- Vika Dmitrijeva, majka trojice dečaka, otkriva kako uspeva da uskladi porodicu, posao i sopstveni život, ističući značaj odmora, podele obaveza, rutine i podrške partnera.
- Posebno govori o vaspitanju sinova – kako ih od malih nogu učiti samostalnosti, odgovornosti, zdravom odnosu prema novcu i ženama, ali i zašto majka ne treba da zaboravi sebe dok odgaja decu.
Vika Dmitrijeva, majka troje dece, popularna blogerka, osnivačica Škole adekvatnih roditelja i autorka knjige "To je dete", otvoreno je govorila o tome odakle crpi snagu za sve obaveze koje nosi roditeljstvo, ali i o lekcijama koje je naučila otkako je postala majka trojice dečaka.
Njeno iskustvo pokazuje da velika porodica ne mora nužno da znači haos i odricanje od sopstvenog života. Naprotiv, uz dobru organizaciju, podelu odgovornosti i dovoljno prostora za svakog člana porodice, moguće je pronaći ravnotežu.
Ne može se sve postići bez odmora
Bilo bi lepo reći da snagu crpim iz ogromne ljubavi prema svojoj deci. Ali to ne bi bilo sasvim tačno. Ponekad umor može biti toliko intenzivan da nikakva količina ljubavi ne može da spase ili pomogne. Zato je, pre svega, majci potreban kvalitetan san, koliko god je to moguće sa decom.
Često pravimo grešku misleći: "Sada ću završiti sve svoje poslove, a onda ću se malo naspavati." Idealno bi bilo da se prvo naspavate, pa tek onda da se bavite poslom.
Veliku podršku u svemu tome pruža mi suprug. Njegova pomoć i naša ljubav daju mi snagu da nastavim dalje.
Nije slučajno što dete u početku ima dva roditelja. Kada se jedan umori i iscrpi, drugi uskoči i preuzme brigu o deci.
Deca mogu mnogo više nego što mislimo
Naši dečaci su prilično samostalni, što nam štedi mnogo vremena i energije. Od druge godine mogu sami da naprave kafu i sendviče. Stariji, koji imaju pet i šest godina, kuvaju jaja za doručak, pa čak i pripremaju složenije obroke.
U našoj kući svako ima svoj deo posla. Upravo zahvaljujući tome, mama ne mora sama da nosi čitav teret domaćinstva.
Ne pokušavajte da uradite sve; to je nerealno. Koliko god se trudili, jedno od dece će na kraju propustiti vašu pažnju, stan će povremeno biti u neredu ili nećete moći da završite projekat na vreme. Nemojte se uznemiriti.
Priče o ljudima koji navodno uspevaju da postignu baš sve uglavnom su fikcija. Dan ima samo 24 sata i sasvim je prirodno da ćemo ponekad nešto morati da ostavimo za kasnije.
Važno je prihvatiti da savršenstvo ne postoji i da povremeni nered, nedovršen posao ili propuštena obaveza nisu znak neuspeha.
Majka ne treba da zaboravi da ima svoj život
Iako je roditeljstvo ogroman deo života, majci je potreban i njen svet koji postoji izvan dece. Deca će jednog dana odrasti, a žena će ostati sa sopstvenim identitetom, interesovanjima i željama.
Zato je važno da joj sopstveni život bude zanimljiv i ispunjen.
Nije manje važno za decu da njihova majka ima zanimljiv život.
Na kraju krajeva, na dete možemo najviše uticati sopstvenim primerom. Posmatrajući roditelje, ono uči kako izgleda aktivan i ispunjen život, kako se pronalazi strast, zbog čega je lepo učiti nešto novo i zašto čovek ne treba da prestane da se razvija.
Za malu decu je možda najvažnije da je mama stalno tu. Ali kako rastu, počinju da se pitaju ko su njihovi roditelji, čime se bave, šta ih zanima i zbog čega su ljudi kojima se može verovati i koje mogu da poštuju.
Vreme brzo prolazi. Zato majčinstvo ne bi trebalo da znači odustajanje od svega što ženu čini njom samom.
Čak i sa troje male dece moguće je imati posao, interesovanja i sopstvene projekte. Postoje majke sa petoro, pa čak i sedmoro dece, koje uspevaju da grade svoje karijere i ostvaruju lične ciljeve.
Rutina donosi sigurnost celoj porodici
U velikoj porodici rutina ima posebno važnu ulogu. Kada deca nemaju nikakav raspored i svaki dan izgleda drugačije, to može biti naporno i za njih i za roditelje.
Dosledna dnevna rutina deci pruža osećaj sigurnosti i predvidljivosti, dok odraslima omogućava da lakše organizuju vreme i obaveze.
