- Kleopatra je u istorijskim izvorima prikazana manje kao lepotica, a više kao obrazovana i harizmatična vladarka koja je govorila više jezika i umela da politički utiče na ljude.
- Bila je grčkog porekla, formalno udata za svoju braću zbog dinastičke politike, a uz nju se vezuju i priče o raskoši, neobičnim receptima i misterioznoj smrti.
Kleopatra VII, poslednja kraljica drevnog Egipta, ljubavnica Julija Cezara i Marka Antonija i žena čije je ime vekovima postalo sinonim za lepotu, zavodljivost i moć. Barem smo je tako zamišljali, oslanjajući se na istorijske filmove, umetnička dela i tumačenja u kojima su je igrale neke od najlepših žena svog vremena, poput Elizabet Tejlor, Sofije Loren i Vivijen Li.
Međutim, stvarna Kleopatra možda je bila sasvim drugačija. Istorijski izvori, arheološki nalazi i novčići sa njenim likom nude mnogo manje glamuroznu sliku egipatske vladarke. Njeno lice nije odgovaralo idealu lepote koji je vekovima kasnije stvoren oko njenog imena. Ipak, upravo tu počinje mnogo zanimljivija priča.
Jer Kleopatrina najveća moć verovatno nije bila u fizičkom izgledu. Njeno oružje bili su izuzetna inteligencija, obrazovanje, politički instinkt, harizma i sposobnost da očara ljude načinom na koji govori i razmišlja.
1. Da li je Kleopatra zaista bila "ružna"?
Jedan od najpoznatijih prikaza Kleopatrinog lica nalazi se na antičkim novčićima. Na njima je prikazana sa izraženim nosom, istaknutom bradom, užim usnama i duboko usađenim očima – daleko od savremene predstave o savršenoj lepoti koju su nam nametnuli filmovi.
Pojedini izvori navode i da je bila niska, visoka oko 152 centimetra, dok se njen izgled ne može pouzdano rekonstruisati samo na osnovu novčića i statua.
Ipak, zanimljivo je da antički pisci nisu ostavili jednodušno svedočanstvo o njenoj fizičkoj lepoti.
Rimski istoričar Kasije Dion opisivao ju je kao ženu izuzetne lepote, ali Plutarh je bio mnogo nijansiraniji. On je isticao da njena privlačnost nije prvenstveno počivala na fizičkom izgledu, već na načinu na koji je razgovarala, njenom šarmu, inteligenciji i glasu.
Upravo je taj detalj veoma važan. Kleopatra nije morala da bude najlepša žena svog vremena da bi ostavila snažan utisak na muškarce koji su bili među najmoćnijim ljudima antičkog sveta.
Njena sposobnost da razgovara, ubedi, očara i politički manipuliše bila je mnogo značajnija od crta njenog lica.
2. Bila je grčkog porekla, a ne Egipćanka
Iako je rođena u Egiptu i vladala kao egipatska kraljica, Kleopatra je pripadala dinastiji Ptolemeja, čiji su koreni bili u helenističkom svetu.
Ptolemejsku dinastiju osnovao je Ptolemej I Soter, jedan od vojskovođa Aleksandra Velikog. Njegovi naslednici vladali su Egiptom gotovo tri veka, a na dvoru su dominirali grčki jezik i kultura.
Kleopatra je, međutim, bila izuzetak u jednom veoma važnom smislu.
Za razliku od mnogih svojih prethodnika, naučila je egipatski jezik, a antički izvori joj pripisuju znanje brojnih drugih jezika. Upravo joj je sposobnost da govori sa različitim narodima bez posrednika davala veliku političku prednost.
Zato je njena priča mnogo složenija od jednostavne podele na "Egipćanku" i "Grkinju". Bila je vladarka Egipta grčkog porekla koja je veoma pažljivo gradila svoj identitet egipatske kraljice.
3. Udala se za svoju braću – ali zbog politike
Ptolemejska dinastija bila je poznata po brakovima između bliskih rođaka. Takvi brakovi nisu bili posledica romantičnih izbora, već način da se očuva dinastijska vlast i spreči da moć pređe izvan porodice.
Kleopatra je tako formalno bila udata za dvojicu svoje braće – Ptolemeja XIII, a potom i Ptolemeja XIV.
Takvi brakovi bili su deo političkog sistema tog vremena. Muškarac i žena mogli su biti formalni supružnici i istovremeno politički rivali koji se bore za stvarnu kontrolu nad državom.
Kleopatrin odnos sa braćom bio je daleko od porodične idile. Njena borba za vlast bila je brutalna, a dinastički sukobi doveli su do smrti više članova porodice.
