi tokom njihove šetnje što je porodici onemogućilo povratak. Postoji i teorija da je porodica odvedena silom, ali važno je napomenuti da u blizini vozila nisu pronađeni nikakvi tragovi borbe. U svakom slučaju, policija je imala ozbiljne razloge da sumnja da je Džejmisonove zadesila neka nesreća.
Šerif okruga je takođe primetio neobičan položaj vozila. Porodični pikap je bio parkiran blago ukoso na putu. Posmatrano sa strane, moglo je delovati kao da je putanju automobila blokiralo drugo vozilo ili neka značajna prepreka koja je kasnije nestala.
U trenutku uviđaja, na putu su se još uvek nazirali jedva vidljivi tragovi tuđih guma, ali se na osnovu njih nije moglo zaključiti koliko su stari.
Nakon što su prikupili sve informacije, policajci su odlučili da sve svoje resurse usmere na što bržu potragu za nestalom porodicom. U potragu se uključilo 300 ljudi, uključujući policijske zvaničnike, šumske radnike, službenike za zaštitu dece i meštane, kao i više od 15 specijalno obučenih pasa, policijski helikopter i nekoliko dronova.
Međutim, čak i uz tolike snage, pretraživanje nepristupačnog šumskog terena pokazalo se mnogo težim nego što se u početku očekivalo.
Otežavajući uslovi za pronalazak
Gotovo odmah nakon početka potrage, vremenski uslovi u Oklahomi počeli su da se pogoršavaju. Pljuskovi su se smenjivali sa upornom sitnom kišom, a jak vetar je smanjivao vidljivost i usporavao napredovanje dobrovoljaca dublje u šumu.
U početku se činilo da su psi konačno uhvatili trag porodice Džemison, ali su na kraju odveli vodiče do odavno napuštenog rezervoara za kišnicu. Iako je rezervoar brzo ispražnjen, nije pronađen nikakav trag nestalih osoba.
Ubrzo je većina učesnika potrage vraćena na svoje redovne dužnosti; psi su takođe postali neupotrebljivi zbog čestih kiša. Pored toga, počela je lovna sezona, pa je postojao rizik da neko bude slučajno upucan.
Odlučeno je da se obustavi masovna potraga. Umesto toga, istražitelji su pažnju usmerili na dokaze pronađene u automobilu i počeli detaljno da ispituju prošlost porodice Džemison.
Na taj način, policija se nadala da će pronaći bar neke tragove koji bi ih mogli odvesti do odgovora na glavno pitanje: šta se dogodilo sa Bobijem, Šerilin i Medison. Međutim, suprotno očekivanjima, to nije približilo istražitelje pronalaženju porodice. Naprotiv, otvorilo je još više pitanja.
Istraga je došla do nekoliko zanimljivih podataka
Policija je bila iznenađena time što u automobilu nije pronašla tragove stranaca: nije bilo ni krvi ni otisaka prstiju. Istražitelji su takođe polagali nade u telefone supružnika, na kojima je možda bila uključena GPS lokacija.
Zahvaljujući Bobijevom pametnom telefonu, otkriveno je da su se on i njegova porodica besciljno vozili pre nego što su parkirali vozilo.
Nakon toga, supružnici su otišli u šetnju sa ćerkom. Na pozadini prelepih stena, roditelji su odlučili da fotografišu malu Medison. Nisu ni slutili da će ta fotografija osvanuti u američkim medijima. Mnogi su u devojčicinim očima videli strah i očaj, dok su drugi smatrali da ona jednostavno nije želela da pozira.
Tada je usledilo još jedno neobično otkriće: u sportskoj torbi pronađene su sprej-boce sa bojom za grafite. To je navelo policiju da se seti kako je u blizini napuštenog pikapa bio parkiran još jedan, stari i udubljeni „Ford”. Njegova vrata bila su ispisana svežim verskim porukama.
Većina njih sadržala je uobičajene želje za mirom i dobrom, ali se posebno isticala fraza: „Isus Hrist bdi nad vama”.
Veštačenje je pokazalo da se boja iz automobila porodice Džemison poklapa sa bojom korišćenom za ispisivanje tih neobičnih poruka. Policija je zaključila da je sprej najverovatnije koristila Šerilin.
Supruga je imala neobično ponašanje
Detektivima je bilo čudno što jedna četrdesetogodišnja žena gotovo uvek sa sobom nosi boju. Policija je kasnije otkrila slične grafite i na velikom metalnom kontejneru u dvorištu porodice Džemison.
Jedna od poruka bila je sve samo ne verska: „Ljudi su u komšiluku ubili tri crne mačke. Veštice ne vole kada se ubijaju crne mačke.” Tada je policija odlučila da sazna više o prošlosti žene koju je zanimalo veštičarenje.
Kao i mnogi drugi, Šerilin Džemison je imala svoje tajne iz prošlosti. Neke su bile tužne, a druge zaista zastrašujuće. Ali, krenimo redom. Nakon završene srednje škole, ova mlada žena je završila kurs za kozmetičara i radila u salonu lepote. Do svoje 25. godine, Šerilin se udala za Bilija Mangama i rodila sina Koltona.
