- Elena Kariotis je 29 godina provela zaključana u podrumu porodične kuće u grčkom selu Kostaleksi, bez kontakta sa spoljnim svetom.
- Policija je 1978. stigla po anonimnoj dojavi i zatekla iscrpljenu ženu koja je nakon oslobađanja teško podnosila svetlost i ljude.
- Posle boravka u psihijatrijskoj bolnici delimično se oporavila, ali je 1998. ponovo nestala i nikada nije pronađena.
Godinama je u jednoj kući u grčkom selu Kostaleksi postojala tajna o kojoj se gotovo niko nije usuđivao da govori. Iza zidova porodične kuće živela je žena koju gotovo tri decenije niko nije video na ulici, niko sa njom nije razgovarao i niko nije znao kako izgleda njen život.
Istina je izašla na videlo tek 1978. godine, kada je policija dobila anonimnu poruku da se u podrumu kuće porodice Kariotis nalazi zatočena osoba.
Policajci su otišli da provere navode. Na vratima su ih dočekali vlasnici kuće – brat i dve sestre – i bez većeg protivljenja pokazali im put do podruma.
Ono što su policajci tamo zatekli bilo je mnogo strašnije nego što su mogli da pretpostave.
U mračnom prostoru nalazila se iscrpljena žena koja je, kako se kasnije ispostavilo, gotovo tri decenije bila odsečena od spoljnog sveta.
Sve je počelo zbog ljubavi koju porodica nije prihvatala
Elena Kariotis bila je najmlađe dete u velikoj porodici. Njeno odrastanje odvijalo se u izuzetno teškom istorijskom periodu, obeleženom Drugim svetskim ratom, nemačkom okupacijom, a potom i građanskim ratom između komunista i monarhista.
Njeni roditelji bili su na strani monarhista. Kada su saznali da se njihova ćerka zaljubila u čoveka koji je pripadao suprotnoj političkoj strani, njihova reakcija bila je izuzetno oštra.
"Elena se zaljubila, kako je to učinila, u komunistu, tražila je od svojih roditelja blagoslov za brak, ali su njeni roditelji bili kategorički" protiv i nakon nekog vremena napisana je prijava protiv njenog izabranika koji je završio u koncentracionom logoru i tamo ubrzo umro", rekao je publicista Aleksandar Andrijanov.
Nakon toga, ni sama Elena nije bila pošteđena kazne koju joj je porodica namenila.
Sa 18 godina nestala je iz života
Umesto da nastavi život kao druge mlade žene njenog uzrasta, Elena je zatvorena u podrum porodične kuće.
Članovima porodice bilo je zabranjeno da razgovaraju sa njom, a komšijama je na pitanja o tome gde se nalazi 18-godišnja devojka davano objašnjenje koje je trebalo da opravda njeno odsustvo.
Porodica je tvrdila da je osramotila prezime Kariotis i da zbog toga mora da bude kažnjena.
Vremenom su ljudi iz okoline prestali da postavljaju pitanja.
"I komšije su jednostavno su prestale da "komuniciraju sa ovom porodicom", pokazujući ogorčenje, ali nisu dale nikakve izjave u policiji. "Brat i sestra su se plašili oca" pa su i oni godinama ćutali", objasnila je psiholog Ekaterina Korendjaseva.
Tako je Elena praktično izbrisana iz svakodnevnog života sela.
Živela je u podrumu bez osnovnih uslova
Godine su prolazile, a žena je ostajala zaključana u istom prostoru.
Nije izlazila napolje, nije imala normalne uslove za održavanje higijene, a za obavljanje nužde koristila je drvenu kutiju. Spavala je na gomili prljavih krpa, dok je svet spolja za nju postajao sve udaljeniji i nepoznatiji.
U međuvremenu su prolazile decenije.
Elena je u podrumu dočekala i starost, potpuno izolovana od društva i ljudi.