U svetu Ptolemeja, krvno srodstvo nije bilo prepreka političkom savezništvu – upravo suprotno.
4. Bila je fascinirana medicinom i neobičnim receptima
Kleopatra se u kasnijim izvorima povezuje sa interesovanjem za medicinu, kozmetiku i različite preparate koji su se koristili za negu tela.
Jedna od neobičnijih priča vezuje se za navodni recept protiv ćelavosti. Prema starim zapisima, preparat je uključivao izuzetno neobične sastojke, među kojima su bili spaljeni miš, različiti životinjski delovi, med i biljke.
Danas takav recept zvuči gotovo bizarno, ali u antičkom svetu medicina je često bila mešavina iskustva, biljnih preparata, rituala i verovanja koja bi savremenom čoveku bila potpuno strana.
Nema pouzdanih dokaza da je ovakav preparat zaista delovao. Ipak, priča pokazuje koliko je u antičkim kulturama postojala snažna želja da se pronađu načini za očuvanje mladosti, kose i lepote.
5. Sa Markom Antonijem delila je ljubav prema raskošnom životu
Kleopatra i Marko Antonije nisu bili samo politički saveznici i ljubavnici. Prema antičkim izvorima, delili su i sklonost ka raskošnim zabavama.
Povezuju se sa elitnim društvom koje je uživalo u raskošnim gozbama i neobičnim takmičenjima u trošenju novca. Sam naziv njihovog društva, koji se može prevesti kao „Neponovljivi“, dovoljno govori o njegovom karakteru.
Najpoznatija priča govori o tome da je Kleopatra jednom rastvorila izuzetno skup biser u sirćetu, a zatim ga popila kako bi dokazala da može da priredi najskuplju gozbu.
Iako istoričari raspravljaju o detaljima ove priče, ona je vekovima opstala upravo zato što savršeno odgovara slici Kleopatre kao žene koja nije poznavala granice kada je u pitanju luksuz.
Međutim, iza takvih spektakularnih gestova krila se i politika. Raskoš je bila način demonstriranja moći.
6. Njena smrt ostala je obavijena velom misterije
Kleopatra je umrla 30. godine pre nove ere, kada je imala oko 39 godina. Njena smrt usledila je nakon poraza Marka Antonija i konačnog trijumfa Oktavijana, budućeg cara Avgusta.
Najpoznatija verzija priče kaže da je izvršila samoubistvo tako što je dozvolila otrovnoj zmiji, najčešće opisivanoj kao egipatska kobra, da je ujede.
Međutim, nema čvrstih dokaza koji bi definitivno potvrdili ovu verziju.
Pojedini istoričari smatraju da je Kleopatra možda upotrebila neki drugi otrov, dok su tokom vekova nastajale i različite teorije o okolnostima njene smrti.
Njeno grobno mesto takođe nikada nije sa sigurnošću identifikovano, zbog čega je poslednje poglavlje njenog života i danas predmet brojnih rasprava.
Njeno najveće oružje nije bilo lice, već um
Možda je najveća zabluda o Kleopatri upravo ona koja je nastala iz popularne kulture.
Holivud je od nje napravio gotovo savršenu zavodnicu – kraljicu raskošne lepote koja je svojim izgledom uspela da osvoji Cezara i Marka Antonija. Ali istorijska Kleopatra bila je mnogo zanimljivija od tog pojednostavljenog mita.
Bila je obrazovana, politički veoma sposobna i izuzetno vešta u komunikaciji. Govorila je više jezika, interesovala se za nauku i filozofiju i umela da se prilagodi različitim kulturama i političkim okolnostima.
Njena sposobnost da razume ljude i političke odnose omogućila joj je da gotovo dve decenije opstane na egipatskom prestolu u periodu kada je Rim nezaustavljivo širio svoju moć.
Zato je možda pogrešno pitanje da li je Kleopatra bila lepa.
Mnogo zanimljivije pitanje glasi: kako je žena koja možda nije odgovarala idealu fizičke lepote svog vremena uspela da očara neke od najmoćnijih muškaraca antičkog sveta?
Odgovor se verovatno nalazi upravo u onome što su antički izvori najviše isticali – njenoj inteligenciji, harizmi, obrazovanju, glasu i sposobnosti da se predstavi onako kako je politički trenutak zahtevao.
Kleopatra zato nije ostala zapamćena samo kao žena koja je zavela Cezara i Marka Antonija. Ostala je upamćena kao poslednja velika vladarka helenističkog Egipta, žena koja je pokušala da sačuva svoje kraljevstvo pred nezaustavljivom rimskom silom.
A možda je upravo zato njen mit preživeo više od dve hiljade godina.