- Indira Levak obeležava 30 godina karijere i najavljuje pet rasprodatih koncerata u MTS Dvorani u oktobru, uz planove za naredne godine.
- Kaže da joj je najveća nagrada kontakt s publikom, dok su joj partneri najviše ispaštali zbog manjka privatnosti koje slava nosi.
- Posebno pamti početke s Kolonijom, prve velike nastupe i fanove koji su zbog njenih pesama učili hrvatski ili dolazili da je upoznaju.
Tri decenije na sceni, bezbroj hitova i rasprodatih koncerata i generacije publike koje i danas pevaju njene pesme - Indira Levak iza sebe ima karijeru o kojoj je nekada sanjala. Uoči velikog jubileja - tridesetogodišnjice karijere i čak pet rasprodatih koncerata u MTS Dvorani zakazanih za oktobar, popularna pevačica govori o počecima, Koloniji, najemotivnijim trenucima, fanovima, ljubavi, slavi i planovima za narednih 30 godina...
Kada se osvrnete i shvatite da ste u muzici toliko dugo, koja vam je prva slika koja se pojavi pred očima?
- Prva pomisao mi je: jesam li ja to zaista sve proživela ili sam samo lepo sanjala. Kada se pogledam iza sebe, sve mi deluje nestvarno jer sam u duši ostala ista ona mala devojčica koja je sanjala velike snove. Zato mi je neverovatno da su mi se ti snovi i ostvarili.
Da li ste na početku karijere mogli da zamislite da ćete tri decenije kasnije i dalje puniti koncertne sale?
- Prvo moram da razmislim gde je zapravo bio početak. Da li je to bio moj prvi bend Zauvek mladi, kasniji nastupi po tadašnjim zabavama ili prelazak u Koloniju? Možda ipak trenutak kada sam počela s Kolonijom. Tada se nekako osetila dobra vibra i nagoveštaj uspeha. Sećam se našeg prvog nastupa, kada smo bili predgrupa tadašnjoj dens kraljici Kasandri. Za mene je to bilo neverovatno dostignuće.
Koja pesma Kolonije vam danas najviše budi emocije kada je pevate uživo?
- To je kao da me pitate koje dete više volim, ha-ha-ha... Teško mi je da izdvojim bilo koju. Sve sam te pesme otpevala s dušom i predala ih svojoj publici i svim generacijama koje ih i danas slušaju. Naprosto, vezana sam za sve svoje pesme istim žarom.
Tokom 30 godina bilo je mnogo hitova, turneja i koncerata. Koji nastup nikada nećete zaboraviti i zbog čega?
- Istina, stvarno je bilo mnogo nastupa i putovanja - od regiona, Kanade, Australije i Amerike, pa čak i do Kine, gde se pušta moja muzika, što zvuči neverovatno. Možda je nekako kruna svega bio Dom sportova, kada smo obeležili 20 godina Kolonije pred prepunom dvoranom, sa oko 3.000 ljudi, 100 plesača i raznim gostima. Nadam se da će i Arena 23. decembra 2026. biti prepuna kada budem obeležavala 30 godina karijere. Ujedno vas pozivam da nam budete dragi gosti!
Četiri rasprodata koncerta u Beogradu i još jedan otvoren... Šta za vas znači kada stanete pred beogradsku publiku?
- Beogradska publika zna da se zabavlja i pokazali su koliko me vole, kao što i ja volim njih. U Beogradu je uvek energična atmosfera, baš kao i u mojoj muzici, tako da se beogradska publika odlično slaže s ritmovima mojih pesama.
Koju pesmu publika obavezno traži?
- Zavisi od mesta gde pevam, ali najviše vole stare pesme s naših početaka, poput "Sve oko mene je greh", "Zavoli me u prolazu", "Za tvoje snene oči" i druge.
Šta je najlepše što vam je karijera donela?
- Kontakt s mojom publikom i to što sam imala priliku i čast da upoznam mnoge dobre ljude. Usrećiti ih svojim pesmama, naročito kada pevam mladim ljudima na venčanjima, uvek budi posebnu emociju u meni.
Muzička industrija se za sve ove godine potpuno promenila. Šta vam je danas najviše čudno u odnosu na vreme kada ste počinjali?
- Muzička industrija se stalno menja, menjala se i kada sam ja bila mlada i na početku. To je jednostavno tako - sve evoluira. No, ponekad me iznenade neka "čudna ponašanja" mladih izvođača na koncertima, gde ima i nasilja, kao i tekstovi koji su, najblaže rečeno, neprimereni. Ali eto, to je danas tako i treba to prihvatiti ili jednostavno ne slušati ako se nekome ne sviđa.
Kada biste mogli da se vratite u jednu godinu svoje karijere i ponovo proživite taj period - koju biste izabrali?
- Odlično pitanje! Teško mi je to reći, ali nekako bih izabrala svoje početke, kada sam iz svoje male Županje došla u Zagreb s jednim koferom i svojim snovima. A snovi su se ubrzo počeli ostvarivati... Taj osećaj je neopisiv. Sećam se kada sam nakon toga kupila prvi automobil i krenula u Županju samo da se pohvalim. To su posebne uspomene koje se ne zaboravljaju.
Koja je najluđa stvar koju je neki fan uradio zbog vas?
- Puno ih je! Jedna devojčica od 13 godina iz Francuske naučila je hrvatski zbog mojih pesama i došla s bakom u Hrvatsku da me upozna. To me je zaista dirnulo. A tetoviranje mog lika i naslova pesama da ne pominjem, ha-ha-ha!
Šta je ono što ljudi o vama verovatno potpuno pogrešno pretpostavljaju?
- Da sam kao mala upala u kazan sa energetskim pićem, poput Obeliksa, pa zato imam toliko energije, ha-ha-ha. Ali ja sam sasvim normalna i osećajna žena, kao i sve ostale.
Da li je slava ikada otežala neki vaš odnos - prijateljski, porodični ili ljubavni?
- Da, sigurno. Slava ima svoje lepe trenutke, ali i loše strane koje ljudi manje percipiraju. Moji partneri su najviše ispaštali jer nismo mogli da odemo na večeru, u bioskop ili u šoping, a da imamo malo privatnosti za sebe. Uvek se neko nađe da nas fotografiše, snima i objavljuje. Ali i na to se morate navići jer je to deo posla koji sam izabrala.
Poznati ste po svojoj energiji i utisak je da kroz godine nije opala. Odakle je crpite?
- Kako ja znam da kažem - Bog nas odredi i pre nego što se rodimo. Neko je miran i povučen, a neko je energičan i harizmatičan. Bog nas je sve poslao na ovaj svet sa svrhom, tako i mene da zabavljam ljude. To se ne može naučiti. Ili jesi, ili nisi za takvu vrstu posla.
I za kraj - šta Indira želi od svojih narednih 30 godina?
- Želi, pre svega, mnogo zdravlja, mira i druženja sa svojom publikom, kako bi moj san koji živim što duže trajao. Kako bi rekla jedna egipatska poslovica: "Ljudi, sanjajte svoje snove. Imate pravo na to, jer sve što je danas java nekada je bio san."
Autor: Nataša Todorović