- Šeri Džo Eliot nestala je 1983. dok je čekala autobus u Mičigenu, a telo 16-godišnjakinje pronađeno je četiri dana kasnije na ruralnom putu.
- Policija je tako došla do imena Ronija Kolinsa, ali je on nije mogao da bude uhapšen ni izveden pred sud, jer je izvršio samoubistvo
Tinejdžerka je poslednji put viđena kako čeka školski autobus i tada joj se gubi svaki trag. Jezivo otkriće nekoliko dana kasnije da je odgovor na pitanje šta joj se desilo, ali ne i ko joj je to uradio. Taj odgovor porodica će čekati duže od četiri decenije.
Jedno obično novembarsko jutro
Bilo je 16. novembra 1983. godine kada je 16-godišnja Šheri Džo Eliot izašla iz svog doma u Mičigenu. Sasvim običan školski dan, krenula je u školu kao i svakog jutra, a poslednji put je viđena dok je čekala autobus. Niko tada nije mogao da zna da će upravo taj trenutak biti poslednji put da je neko vidi živu.
Ona se tog dana nije vratila kući. Kako su sati prolazili, zabrinutost porodice pretvorila se u strah. Prijavljen je njen nestanak, a policija i članovi zajednice uključili su se u potragu. U početku je postojala nada da je devojka negde gde ne može da se javi. Ali četiri dana kasnije ta nada je nestala, kada je pronađeno je njeno telo.
Četiri dana nakon što je prijavljen njen nestanak, Šerino telo pronađeno je na ruralnom putu. Istraga je pokazala da je tinejdžerka bila seksualno napadnuta i da je zadobila više prostrelnih rana. Od tog trenutka više nije bilo dileme šta se dogodilo. Šeri nije pobegla, nije bila izgubljena, bila je oteta i ubijena.
Istraga nje dala rezultate
Policija je pokrenula opsežnu istragu. Razgovaralo se sa ljudima, proveravali su se tragovi i pokušavalo da se rekonstruiše šta se dogodilo od trenutka kada je devojčica poslednji put viđena. Ali 1983. godina bila je drugačiji svet, DNK analiza kakvu danas poznajemo praktično nije postojala u policijskim istragama. Tragovi koji su možda mogli da budu presudni nisu mogli da se iskoriste na način na koji bi to bilo moguće decenijama kasnije. I tako je slučaj ostao bez odgovora.
Šeri je dobila mesto u policijskim dosijeima hladnih slučajeva, dok je njena porodica morala da živi sa najtežom mogućom vrstom neizvesnosti. Nisu znali ko ju je ubio, nisu znali zašto. I nisu znali da li će ikada saznati istinu. Prolazile su godine, deset godina, dvadeset, trideset.
Vreme je prolazilo, a čovek koji je odgovoran za njenu smrt ostajao je nepoznat. Za policiju, slučaj nikada nije bio potpuno zatvoren. Dokazi i dokumentacija ostali su sačuvani, a mogućnost da se jednog dana pojavi nova tehnologija nije bila isključena. I upravo to se dogodilo. Više od četiri decenije nakon njene smrti, stari slučaj dobio je novu šansu.
Istražitelji ponovo otvaraju slučaj
Godine 2023. detektivi su odlučili da ponovo pregledaju Šerin slučaj. Ovog puta imali su tehnologiju koju istražitelji iz 1983. nisu mogli ni da zamisle. Policija Mičigena se udružila se sa svojim odeljenjem za forenzičke nauke i laboratorijom kako bi iz starih bioloških dokaza pokušali da naprave genetski profil nepoznatog osumnjičenog.
Korišćeno je napredno forenzičko sekvenciranje genoma. I ono što četiri decenije nije uspelo tradicionalnoj istrazi, sada je počelo da se nazire kroz DNK. Od starog dokaza napravljen je profil, a profil je istražitelje konačno doveo do konkretnog čoveka.
Posle 43 godine pojavilo se ime
Ime koje su istražitelji dobili bilo je Roni Kolins. Imao je 75 godina i živeo je u Mičigenu. Za porodicu Šeri Džo ovo je bio trenutak koji su čekali više od četiri decenije. Nakon svih tih godina više nisu imali samo pitanje, imali su ime. Ali onda je usledio obrt koji je gotovo neverovatan.
Kada su istražitelji došli do čoveka kojeg su identifikovali kao odgovornog za zločin, shvatili su da su zakasnili. Roni više nije bio živ. Policija je konačno pronašla ubicu ali nije mogla da ga uhapsi. On je u januaru 2026. godine izvršio samoubistvo. Nisu mogli da ga ispitaju, ni da ga izvede pred sud i nisu mogli da čuje njegovu verziju događaja.
Čovek čiji je identitet policija tek sada povezala sa ubistvom 16-godišnje devojčice ubio se pre nego što je istraga mogla da dođe do svog poslednjeg koraka.
Njegova smrt postala je poslednji dokaz. Nakon Kolinsove smrti istražitelji su tokom obdukcije uzeli njegov DNK, zatim su ga uporedili sa biološkim dokazima sačuvanim iz Šerinog slučaja a DNK je odgovarao dokazima iz istrage.
Posebno zanimljiv deo istrage jeste činjenica da su u radu na hladnom slučaju učestvovali i studenti programa za hladne slučajeve sa univerziteta. Oni su pomagali u sređivanju, organizovanju i digitalizaciji materijala koji su decenijama čuvani u vezi sa istragom.
Najjeziviji deo priče
Šeri je nestala 1983. godine. Njen ubica je decenijama živeo svoj život. I dok je njena porodica čekala odgovor, slučaj je stajao u policijskom dosijeu. Tuzno je što ona nije imala priliku da završi školu, studira, zaljubi se, možda uda i ima svoju decu. Za to niko nije osgovarao, porodica je dobila deo mira ali pravda nije zadovoljena.