- Leo Bokerija poručuje da odmor ne znači ležanje pred ekranom, jer takva pasivnost često ostavlja čoveka još umornijim.
- Kao bolji predah navodi šetnju, muziku, druženje, laganu aktivnost i ples, uz savet da se stvaraju dobre navike umesto loših.
Mnogi jedva čekaju slobodan dan da bi konačno mogli da se izvale pred televizor, uzmu telefon i ne rade ništa. Ipak, posle nekoliko sati takvog „odmaranja“ često se osećaju još iscrpljenije. Ruski kardiolog Leo Bokerija godinama je ukazivao na drugačiji pristup – odmor ne mora da znači potpuno mirovanje.
Kada se odmor pretvori u još veći umor
Posle naporne nedelje većina ljudi priželjkuje samo jedno – da legne i ne ustaje.
Slobodan dan zato često izgleda isto: nekoliko sati pred televizorom, telefon u ruci, nešto za grickanje i što manje fizičke aktivnosti. Na prvi pogled, telo konačno dobija priliku da se oporavi.
Ali problem je što se psihički i fizički umor ne rešavaju uvek potpunom neaktivnošću.
Ako slobodno vreme prođe uz beskrajno skrolovanje, prejedanje i sedenje, čovek može da dobije utisak da je ceo dan „odmarao“, a da se u ponedeljak probudi jednako umoran kao i u petak.
Upravo zbog toga Bokerija je govorio o potrebi da pronađemo aktivnosti koje nam vraćaju energiju, umesto da samo prekidamo sve što radimo tokom radne nedelje.
„Čovek ima mnogo načina da se opusti“
Poznati kardiolog Leo Bokerija smatrao je da čovek ne mora da bira između napornog rada i potpunog mirovanja.
„Čovek ima mnogo načina da se opusti, osim onih koji su štetni po zdravlje“, govorio je.
Njegova poruka bila je jednostavna – pravi odmor ne mora da podrazumeva sate provedene na kauču.
Šetnja, razgovor, muzika, druženje ili lagana fizička aktivnost mogu da budu mnogo prijatniji način da se napravi psihički predah od svakodnevnih obaveza.
Njegova priča o čoveku koji je plesao gotovo do kraja života
Bokerija je jednom ispričao priču o ocu svog prijatelja, čoveku koji je doživeo 93 godine i, prema njegovim rečima, do samog kraja ostao vitalan i mentalno bistar.
Nije govorio o rigoroznim dijetama niti o komplikovanim pravilima.
Njegova navika bila je mnogo jednostavnija – plesao je.
Gotovo svake večeri plesao je sa suprugom. To nije bila obaveza niti trening koji je morao da odradi. Bio je to njihov zajednički ritual, način da provedu vreme zajedno i nešto čemu su se radovali.
„Plesao je sa svojom ženom skoro do smrti. I uživali su u tome. Verujem da je ta strast bila ključ njegovog dugog i srećnog života“, rekao je Bokerija.
Naravno, ovakav primer ne može sam po sebi da dokaže da je ples zaslužan za dug život, ali dobro ilustruje njegovu ideju da aktivnost koja donosi zadovoljstvo može biti deo kvalitetnijeg odmora.
Ne morate da provedete slobodan dan potpuno neaktivni
Ako ste tokom radne nedelje pod stresom, slobodan dan ne mora da znači da ćete ceo dan provesti u krevetu.
Naprotiv, nekima će više prijati da izađu u šetnju, odu na pijacu, provedu vreme u prirodi, puste muziku ili se vide sa dragim ljudima.
Čak i jednostavna promena okruženja može pomoći da se čovek mentalno odvoji od svakodnevnih obaveza.
Poenta nije u tome da slobodan dan pretvorite u još jedan „radni“ dan, već da pronađete aktivnosti koje vas ne iscrpljuju, već vam prijaju.
„Najlakši način da se rešite loših navika jeste da stvorite dobre“
Bokerija je imao još jedan jednostavan savet koji se može primeniti na svakodnevni život:
„Najlakši način da se rešite loših navika jeste da stvorite dobre.“
Umesto da sebi stalno govorite šta ne smete da radite, mnogo je korisnije da uvedete novu naviku koja će postepeno zauzeti njeno mesto.
Na primer, umesto još jednog sata provedenog uz telefon, možete prošetati posle večere. Umesto večeri pred televizorom, možete pustiti muziku, čitati ili se družiti sa porodicom.
Četiri male promene koje mogu da naprave razliku
Ne morate preko noći da promenite čitav život. Dovoljno je početi od nekoliko jednostavnih navika:
- prošetajte posle večere, makar 15–20 minuta;
- uvedite laganu fizičku aktivnost nekoliko puta nedeljno;
- odvojite deo dana bez telefona i društvenih mreža;
- pronađite aktivnost koja vas iskreno raduje – od muzike i plesa do druženja, čitanja ili boravka u prirodi.
Takve aktivnosti ne treba posmatrati kao obavezu. Njihova svrha je upravo suprotna – da vam pomognu da se psihički odvojite od svega što vas opterećuje.
Pravi odmor nije isti za svakoga
Nekome će posle naporne nedelje najviše prijati nekoliko sati sna, dok će se drugi bolje osećati posle šetnje, razgovora sa prijateljima ili laganog vežbanja.
Zato ne postoji jedna metoda koja može da „resetuje“ ceo organizam za dva dana niti se može očekivati da će se svako posle određenog rituala osećati kao da je bio dve nedelje na odmoru.
Bokerijina poruka je pre svega bila da odmor ne treba poistovetiti sa potpunom neaktivnošću. Ako vam sedenje pred ekranom ne vraća energiju, možda je upravo vreme da slobodan dan provedete drugačije – uz malo kretanja, više kontakta sa ljudima i aktivnost koja vam pričinjava zadovoljstvo.