- Novac nije cilj on je alat
- Pomozi drugome da stvori
- Novac treba da nam daje slobodu, a ne da mu robujemo
Kako da sačuvamo novac. Kako da ne živimo iznad svojih mogućnosti. Kako da izgradimo finansijsku sigurnost. I, možda najvažnije, kako da novac koristimo tako da nam donese slobodu, a ne stres.
U jevrejskoj tradiciji vekovima postoje snažna učenja o radu, novcu, štednji, davanju i finansijskoj odgovornosti. I upravo iz tih principa možemo izvući nekoliko lekcija koje su danas izuzetno korisne.
1. Ne pokušavaj da izgledaš bogato, pokušaj da budeš finansijski sigurna
U jevrejskoj tradiciji bogatstvo samo po sebi nije predstavljeno kao nešto loše. Ali postoji snažna ideja da čovek ne treba da bude rob svog imetka. Postoji čuvena izreka: „Ko je bogat? Onaj ko je zadovoljan svojim delom.“
Drugim rečima: nije poenta da komšinica vidi koliko si potrošila. Poenta je da ti znaš da imaš dovoljno.
2. Novac mora biti zarađen pošteno
Jevrejska tradicija pridaje izuzetno veliki značaj poslovnoj etici. Talmud navodi pitanje koje se čoveku postavlja na sudu nakon života: da li je pošteno poslovao?
Zato finansijski uspeh nema pravu vrednost ako je izgrađen prevarom, nepoštenjem ili iskorišćavanjem drugih.
3. Nemoj potrošiti sve što imaš
Jedna od važnih savremenih lekcija koja se može izvući iz ove tradicije jeste da novac nije samo za trenutnu potrošnju. On treba da obezbedi stabilnost i mogućnost da čovek samostalno stoji na nogama.
Majmonid čak najviši oblik pomoći ne vidi samo u davanju novca, već u tome da čoveku pomogneš da postane samostalan kroz zajam, partnerstvo ili posao.
4. Štednja nije sebičnost
Zanimljiv princip je da davanje drugima ne znači da treba uništiti sopstvenu finansijsku sigurnost. Jevrejska tradicija govori o davanju, ali istovremeno postoje granice: čovek ne treba da se toliko odrekne da i sam postane zavisan od pomoći.
Dakle: prvo obezbediti osnovnu stabilnost, a zatim pomagati drugima koliko možemo.
5. Daj novac tako da drugu osobu ne poniziš
Ovo je možda jedan od najlepših principa. Majmonid je napravio čitavu „lestvicu“ davanja. Najviši nivo nije samo dati novac siromašnoj osobi, već joj pomoći da više ne bude zavisna od drugih. Visoko se vrednuje i davanje na način koji štiti dostojanstvo osobe koja prima pomoć.
Zato novac nije samo pitanje koliko daješ, već i kako daješ.
6. Ne meri svoje bogatstvo onim što poseduješ
Ako stalno povećavamo potrošnju čim nam se povećaju prihodi, nikada nemamo osećaj da imamo dovoljno. Jevrejska mudrost zato bogatstvo povezuje i sa zadovoljstvom onim što čovek već ima. „Bogataš“ nije nužno onaj sa najvećim računom, već onaj ko ume da ceni ono što poseduje.
To je najvažnije pravilo protiv impulsivne potrošnje.
7. Novac nije cilj, on je alat
Ovo je možda zajednička nit svih ovih učenja.
Zarađivati je dozvoljeno. Imati imovinu nije nešto čega se treba stideti. Ali bogatstvo nosi i odgovornost: prema sebi, porodici, zajednici i ljudima kojima je potrebna pomoć. Savremeni pregledi jevrejske poslovne etike upravo naglašavaju legitimnost zarade i profita, ali istovremeno i moralne granice načina na koji se bogatstvo stiče i koristi.
Zato bi se cela filozofija mogla svesti na jednu rečenicu: Zaradi pošteno. Troši promišljeno. Sačuvaj za sutra. Daj drugima. I nikada ne dozvoli da ti novac postane mera sopstvene vrednosti.