- Vrtić nije dovoljna pomoć kada roditelji rade
- Porodica je pre dosta pomagala u odgoju dece
- Više majki je reklo da su im najbliži odbili da im pričuvaju dete
- Baba i deda kažu da je kod njih situacija bila drugačija i da su rado čuvali unučad
Majka dvoje male dece požalila se u Fejsbik grupi „Mamine Tajne“ da joj roditelji gotovo uopšte ne pomažu oko unuka. Iako žive u istom gradu i u ranim su pedesetim, decu, prema njenim rečima, viđaju tek oko tri puta mesečno.
Njoj je to premalo — posebno jer joj, uz svakodnevne obaveze i brigu o dvoje male dece, gotovo ne ostaje vremena za supruga, prijatelje, ali ni za sopstveni život.
"Poželim sa suprugom imati romantično veče"
Žena u objavi objašnjava zašto vrtić i povremeno viđanje sa bakom i dekom nisu dovoljna kako bi imali normalan život.
„Meni je teško sa dvoje jako male dece. Idu oni u vrtić i ja imam vreme za sebe, ali često poželim sa suprugom imati romantično veče bez obaveza ili da izađemo van sa prijateljima nasamo. Imamo puno prijatelja koje skoro nikad ni ne vidimo i počeli smo se udaljavati od društvenog života“, napisala je članica grupe.
Roditelji ponekad uzmu decu preko vikenda, ali to nije dovoljno pa romatika ne dolazi na red. „Tada se ja najčešće ubijam od čišćenja i gomile nagomilanog veša i navečer ozbiljno nisam ni za šta. Nemojte me krivo shvatiti, nije da se žalim i kukam, nego ozbiljno više ne znam jesam li ja luda ili kakvo je to vreme došlo“, nastavila je.
"Ne čekam da me neko spasi"
Komentarisala je Leila S. odgovorila joj je iz sasvim drugačije životne pozicije. Majka je šestero dece, od kojih najstariji ima 21 godinu, a ostali 14, 12, 8, 6 i 4 godine. Pomoć šire porodice, kaže, gotovo nikada nije imala pa je sa vremenom prestala na nju računati.
„Za tih 16 godina gotovo da i ne znamo što znači biti sami, popiti kafu u miru ili jednostavno odmoriti jedno uz drugo. Suprugovi roditelji odavno nisu među živima, a moji su daleko. Nikada nisam imala nekoga na koga bih mogla računati kada je bilo najteže. Ne čekam da me netko spasi, ne pitam i ne očekujem. Samo nastavim, pa kako Bog odredi“, napisala je.
Jednu rečenicu suprugove sestre posebno je zapamtila. „U šali sam rekla kako bi tetka mogla nekad pričuvati decu. Pogledala me i rekla: ‘Nije ih tetka rodila. Imaju oni roditelje.’ Te reči su me boljele više nego što sam tada pokazala. Ne zato što je odbila, nego zato što sam shvatila da nemam kome pokucati na vrata kada mi ponestane snage.“
"Nama to nije bila obaveza nego privilegija"
Ksenija N., baka dvojice pubertetlija, stala je na drugu stranu rasprave. Dok je njena ćerka studirala i dojila, baka i deda su bili tu kad je trebalo, ne zato što su morali, nego zato što su smatrali da tako porodica funkcionira.
„Ja sam sa klincem čekala pred faksom dok je polagala ispite. Kad je trebalo, i muž i ja smo bili i taksi i čuvalice jer je to bio jedini način da ćerka i zet mogu ispunjavati obveze koje su morali. Nikad ih nisu ostavljali da ih se reše. Zato danas imamo sa njima predivan odnos. Nama to nije bila obaveza nego privilegija. Neprocjenjivo zajedničko vreme“, napisala je.
„Naravno da su decu rodili sebi, ali učestvovanje u njihovom odrastanju stvorilo je veze koje su potrebne i njima i nama“, dodala je.
"To što vi čistite je vaš problem"
Iva M. nije imala puno razumijevanja za početnu pritužbu. Njoj roditelji koji unuke viđaju nekoliko puta mesečno i povremeno ih uzmu na vikend ne deluju ni hladno ni sebično, nego sasvim prisutno.
„Ne vidim u čemu je problem. Ljudi su mladi, očito još i rade, kud više? To što vi čistite, a ne odete na romantični vikend kad ih oni uzmu, vaš je problem. Decu ste rodili sebi i tako se ponašajte. Vodite ih na druženja s prijateljima, uzmite dadilju.“
Stil / mojevrijeme.hr