- Andrej Čertkov je nestao u aprilu 2025. tokom presedanja u Istanbulu, a pronađen je tek zahvaljujući članku u turskoj štampi.
- Godinu i po dana lutao je bez dokumenata i pamćenja, dok ga je u Esenleru zbrinula volonterka Su Kulačatan i odvela u bolnicu.
Andrej Čertkov (67) nestao je u aprilu 2025. godine tokom presedanja u Istanbulu. Za njim je bila raspisana Interpolova poternica, ali je pronađen slučajno, zahvaljujući članku u turskoj štampi.
Ovaj penzioner iz Moskovske oblasti proveo je gotovo godinu i po dana na ulici, izgubivši pamćenje, dokumenta i svaku vezu sa svojom prošlošću. U septembru 2026. vratio se u Rusiju. Na aerodromu ga nisu čekale supruga ni ćerka, već porodični prijatelj. Od članova porodice, prepoznao je samo majku.
Put do supruge se završio nestankom
Andrej Čertkov je živeo u gradu Dzeržinski, nedaleko od Moskve, sa svojom devedesetdvogodišnjom majkom Valentinom Pavlovnom. Njegova supruga Ljudmila stalno je živela u Moldaviji, a pastorka Marina u Australiji. Provodio je po tri meseca u poseti supruzi u inostranstvu, nakon čega bi se vraćao majci.
U aprilu 2025. pripremao se za još jedno putovanje u Kišinjev. Kupio je kartu za 15. u mesecu, ali je na aerodrom krenuo dan ranije. Kod kuće je ostavio telefon i stvari koje je obično nosio sa sobom, ponevši samo torbu preko ramena. Od tada mu se izgubio svaki trag.
Let je podrazumevao presedanje u Istanbulu. Taj grad ima dva velika aerodroma na suprotnim stranama, a putnici moraju sami da se prevezu od jednog do drugog. Andrej nikada ranije nije putovao tom rutom. Niko tačno ne zna gde se i kada izgubio. Najverovatnije se to dogodilo u trenutku kada je počeo da ga izdaje razum.
Rođaci su kasnije priznali da je čudno ponašanje počelo još 2023. godine. Porodična prijateljica Polina ispričala je da je Andrej, inače miran i razuman čovek, postao naprasit, umeo je da bude grub prema supruzi ili majci, a razvio je i zavisnost od cigareta.
Njegova supruga Ljudmila primetila je da je postao zaboravan. Ipak, niko nije očekivao da će rutinska operacija dovesti do godinu i po dana lutanja. Nakon njegovog nestanka, porodica je kontaktirala policiju i Interpol. Pokrenuta je međunarodna potraga, ali bez uspeha.
Danima je tražila beskućnika kako bi mu pomogla
Krajem avgusta 2026. godine, stanovnici istanbulske četvrti Esenler primetili su na ulici mršavog starca. Bio je ćelav, u dronjcima i bos.
Lice mu je bilo gotovo u potpunosti skriveno gustom bradom i razbarušenom kosom. Mučio ga je snažan kašalj – lekari su kasnije dijagnostikovali infekciju pluća – a noge su mu bile prekrivene ranama, zbog čega je svaki korak bio bolan. Nije govorio turski, niti je mogao da kaže ko je ili odakle dolazi.
Privukao je pažnju Su Kulačatan, stanovnice Istanbula, volonterke i frizerke po zanimanju. Ona nije okrenula glavu od njega. Danima ga je tražila po ulicama – lutao je gradom – a kada ga je pronašla, okupala ga je, obrijala, nahranila i odvela u bolnicu.
Tamo su mu sanirali rane i pružili neophodnu medicinsku pomoć. Nije imao nikakva dokumenta. U džepu je imao samo izgužvan papirić sa imenom „Andrej Čertkov” i brojem leta kompanije „Turkish Airlines”.
Su ga je prihvatila, ne znajući ko je, ali osećajući odgovornost. Kasnije je rekla da joj je za manje od mesec dana postao kao član porodice. Da bi otkrila njegov identitet, Su se obratila lokalnim novinama.
Turski mediji su objavili njegovu fotografiju, a za priču su se zatim zainteresovali i ruski novinari, uključujući portal MSK1.RU. Nakon što je priča objavljena, Andrej je identifikovan: prvo ga je prepoznao poznanik, a zatim i porodica. Ispostavilo se da je bio nestao pre više od godinu dana.
Otpratila ga je kući uz pratnju
Marina, njegova pastorka koja živi u Australiji, stupila je u kontakt sa volonterkom. Porodica je razgovarala sa Andrejem putem video-poziva, ali on nije odmah prepoznao svoje rođake – nije mogao da se seti supruge Ljudmile. Ipak, kada su mu pokazali majku, klimnuo je glavom.
Nije imao nikakva dokumenta ni lične stvari. Ruski konzulat u Turskoj sredio je papirologiju neophodnu za njegov odlazak, ali je porodica morala da kupi avionske karte. Njegova pastorka Marina i njena prijateljica Polina vodile su svu prepisku sa nadležnim službama.
Takođe su organizovale pratnju koja je bila uz Andreja u svakoj fazi putovanja – od ulaska u avion do trenutka kada je predat porodici. Pripreme i dobijanje dozvola trajali su oko dve nedelje.
Avion je poleteo sa novog istanbulskog aerodroma 14. septembra u 16 časova. Su je ispratila Andreja sve do ulaznih stepenica aviona. Dan ranije, obukla ga je u njegovu novu, najbolju odeću i pomogla mu da se spakuje.
U video-snimku za društvene mreže objasnila je da ga je ispratila u Moskvu, gde će posetiti porodicu, te da će imati pratnju od trenutka sletanja pa sve dok ga ne predaju porodici. Poželela mu je zdrav, miran i srećan život.
Tog istog dana, Suin otac je preminuo. Priznala je da je dan ranije izgubila oca i da je Andrejev odlazak tu bol učinio dvostruko težom – veoma se bila vezala za njega.
Stil / Woman