Stefani Hauart odrasla je uz roditelje koji su joj pružili ljubav i bezbrižno detinjstvo, ali je još kao devojčica primećivala da se fizički razlikuje od njih. Kada je sa osam godina saznala da je usvojena, jedno pitanje počelo je da je prati kroz život – ko su njeni biološki roditelji? Godinama kasnije potraga za odgovorom odvela ju je do porodične tajne koju nije mogla ni da nasluti.
Stefani je detinjstvo provela u Herne Beju, živopisnom mestu na obali Kenta. Imala je roditelje koji su je voleli, ali svaki pogled u ogledalo podsećao ju je da se od njih razlikuje.
Njena maslinasta put i tamna kosa odudarale su od svetlog tena njenih roditelja. Kada je napunila osam godina, majka i otac odlučili su da joj kažu zbog čega – bila je usvojena.
Takvo saznanje moglo bi da uzdrma i najčvršću porodicu, ali Stefani je nastavila da živi srećno uz usvojitelje, koje i danas opisuje kao divne ljude. Njihovu ljubav i brigu nikada nije dovodila u pitanje.
Ipak, radoznalost o njenom poreklu nikada nije nestala.
Godinama je pokušavala da otkrije ko su joj pravi roditelji
Iako ju je pratilo osećanje krivice zbog toga što istražuje biološku porodicu uprkos ljubavi koju je dobila od usvojitelja, Stefani je krenula u dugu potragu za istinom.
Obilazila je biblioteke širom Velike Britanije i pokušavala da pronađe bilo kakav trag o biološkoj majci i ocu.
Nije ni slutila da se u dokumentima o njenom usvojenju krije podatak koji će je povezati sa jednom od najozloglašenijih britanskih ubica, čuvenim dželatom i londonskom ulicom čija istorija krije dve jezive tragedije.
Saznala sa babin zločin
Stefani Hauart, koja danas ima 69 godina, otkrila je da je njena baka bila Stilu Hristofi, žena pogubljena u zatvoru Holovej nakon što je ubila svoju snaju Helu Hristofi. Stefanin biološki otac bio je Stavros Hristofi.
Sa prvom suprugom Helom imao je troje dece, a potom još četvoro u drugom braku. Stefani je rođena 1956. godine, kao rezultat veze koju je Stavros imao između ta dva odnosa.
Svog biološkog oca nikada nije upoznala
– Nikada nisam upoznala svog biološkog oca. Bilo je teško znati šta uopšte osećam kada sam sve saznala – ispričala je Stefani za „The Crime Desk“.
Saznanje da je usvojena samo po sebi bilo je veliko, ali je njena priča imala još mračniju dimenziju.
– Velika je stvar saznati da ste usvojeni i neizbežno je da iza toga postoji neka tužna priča. Moje otkriće imalo je još jedan element – saznala sam za ubistvo i vešanje.
U dokumentaciji se nalazio papir na kojem su bila navedena imena njenih bioloških roditelja, zanimanje njenog oca i njegova adresa.
– Otišla sam u biblioteku u Mančesteru i pronašla neke beleške. Jedna od njih bila je povezana sa mojom biološkom majkom i tada su mnoge stvari počele da se uklapaju. Pojavili su se i članovi porodice sa kojima sam mogla da stupim u kontakt – ispričala je.
„Danas mogu da kažem da sam Stilina unuka“
Vremenom je Stefani prestala da krije neobičnu porodičnu prošlost.
– Veoma je čudno. Danas mogu ljudima da kažem da sam Stilina unuka, iako ranije nisam mogla – priznaje ona.
Reakcije ljudi umeju da budu burne.
– Neki naprave korak unazad kada to pomenem. Trebalo bi da vidite njihove reakcije, šokirani su.
Bilo je i onih koji su joj otvoreno govorili:
– „Ja to nikome ne bih pričao.“
Stefani, međutim, danas na to gleda drugačije.
– To nema veze sa mnom. Ja nisam ona.
Njena baka već je bila osuđena zbog ubistva na Kipru
Istražujući prošlost porodice, Stefani je došla do još jednog uznemirujućeg podatka.
Njena baka, poreklom grčka Kipranka, i pre dolaska u Britaniju bila je povezana sa nasiljem.
Prema istorijskim izveštajima, Stilu Hristofi je 1925. godine na Kipru proglašena krivom za ubistvo svekrve, kojoj je, kako se navodilo, gurnula zapaljenu baklju u grlo.
