- Žena često preuzima sve obaveze u vezi i porodici, pa partnerstvo vremenom počinje da liči na odnos majke i deteta.
- Autor savetuje da se napravi razlika između pomoći i preuzimanja odgovornosti, jer ono što možete ne znači da morate da radite.
- Zdravi odnosi traže da svako nosi svoj deo života, a žena zadrži prostor za sopstvene potrebe i interesovanja.
"On ne može ništa da uradi bez mene."
Žena ovu rečenicu često izgovara sa dozom nervoze i umora, mada se iza nje ponekad krije i određeni ponos zbog toga što se oseća nezamenljivo. Ona zna gde su dokumenta, pamti kada partner treba da ode kod lekara, bira poklone za njegove roditelje, organizuje odmore, rešava kućne probleme i vodi računa o svim sitnicama koje ne smeju da se zaborave.
U jednom trenutku, međutim, može da se zapita: "Zašto ja moram sve da nosim na svojim leđima?"
Odgovor se često krije u obrascu koji je nastajao godinama. U želji da pomogne, zaštiti i olakša život osobi koju voli, žena je postepeno počela da preuzima i ono što nikada nije trebalo da bude samo njena odgovornost.
Kada partnerstvo počne da liči na odnos majke i deteta
Odrasla osoba sposobna je da donosi odluke o sopstvenom životu. Može sama da odluči šta će obući, kada će otići kod lekara, kako će razgovarati sa svojom porodicom, gde će raditi i na koji način će rešavati probleme sa kojima se suočava.
Naravno, može doneti odluku potpuno drugačiju od one koju biste vi doneli. I upravo tu mnogim ženama postaje teško da se povuku i prepuste odgovornost drugoj osobi, naročito ako su navikle da budu organizovane, sposobne i da sve rešavaju brzo.
Lakše je pozvati, zakazati, rezervisati, kupiti i podsetiti nego čekati da to neko drugi uradi. Kada takvo ponašanje traje dovoljno dugo, partner se može navići da žena vodi računa o velikom delu obaveza koje bi trebalo ravnopravno da deli sa njom.
A onda, posle nekoliko godina, ona može početi da oseća ogorčenost i kaže: "Seo mi je na vrat."
Kako se stvara navika da žena sve rešava
Problem najčešće ne nastaje odjednom. Počinje sitnicama.
Žena će jednom zakazati pregled jer partner nema vremena. Drugi put će umesto njega pozvati majstora. Zatim će preuzeti organizaciju putovanja, kupovinu poklona, dogovore sa porodicom i još desetine svakodnevnih zadataka.
U početku sve to može izgledati kao pomoć iz ljubavi. Međutim, ako se isti obrazac stalno ponavlja, granica između "pomažem" i "radim umesto tebe" postaje sve manje vidljiva.
Kada stalno štitimo voljenu osobu od neprijatnosti, zaboravljanja i posledica njenih odluka, možemo početi da preuzimamo sve veći deo njenog života. Istovremeno se gomilaju i dodatne obaveze, planiranje, razmišljanje i briga – ne samo ono što fizički radimo, već i ono što neprestano držimo u glavi.
Koliko svoje energije trošite na tuđe živote?
Mnoge žene veoma dobro znaju šta je potrebno njihovim muževima, deci, roditeljima, prijateljima i kolegama.
Znaju koga treba pozvati, šta treba kupiti, kome zakazati pregled, koga podsetiti na obavezu, ko je zbog čega uznemiren i kome je pomoć potrebna upravo u tom trenutku.
Ali kada ih neko pita: "A šta ti želiš?", odgovor ponekad nije tako jednostavan.
Godine provedene u prilagođavanju tuđim potrebama mogu učiniti da sopstvene želje postanu manje jasne. Čovek se toliko navikne da bude potreban drugima da počne da zaboravlja šta njemu samom pričinjava zadovoljstvo.
Tada se mogu pojaviti rečenice poput: "Umorna sam", "Nemam energije", "Ne želim ništa."
Napravite razliku između pomoći i preuzimanja odgovornosti
Jedan jednostavan način da sagledate koliko tuđih obaveza nosite jeste da napravite spisak.
Zapišite sve ono o čemu ste tokom prethodne nedelje brinuli, šta ste organizovali, kontrolisali, zakazivali, rešavali ili neprestano imali na umu. Kada završite, pogledajte svaku stavku pojedinačno i postavite sebi pitanje:
"Da li je ovo zaista moja odgovornost?"
Važno je napraviti razliku između pitanja "Mogu li ja ovo da uradim?" i pitanja "Da li treba ja ovo da uradim?"
Jer većina sposobnih žena zaista može da uradi gotovo sve. Ali činjenica da nešto možete ne znači da morate.
Ljubav ne znači da morate živeti tuđi život
Moguće je voleti partnera, a ne preuzimati njegove obaveze.
Moguće je brinuti o deci, a istovremeno imati sopstvena interesovanja. Moguće je pomagati roditeljima i drugim članovima porodice, a da pritom ne zanemarite svoje potrebe.
Briga o drugima ne bi trebalo da znači potpuno odustajanje od sebe.
Zdravi odnosi ostavljaju prostor da svaka osoba bude odgovorna za svoj deo života, da donosi sopstvene odluke i da snosi njihove posledice. Pomoć tada ostaje izraz bliskosti, a ne zamena za tuđu samostalnost.
Žena treba da ima nešto što je samo njeno
Jedan od važnih delova lične ravnoteže jeste postojanje prostora koji pripada samo vama.
To može biti posao, hobi, knjige, prijateljstva, putovanja, sport, kreativnost ili bilo šta drugo što vas iskreno zanima. Nije neophodno da taj deo života bude veliki, niti mora da bude posebno koristan drugima.
Važno je da vas ispunjava.
Žena može biti partnerka, majka, ćerka, prijateljica i oslonac mnogima, ali ne bi trebalo da se njena celokupna vrednost zasniva samo na tome koliko toga može da uradi za druge.
Jer kada prestanete da nosite ono što pripada drugima, ne postajete manje brižni. Samo pravite više prostora za sopstveni život.