Njena porodica je, prema dostupnoj priči, ćutala sve dok 1978. godine nije umro njen otac – čovek kojeg su se, kako se navodi, plašili i ukućani i komšije. Tek nakon njegove smrti odlučeno je da se policiji prijavi postojanje žene koja se godinama nalazila u podrumu.
Anonimna poruka promenila je sve
Nedugo nakon očeve smrti, policija je dobila anonimnu dojavu.
"Posle smrti oca, bukvalno dve nedelje kasnije, policija je dobila anonimni apel da je devojka u zatočeništvu i da je trebalo nešto da se uradi u vezi sa tim". Verovatno je ovo pismo stiglo od njenih sestara ili od njenog brata, a policija je otišla na mesto", rekao je publicista Aleksandar Andrijanov.
Policajci su zatim ušli u podrum kuće Kariotis.
Prizor koji su tamo zatekli ostavio ih je bez reči.
Posle 29 godina više nije znala kako da živi među ljudima
Kada su policajci pokušali da izvuku Elenu iz prostora u kojem je provela gotovo tri decenije, ona nije reagovala kao osoba koja je konačno oslobođena.
Naprotiv.
Uplašena prisustvom nepoznatih ljudi, počela je da vrišti, grebe i ujeda. Svetlost joj je bila gotovo nepodnošljiva, jer je sunce poslednji put videla kao veoma mlada devojka.
Nakon što je izvedena iz podruma, nakratko je izgubila svest, a pokušaji komunikacije bili su gotovo bezuspešni.
Elena više nije znala da razgovara sa ljudima.
Godine izolacije ostavile su duboke posledice.
Završila je u psihijatrijskoj bolnici
Nakon oslobađanja Elena je smeštena u psihijatrijsku bolnicu, gde je dobila stručnu pomoć i nadzor.
"Ona je poslata u psihijatrijsku bolnicu, što je sasvim normalno, jer čovek, nakon što ni sa kim nije komunicirao nekoliko decenija i bio u tako okrutnim uslovima, treba poseban nadzor, potreban mu je psihički, fiziološki, emocionalni oporavak", pojasnila je Jekaterina. Korendiaseva.
U bolnici je postepeno počela da ponovo uspostavlja kontakt sa svetom i naučila da govori.
Godine 1986. čak je razgovarala sa grčkim novinarima. Ipak, na pitanja o vremenu provedenom u zatočeništvu nije mogla da pruži jasne odgovore.
Nije ni znala koliko je godina prošlo
Jedan od najpotresnijih detalja u ovoj priči jeste činjenica da Elena, nakon svega što je preživela, nije imala jasnu predstavu o protoku vremena.
U njenoj svesti kao da je sve ostalo zaustavljeno onog trenutka kada je, kao 18-godišnja devojka, zatvorena u podrum.
Mislila je da i dalje ima 18 godina.
Psiholog je njeno stanje objasnio mehanizmom psihološke odbrane.
"Ovo se zove potiskivanje i jedna je vrsta psihološke odbrane – psiha, da bi nas zaštitila da“ ne umremo od bolnih sećanja“, ona ih smešta u takozvanu arhivu, paket, možete to nazvati kako hoćete , krije ih od nas tako da ih mi nismo realizovali", objasnio je psiholog.
Poslednji put je viđena 1998. godine
Iako je nakon izlaska iz bolnice uspela da uspostavi određeni kontakt sa spoljnim svetom, njena priča tu nije dobila srećan završetak.
Godine 1998. Elena Kariotis napustila je psihijatrijsku kliniku kako bi prošetala.
Nikada se nije vratila.
Njene sestre i brat našli su se pod sumnjom da bi mogli biti povezani sa njenim nestankom, ali njihova umešanost nikada nije dokazana.
Potraga nije dala rezultat.
Elena Kariotis nikada nije pronađena. Imala je 68 godina.
Njena sudbina ostala je jedna od najpotresnijih priča o dugotrajnoj izolaciji – priča o devojci čiji je život, zbog odluke porodice, praktično zaustavljen sa samo 18 godina, a čiji nestanak decenijama kasnije nikada nije dobio konačan odgovor.