Godinama kasnije preselila se u Veliku Britaniju.
Njen sin Stavros otišao je u London 1941. godine, a Stilu mu se pridružila 1953, kada je došla sa Kipra da živi sa njim i njegovom porodicom.
Odnos sa snajom Helom ubrzo je postao izuzetno loš.
Nije mogla da prihvati način na koji su odgajani njeni unuci
Prema izveštajima sa kasnijeg suđenja, Stilu se često svađala sa Helom.
Navodno joj je posebno smetalo to što Stavros i Hela, nekadašnja modna manekenka nemačkog porekla, svoje troje dece odgajaju kao Engleze.
Porodični sukobi postajali su sve ozbiljniji. U julu 1954. Hela se spremala da sa decom otputuje u rodnu Nemačku, dok je Stavros pokušavao da ubedi majku da se vrati na Kipar. Tada se dogodio zločin.
Sačekala je da sin ode na posao
Uveče 29. jula 1954. Stavros je otišao na posao u čuveni londonski „Café de Paris“, dok su deca bila stavljena na spavanje.
Prema onome što je kasnije utvrđeno, Stilu je u kuhinji prišla Heli s leđa i metalnom posudom je udarila u glavu, nakon čega je Hela izgubila svest.
Potom ju je zadavila. Sa ruke mrtve žene skinula je venčani prsten, a telo odnela u baštu.
Tamo ga je polila parafinom i zapalila. Jedan komšija video je Stilu kako pali Helino telo u porodičnoj bašti, ali, neverovatno, u tom trenutku nije podigao uzbunu. Kasnije se ispostavilo da je pomislio da gori lutka.
Kada se vatra otela kontroli, sama Stilu istrčala je na ulicu i počela da doziva pomoć.
Policija je pronašla Helin venčani prsten u njenoj sobi
Kada je policija stigla, komšija koji je ranije prošao pored kuće ispričao je šta je video. Uslijedila je pretraga doma porodice Hristofi. Helin venčani prsten pronađen je u Stilinoj spavaćoj sobi. Ona nije mogla da objasni kako se prsten tamo našao.
Tokom policijskog ispitivanja tvrdila je:
– Probudila sam se, osetila miris paljevine i sišla dole. Hela je gorela. Polila sam je vodom, dodirnula joj lice. Nije se pomerala. Istrčala sam napolje da pozovem pomoć.
Njena verzija događaja nije ubedila istražitelje.
Odbrana je tvrdila da je neuračunljiva
Suđenje Stilu Hristofi počelo je u oktobru 1954. pred londonskim Centralnim krivičnim sudom Old Bejli.
Njeni advokati pokušali su da je odbrane tvrdeći da je bila neuračunljiva.
Porota je odbacila takvu odbranu i proglasila je krivom za ubistvo.
Stilu Hristofi obešena je u zatvoru Holovej 15. decembra 1954. godine. Postala je pretposlednja žena pogubljena zbog ubistva u Velikoj Britaniji. Poslednja je bila Rut Elis. A upravo će slučaj Rut Elis doneti još jednu neverovatnu vezu u Stefaninoj porodičnoj priči.
Dve žene ubile su u istoj ulici, a obe je pogubio isti dželat
Dok je istraživala svoju porodicu, Stefani je otkrila još jednu neobičnu podudarnost. Stilu Hristofi i Rut Elis počinile su ubistva tokom pedesetih godina prošlog veka – u istoj ulici u londonskom Hempstedu, South Hill Parku. Samo 11 meseci nakon Helinog ubistva, Rut Elis je ispred paba „Magdala“ ubila svog ljubavnika Dejvida Blejklija.
Mesto na kojem je pucala u njega nalazilo se svega oko 100 metara od kuće porodice Hristofi. Ulica South Hill Park kasnije je postala dom brojnih poznatih ličnosti, među kojima su Bil Odi, Teri Gilijam, Džonatan Ros, Frenk Skiner i Dejvid Bedijel.
Skiner je čak u svom podkastu dao prilično mračnu opasku da ulica, kada se pogleda na mapi, podseća na oblik omče.
Veza između dve žene tu se ne završava. Obe je u zatvoru Holovej pogubio čuveni britanski dželat Albert Pjerpoint.
Rut Elis obešena je 13. jula 1955, sedam meseci nakon što je na istom mestu pogubljena Stilu Hristofi.
Nakon smrti Rut Elis, Pjerpointa su pitali:
Pjerpoint je kasnije, u autobiografiji „Executioner: Pierrepoint“ iz 1974. godine, ukazao na ogromnu razliku u interesovanju javnosti za ova dva slučaja.
