- Sama svađa ne znači da je brak u krizi - važnije je šta partneri rade kada se emocije smire i da li pokušavaju da poprave odnos.
- Upozorenje su obrasci poput ćutanja, pretvaranja da se ništa nije dogodilo, pretvaranja svake svađe u obračun i pretnji razvodom.
- Zdraviji parovi razgovaraju o tome šta ih je povredilo, izvinjavaju se kada treba i traže način da sledeći put reaguju drugačije.
Svaki par se ponekad posvađa. Različite potrebe, umor, novac, porodica, ljubomora ili sitnice koje se nagomilaju mogu dovesti do konflikta čak i u odnosima u kojima postoji mnogo ljubavi. Zato sama činjenica da se supružnici svađaju ne mora da znači da je brak u krizi.
Mnogo više može da otkrije ono što se događa nakon svađe.
Da li pokušavate da razumete jedno drugo? Da li se vraćate razgovoru kada se emocije smire? Da li neko ume da kaže „preterao/la sam“? Ili se posle svakog konflikta danima kažnjavate ćutanjem, vraćate stare svađe i ponašate se kao da je cilj bio da jedno od vas pobedi?
Upravo način na koji par popravlja odnos nakon konflikta može mnogo govoriti o kvalitetu njihove veze.
Nije problem u tome što se supružnici svađaju
Idealizovana slika braka bez svađa često stvara pogrešan utisak da su partneri koji se vole oni koji nikada ne podižu ton.
U stvarnosti, dvoje ljudi mogu imati potpuno različite potrebe, karaktere i načine komunikacije. Konflikt je zato neizbežan deo bliskog odnosa.
Mnogo je važnije šta partneri rade kada konflikt prođe.
Ako se oboje smire, vrate razgovoru, pokušaju da shvate šta je povredilo onog drugog i pronađu način da sledeći put reaguju drugačije, svađa ne mora ostaviti ozbiljnu posledicu.
Problem nastaje kada svaki konflikt ostane nerešen i postane samo još jedan sloj zamerenja.
Četiri ponašanja posle svađe koja mogu da budu upozorenje
1. Pravite se da se ništa nije dogodilo
Jedan od najčešćih načina izbegavanja problema jeste ponašanje kao da svađe nije ni bilo.
Partneri se pomire, nastave svakodnevni život i nikada ne razgovaraju o onome što se dogodilo.
Na kratko može delovati kao mir. Međutim, ako se isti problem stalno vraća, ništa zapravo nije rešeno.
Pomirenje nije isto što i rešavanje problema.
Ponekad je potrebno samo sačekati da se emocije smire, ali je važno da se razgovor kasnije nastavi.
2. Svaku svađu pretvarate u obračun
Ako se nakon konflikta ne razgovara o konkretnom problemu, već se otvara spisak svega što je partner ikada uradio pogrešno, svađa postaje borba za prevlast.
„A ti si prošle godine...“
„Ti uvek radiš isto.“
„Nikada ništa ne možeš da uradiš kako treba.“
Takve rečenice pomeraju fokus sa problema na karakter partnera.
Umesto pitanja „Kako ćemo ovo rešiti?“, razgovor postaje „Ko je više kriv?“
3. Kažnjavate partnera ćutanjem
Postoji razlika između toga da nekome kažete da vam je potrebno vreme da se smirite i namernog ignorisanja partnera kako biste ga povredili ili kaznili.
Rečenica:
„Previše sam uznemiren/a da sada razgovaram. Treba mi malo vremena, pa možemo da nastavimo“
ostavlja otvorena vrata za nastavak razgovora.
Dugotrajno ignorisanje bez objašnjenja šalje potpuno drugačiju poruku.
4. Pretite prekidom svaki put kada dođe do konflikta
Kada se rečenica poput „Razvešću se“ ili „Onda ćemo se razvesti“ pojavi tokom gotovo svake svađe, konflikt dobija novu dimenziju.
Umesto da partneri rešavaju konkretan problem, u odnos se uvodi pretnja njegovim završetkom.
Čak i kada se kasnije oboje pomire i shvate da nisu zaista želeli razvod, ponavljanje takvog obrasca može ozbiljno narušiti osećaj sigurnosti u vezi.
A šta rade parovi koji uspešno prolaze kroz konflikte?
Ne postoji brak u kojem se nikada ne kaže nešto pogrešno.
Postoji, međutim, velika razlika između para koji posle svađe pokušava da popravi odnos i para koji svaki konflikt koristi kao novo dokazivanje da je onaj drugi loš partner.
Posle svađe zdraviji obrazac može izgledati ovako:
„Ovo što se dogodilo me je povredilo.“
„Sada razumem zašto si tako reagovao/la.“
„Nisam dobro postupio/la.“
„Hajde da vidimo kako ćemo sledeći put drugačije.“
To ne znači da neko mora da prizna krivicu za sve. Cilj nije da jedan partner pobedi, već da oboje razumeju šta se dogodilo i šta mogu da promene.
Najvažnije pitanje nije „Koliko se svađamo?“
Mnogo korisnije pitanje glasi:
„Šta se događa između nas kada se svađa završi?“
Ako se nakon konflikta vraćate jedno drugom, razgovarate, izvinjavate se kada je potrebno, pokazujete nežnost i pokušavate da nešto promenite, sama svađa ne govori dovoljno o stanju braka.
Ali ako svaki konflikt ostavlja novu povredu, novo poniženje, pretnju, ćutanje ili osećaj nesigurnosti, onda nije problem samo u jednoj svađi.
Problem je obrazac koji se ponavlja.
Jer brak se ne procenjuje samo po tome kako se dvoje ljudi ponašaju kada se vole i kada je sve lepo.
Mnogo se vidi i po tome kako se pronađu jedno drugom kada se naljute, povrede i udalje.