Ipak, samo tri godine nakon venčanja, par je tiho i sporazumno podneo zahtev za razvod. Istražitelji nikada nisu uspeli da utvrde razlog te odluke. Tek 2002. godine upoznala je svog budućeg, drugog supruga, Bobija Džemisona.
Par je gotovo odmah počeo da živi zajedno, a godinu dana kasnije rodila im se ćerka Medison. Mladi roditelji su tada ozvaničili svoju vezu. Porodični život Džemisonovih bio je idiličan, ali kratkotrajan.
Neprijateljski porodični odnosi
Jednog dana, na njihova vrata pokucao je Šerilinin mlađi brat Brent, sa kojim je ona oduvek imala komplikovan odnos. Čovek je bio nezaposlen i redovno je pio alkohol, obično finansiran pozajmicama od rođaka. Ovog puta, Brent je odlučio da mu sestra pozajmi novac za flašu.
Nije jasno kako je tačno Šerilin uspela da se reši svog rođaka, ali nakon ovog incidenta, njihov odnos je postao još zategnutiji. U početku je policija mislila da bi ženin brat mogao biti odgovoran za nestanak Džejmisonovih, ali njegov čvrsti alibi je naveo istražitelje da dublje ispitaju.
Nakon neprijatnog susreta sa jednim rođakom, Šerilin je počela da pokazuje neuobičajene promene raspoloženja. Naleti agresije smenjivali su se sa periodima teške depresije.
Ponekad danima nije izlazila iz svoje sobe, žaleći se na apatiju, nedostatak energije i česte glavobolje. Tada je odlučila da vodi dnevnik u koji je zapisivala svoje najdublje misli. Većina tih zapisa sadržala je pritužbe na račun porodice, a naročito supruga Bobija Džemisona.
Bobiju je dosadilo da trpi stalne promene raspoloženja svoje supruge. Povremeno ju je optuživao da glumi apatiju kako bi izbegla kućne poslove.
Sa uspostavljanjem dijagnoze nisu prestali problemi
Njihov odnos se svakodnevno pogoršavao, a finansijski problemi su dodatno otežavali situaciju. Kao i mnogi drugi Amerikanci, Šerilin i Bobi živeli su na kredit. Hipoteku na kuću podigli su još pre rođenja ćerke Medison. Verovatno je to bio i razlog zbog kojeg je par želeo da se preseli na jeftinije imanje.
Iznenadna smrt njene sestre Marle 2007. godine bila je težak udarac za Šerilin. Marla je preminula nakon uboda pčele, jer je bila izuzetno alergična na pčelinji otrov. Nakon toga, Šerilinina depresija poprimila je alarmantne razmere. Porodica je insistirala na hitnom lečenju i praktično je primorala da uzima lekove.
Krajem 2008. godine, zvanično joj je dijagnostikovan bipolarni poremećaj, nakon čega joj je odobrena invalidska penzija.
Šerilinina majka je primetila da je ćerka često plaši svojim nelogičnim postupcima. Na primer, zahtevala bi da je neko hitno odveze negde kolima, a zatim bi, na pola puta, tražila da ta osoba izađe. I majka Bobija Džemisona govorila je o bolesti svoje snaje.
Prema njenim rečima, Šerilin je često postajala agresivna, brzo je govorila, odbijala je svaki kompromis i bila je jednostavno nepodnošljiva. Na kraju je došlo do sukoba, pa je svekrva u naletu besa napustila kuću.
Šerilinin četrnaestogodišnji sin Kolton takođe je živeo sa majkom, ali je teško podnosio njene promene raspoloženja, pa se na kraju preselio kod oca. Reći da je ta odluka razbesnela Šerilin bilo bi blago rečeno.
Nakon svih tih nedaća, odlučila je da kupi mali pištolj kalibra .22 za samoodbranu, a takođe se okrenula religiji, pa čak i okultizmu. Bobi je ubrzo počeo da deli njena uverenja. Džejmisonovi su u više navrata govorili lokalnom pastoru o zvucima koji su dopirali sa krova njihove kuće, verujući da su za to krivi natprirodni entiteti.
Verovanja u natprirodno i svađa sa majstorom
Informacije o neobičnim uverenjima porodice brzo su se proširile putem medija, podstičući još jednu teoriju o njihovom nestanku. Šerilinina majka je dugo tvrdila da su njena ćerka, unuka i zet bili pod uticajem neke okultne grupe.
Ona se prisetila susreta sa nepoznatim čovekom koji joj je pokazao spisak ljudi predodređenih za smrt. Na tom spisku navodno se nalazilo i Šerilinino ime.
Policija nije pridavala veliki značaj izjavama majke nestale žene. Naravno, sproveli su temeljnu istragu, ali nisu bili iznenađeni što nisu pronašli nikakav trag o pomenutoj grupi. Smatrali su da je njena fascinacija misticizmom, religijom i okultnim posledica teških životnih okolnosti i ozbiljnih psiholoških problema sa kojima su se oba supružnika suočavala.