Ipak, rutina ne znači da život mora da bude potpuno rigidan. Ljudi nisu roboti i postoje dani kada je sasvim u redu odstupiti od rasporeda.
Ponekad je lepo ostati duže sa decom uveče umesto da ih odmah pošaljete u krevet. Nekada ćete ih odvesti u muzej umesto da spavaju popodne. Takvi trenuci su dragoceni upravo zato što predstavljaju izuzetak, a ne svakodnevno pravilo.
Odnos prema novcu gradi se od detinjstva
Njen najstariji sin ima skoro sedam godina i već ima velike snove. Mašta o Lamborghiniju i Ferrariju, a majka ne želi da njegove ambicije guši pričama da novac nije važan ili da se veliki novac ne može pošteno zaraditi.
Umesto toga, zajedno razgovaraju o njegovim željama.
Sednemo i proguglaju koliko koštaju ovi automobili. Izračunamo koliko treba da zaradimo. Napišemo plan kako da to uradimo.
Na taj način dete može da nauči da su snovi dozvoljeni, ali da se do njih dolazi radom, planiranjem i odgovornošću.
To ne znači da materijalne stvari treba postaviti iznad svega. Deci je moguće istovremeno usaditi univerzalne ljudske vrednosti i zdrav odnos prema novcu.
Nije novac garancija sreće, ali nije ni nešto čega se treba stideti. Važno je naučiti dete da novac predstavlja sredstvo koje se može koristiti odgovorno i da je za njegovo sticanje potreban trud.
"Odgajam vredne muškarce"
Posebno važan deo njenog pristupa odnosi se na to kakve muškarce želi da odgaji.
Odgajam vredne muškarce. Tako da se kasnije njihove žene ne bi obraćale psiholozima pitajući: "Šta da radim? Kako da motivišem muža? On ne želi da napreduje, zadovoljan je malom platom i kaže da smo srećni ovako kako jeste. A ja štedim svaki peni! Umorna sam!"
Prema njenom mišljenju, dete koje odmalena uči da je novac nešto loše ili da se do uspeha dolazi isključivo nepoštenjem može kasnije razviti pogrešan odnos prema radu, ambiciji i odgovornosti.
Zato je važno pokazati mu da uspeh ne mora da bude suprotan dobrim vrednostima.
Kada odgajaš dečake, ne treba da prestaneš da budeš žena
Vika smatra da dečaci mnogo toga mogu da nauče posmatrajući odnos između svojih roditelja.
U njenoj porodici deca svakodnevno gledaju kako se roditelji ophode jedno prema drugom, kako otac pokazuje pažnju majci i kako ona gradi odnos sa njim.
Deca svake nedelje vide sveže cveće od svog tate. Vidi kako se njihov tata brine o njihovoj mami i kako njihova mama izglađuje sve sukobe. To je za njih normalno.
Naravno, svaka porodica ima svoju dinamiku i ne postoji jedan model koji odgovara svima. Ali ono što dete svakodnevno vidi u svom domu snažno utiče na njegovu predstavu o odnosima, ljubavi i poštovanju.
Neke žene, kada postanu majke dečaka, potpuno se posvete ulozi domaćice i provode dane brinući o muškim članovima porodice. Druge zauzimaju potpuno drugačiju poziciju i očekuju da ih svi u kući maze i paze jer su jedina žena među muškarcima.
Vika kaže da joj je bliži upravo ovaj drugi model, u kojem žena ima svoje posebno mesto u porodici, ali istovremeno svojim sinovima pruža toplinu, pažnju, ljubav i sigurnost.
Majka ne mora da bude i majka i otac
Kada žena sama odgaja dete, često oseća da mora da preuzme sve moguće uloge. Ipak, to nije neophodno.
Često se može čuti: "Odgajam sina bez oca, zato moram da budem jaka i da budem i mama i tata."
Ali žena ne mora da pokušava da imitira mušku ulogu kako bi odgajila dobrog sina.
Čak i kada majka sama odgaja dečake, ona pre svega treba da ostane ono što jeste – žena. Može biti samouverena, odlučna, stroga kada je potrebno i nepokolebljiva u važnim stvarima, ali istovremeno može ostati nežna, topla i brižna.
Žena dečaku ne može dati lični model muškog ponašanja, ali može da mu pokaže šta znače snaga, dostojanstvo, ljubav, samopouzdanje i zdrava ženstvenost.
Upravo kroz različitost muškog i ženskog sveta dete može da nauči da poštuje oba pola, da razume odnose među ljudima i da jednog dana izgradi sopstvenu predstavu o tome kakav čovek želi da bude.
(Stil/ Deti.ru)