Rut Elis, plavokosa hostesa iz noćnog kluba, izazivala je mnogo više pažnje od, kako ju je opisao, „sedokose i zbunjene bake koja nije govorila engleski“.
Stefanin otac imao je susret i sa Marlen Ditrih
Iako svog biološkog oca nikada nije upoznala, Stefani je tokom istraživanja uspela da sazna ponešto i o njegovom životu.
Stavros Hristofi radio je kao šef sale u londonskom „Café de Paris“ tokom četrdesetih i pedesetih godina prošlog veka. Jedna od porodičnih priča povezuje ga čak i sa holivudskom legendom Marlen Ditrih.
– Moj otac se jednom našao u taksiju sa Marlen Ditrih – ispričala je Stefani.
Glumicu su navodno jurili fotografi, pa je od Stavrosa tražila da preko nje prebaci kaput kako bi je sakrio od njihovih objektiva.
„Došla je potpuno sama i nije govorila engleski“
Uprkos zločinu koji je počinila žena koju nikada nije upoznala, Stefani danas pokazuje određeno razumevanje za okolnosti u kojima se njena baka našla po dolasku u posleratnu Britaniju.
– Došla je potpuno sama, verovatno nepismena. Nije govorila engleski, a kroz čitav sudski sistem prošla je na taj način – rekla je.
Stilu je došla iz veoma male i stroge grčko-pravoslavne zajednice na Kipru.
– Tamo je policijska uloga u velikoj meri pripadala porodici – objašnjava Stefani.
Ona danas posebno naglašava i brutalnost tadašnje smrtne kazne.
– Mislim da ljudi zapravo ne shvataju šta se događa prilikom vešanja, koliko je to zaista brutalno.
Tela su decenijama bila u neobeleženim grobovima
Stilu Hristofi i Rut Elis prvobitno su sahranjene u neobeleženim grobovima u zatvoru Holovej.
Njihovi posmrtni ostaci ekshumirani su 1971. godine, zajedno sa ostacima još tri žene osuđene za ubistva tokom 20. veka.
Među njima je bila Edit Tompson, pogubljena 1923. zbog ubistva supruga Persija.
Tu su bile i takozvane „baby farmers“ Amelija Sak i Eni Volters, obešene u Holoveju u februaru 1903. nakon što su proglašene krivim za ubistva beba u Ist Finčliju, u severnom Londonu.
Posmrtni ostaci žena prebačeni su 1971. na groblje Brukvud u Sariju, sa izuzetkom Rut Elis, čiji su ostaci vraćeni porodici.
Edit Tompson ponovo je ekshumirana 2018. godine i sahranjena u porodičnoj grobnici pored svoje majke.
Priča Rut Elis postala je deo popularne kulture
Od svih ovih slučajeva upravo je slučaj Rut Elis privukao najviše pažnje – kako u tadašnjim novinama, tako i decenijama kasnije kroz filmove i televizijske ekranizacije.
Njena priča prikazana je u filmu „Dance with a Stranger“ iz 1985. godine, sa Mirandom Ričardson u glavnoj ulozi.
O njenom životu snimljena je i ITV-jeva dokumentarna dramska serija „A Cruel Love“, u kojoj je Rut Elis tumačila Lusi Bojnton.
Za Stefani, međutim, čitavo istraživanje počelo je iz mnogo jednostavnijeg razloga.
Nije tragala za ubicom u svom porodičnom stablu. Samo je želela da zna zbog čega izgleda drugačije od ljudi koji su je odgajili.
„Samo sam želela da saznam zašto izgledam ovako“
Nakon svega što je otkrila, Stefani priznaje da nije sigurna da li je dobila odgovor za kojim je zapravo tragala.
– Sve što sam želela bilo je da saznam zašto izgledam tako kako izgledam i kakva je bila situacija – rekla je.
Jedno je ipak saznala: maslinastu put nasledila je sa grčke strane porodice.
– Nisam sigurna da li sam ikada zaista pronašla ono što sam tražila, ali sada znam da je moja maslinasta put nasleđena sa grčke strane porodice.
Ljudi su joj govorili da ima grčke crte, naročito kada vide određene fotografije iz njene mladosti.
Ali jedno pitanje ostalo je bez odgovora.
– I dalje se pitam da li ličim na svog biološkog oca ili možda čak na svoju biološku baku - zaključila je za "Dejli Mejl".