Policija je dobila još jednog osumnjičenog kada je otkrila da je Šerilin, nedugo pre nestanka, potegla pištolj tokom svađe sa majstorom Kenetom Baloom. On je živeo u kući Džejmisonovih i pomagao im da saniraju posledice požara koji se dogodio u decembru 2007. godine.
Taj čovek je bio veoma oštar u svojim sudovima i gajio je izrazito negativan stav prema starosedeocima Amerike – Indijancima. Šerilin nije mogla dugo da trpi stalne rasističke opaske, s obzirom na to da je i sama bila indijanskog porekla.
Iscrpljena, zgrabila je pištolj i pokušala da otera Keneta, ali on je bio uveren da se ona neće usuditi da ga upotrebi. Ipak, Šerilin je pucala u zemlju blizu njegovih stopala, primoravši ga da se povuče.
Policija je posumnjala da bi on mogao da traži osvetu, pa se za pomoć obratila FBI-ju. Prošlo je oko dva meseca pre nego što su istražitelji konačno uspeli da ispitaju Keneta. Čak su ga podvrgli i poligrafskom ispitivanju. Međutim, i ta teorija je pala u vodu. Ispostavilo se da se Balou na dan nestanka para nalazio stotinama kilometara daleko i da nije napuštao svoj novi dom.
Otac nestalog čoveka je imao kriminalnu prošlost
Međutim, Šerilin nije bila jedina koja je imala tajne koje je pažljivo skrivala od komšija, pa čak i od svog supruga. Policiju je posebno zanimao odnos koji je Bobi imao sa svojim ocem, Bobom Dinom.
Manje od godinu dana pre nestanka, Džemison Mlađi je tvrdio da njegov otac želi da ubije celu njegovu porodicu: navodno je namerno udario njega i suprugu automobilom kako bi ih povredio, iako je Bob tvrdio da je taj incident sa udaranjem i bekstvom sa mesta nesreće bio slučajan.
Dinovi advokati su insistirali na vansudskom poravnanju, pa je on sinu i snaji isplatio odštetu od 64.000 dolara. Postoji mogućnost da se polovina tog iznosa nalazila u automobilu para na dan njihovog nestanka.
Uz to, Džemison Mlađi je tvrdio da je njegov otac bio šef kriminalne grupe koja je kontrolisala lokalnu javnu kuću i trgovinu drogom u tom kraju.
Ipak, ni ta znatna suma nije dugo potrajala. Nekoliko meseci kasnije, Bobi je ponovo pokrenuo sudski postupak, tvrdeći da je još od detinjstva besplatno radio na očevoj benzinskoj pumpi u Oklahomi. Rođaci su se navodno dogovorili da će Bob Din svom sinu na kraju prepustiti polovinu prihoda od prodaje. Međutim, on nikada nije dobio ni cent.
Ubrzo nakon toga, par je nestao, pa više nisu mogli da zastupaju svoje interese na sudu. Ipak, dva meseca nakon nestanka Šerilin, Bobija i Medison, Bob Din je preminuo u bolnici od posledica srčanog udara.
Porodica je pronađena 5 kilometra udaljena od auta
U početku su se detektivi fokusirali na teoriju da je otac organizovao nestanak svog sina i snaje. To bi mu donelo isključivo finansijsku korist. Međutim, čak ni taj jasan motiv za zločin nije pružio konačan odgovor.
Detektivi su otkrili da je Alchajmerova bolest od koje je bolovao Bob Din poslednjih godina napredovala. Nije bilo dokaza da je on „naručio” ubistvo porodice. Štaviše, obožavao je svoju unuku Medison. Nju je odredio kao glavnog naslednika svog bogatstva vrednog pola miliona dolara.
Kada su odbačeni svi mogući tragovi koje je policija razmatrala, šerif je saopštio da nisu u stanju da otkriju šta se dogodilo porodici Džemison. Istraga je tapkala u mestu pune četiri godine. Ipak, mnogi su verovali da su Bobi, Šerilin i Medison živi i zdravi, te da će se jednog dana čak i vratiti kući. To se, ipak, nije dogodilo.
Dana 15. novembra 2013. godine, jedan nepoznati lovac prijavio je policiji da je u šumi pronašao ljudsku lobanju. Istražitelji su izašli na teren i pronašli posmrtne ostatke tri osobe, koje su ležale jedna pored druge, licem okrenute ka zemlji.
Njihova tela su tokom godina pretrpela uznapredovalu fazu raspadanja. Ipak, zahvaljujući DNK analizi i stomatološkim zapisima, forenzičari su utvrdili da ostaci pripadaju porodici Džemison.
Stručnjaci nisu uspeli da utvrde uzrok smrti, a policija je odbila da objavi rezultate obdukcije, prepuštajući novinarima i lokalnom stanovništvu da nagađaju o čemu je reč.
U celoj priči postojao je jedan zanimljiv detalj: tela su pronađena na svega pet kilometara od mesta gde je bio parkiran pikap ovog bračnog para.
To znači da su timovi za potragu verovatno prolazili kroz područje gde su ležala tela članova porodice Džemison, ali ih iz nepoznatih razloga nikada nisu pronašli. Bilo kako bilo, slučaj nestanka porodice Džemison ostaje nerešen.
Stil / Woman