- Osmogodišnja Nikol Morin nestala je 1985. godine u Torontu, nakon što je izašla iz stana i krenula da se sastane sa drugaricom.
- Uprkos velikoj policijskoj potrazi, hiljadama ispitanih ljudi i brojnim teorijama, njen nestanak ni posle 40 godina nije razjašnjen.
- Porodica i istražitelji decenijama nisu odustajali od nade da će se pojaviti novi trag koji bi otkrio šta se dogodilo Nikol.
Ovo je jedna od onih misterioznih priča koje decenijama ostavljaju više pitanja nego odgovora. Devojčica je izašla iz svog stana kako bi se našla sa drugaricom i otišla na kupanje, ali do dogovorenog mesta nikada nije stigla. Iako je potraga počela gotovo odmah, uprkos ogromnom angažovanju policije, porodice i brojnih volontera, njen trag do danas nije pronađen.
Slučaj je počeo 30. jula 1985. godine u Torontu. Dve drugarice, Nikol i Dženifer, dogovorile su se da tog jutra zajedno odu na plivanje i da se u 11 časova nađu u predvorju stambenog kompleksa u kojem su živele.
Dženifer je stigla prva i čekala oko 15 minuta. Kada je shvatila da Nikol ne dolazi, pozvala je njenu majku. Žanet Morin tada nije bila posebno zabrinuta, jer je znala da je njena ćerka krenula prema predvorju. Ipak, Nikol tamo nikada nije stigla.
"Ne izlazi iz kuće, ne pravi greške"
Nikol Luiz Morin bila je jedina ćerka Žanet i Arta Morina. Njeni roditelji su se u leto 1985. godine nalazili pred razvodom i već su živeli odvojeno.
Art, koji je radio kao vozač u hemijskoj čistionici, iznajmio je stan za suprugu i ćerku u velikom stambenom kompleksu u torontskom naselju Etobikok. Zgrada je imala čak 20 spratova, a stanarima su bili dostupni brojni sadržaji, među kojima su bili teretana, sauna, zatvoreni bazen i teniski teren.
U to vreme kompleks je smatran bezbednim mestom za život, a roditelji su bez mnogo straha dopuštali deci da se samostalno kreću po zgradi.
"Niko nije mislio da dete može nestati unutar zgrade. Barem ne do 30. jula 1985. Tog dana je nestala osmogodišnja Nikol."
Poslednje jutro
Oko 10 časova tog jutra, Žanet je bila zauzeta decom drugih stanara, jer je u svom stanu organizovala improvizovanu brigu o njima.
Nešto kasnije zamolila je Nikol da siđe do prizemlja i donese poštu. Kada se devojčica vratila, rekla je majci da će ići na plivanje sa drugaricom Dženifer, koja je živela u susedstvu. Majka joj je dozvolila da ode, jer je na bazenu postojao radnik zadužen za bezbednost kupača.
Nikol se spremila za odlazak. Obukla je kupaći kostim boje breskve, crvene patike i stavila jarko zelenu traku za kosu. U torbu je spakovala belu majicu, peškir, naočare za plivanje, zelene šortseve, ružičastu četku za kosu i kremu za sunčanje, budući da se radilo o otvorenom bazenu.
Potom je pozvala Dženifer i dogovorile su se da se za nekoliko minuta nađu u predvorju.
Oko 11 časova Nikol je izašla iz stana.
I to je bio poslednji put da ju je majka videla.
Nestala između stana i predvorja
Prema iskazu jedne stanarke, Nikol je viđena u blizini lifta. Međutim, nikada nije stigla do predvorja, gde ju je čekala Dženifer.
Nakon petnaestak minuta čekanja, Dženifer je pozvala Žanet i pitala je zašto Nikol toliko kasni. Pošto nije znala da se dogodilo nešto neobično, majka u tom trenutku nije shvatila ozbiljnost situacije.
Dženifer je na kraju sama otišla na bazen.
Tek oko 15 časova Žanet je shvatila da Nikol nema.
Počela je da pretražuje stambeni kompleks, a potraga je trajala nekoliko sati. Oko 18 časova obratila se policiji i prijavila nestanak svoje ćerke.
Jedna od najvećih potraga u istoriji kanadske policije
Nikol je nestala iz ogromnog kompleksa sa više od 400 stanova, zbog čega je policija odmah počela detaljnu pretragu zgrade i okolnog područja.
Proveravana su gotovo sva moguća mesta na kojima bi dete moglo biti sakriveno – od vešernica i ostava do kontejnera za smeće. Pregledavana su i vozila, dok su policajci razgovarali sa stanarima i ljudima koji su tog dana bili u kompleksu.
Tokom godinu dana ispitano je približno 5.000 ljudi, među kojima su bili i pojedinci sa istorijom seksualnih prestupa, za koje se sumnjalo da bi mogli imati informacije o nestanku devojčice.
Potraga za Morin smatra se jednom od najvećih u istoriji kanadske policije. Radna grupa formirana posebno zbog Nikol slučaja brojala je 20 ljudi.
Policija je potrošila više od 15.000 radnih sati pokušavajući da pronađe bilo kakav trag.
Ipak, tokom prvih devet meseci istrage nije pronađena nijedna informacija koja bi pouzdano pokazala šta se dogodilo devojčici.
U martu 1986. godine posebna radna grupa je raspuštena, ali potraga nije obustavljena. Krajem iste godine policija je ponovo razgovarala sa stanovnicima zgrade, ali ni tada nije došla do odgovora.
Porodica nikada nije odustala
Nikolini roditelji su, uprkos međusobnim problemima i razvodu, pokušavali da saznaju šta se dogodilo njihovoj ćerki.
Art se vratio Žanet, a zajedno su pokušali da angažuju i privatne istražitelje koji su se bavili nestalim osobama. Ubrzo nakon nestanka, Toronto je bio preplavljen plakatima sa Nikolinom fotografijom i pitanjem:
"Jeste li videli Nikol?"
Za informacije koje bi dovele do njenog pronalaska prvo je bila ponuđena nagrada od 50.000 dolara, a potom je povećana na 100.000.
Do 1987. godine Žanet i Art su se ipak razveli. Art je dao otkaz i gotovo potpuno posvetio život potrazi za ćerkom.
Štampao je i distribuirao letke širom Severne Amerike, slao ih u kanadske ambasade i putovao u različite gradove u nadi da će pronaći makar jedan trag.
Volonteri su čak prodavali karanfile u centru Toronta kako bi prikupili novac za potragu. Sakupili su oko 15.000 dolara, koji su iskorišćeni za štampanje plakata i angažovanje privatnih istražitelja.
Majka je umrla ne saznajući istinu
Nikolina majka Žanet preminula je 2007. godine, a do kraja života nije saznala šta se dogodilo njenoj ćerki.
Art, međutim, nikada nije izgubio nadu.
Pažljivo je čuvao Nikoline stvari iz detinjstva, kao uspomenu na period kada je njegova ćerka još bila kod kuće.
Godine 2010. održao je konferenciju za novinare i tada rekao:
"Ne mogu da verujem da je prošlo 25 godina otkako sam video svoju ćerku. Verujem da je živa i verujem da je možemo pronaći. Svako bi me verovatno mogao optužiti da sam u zabludi i da kažem da je odavno mrtva."
Policija je, međutim, godinama zadržavala mogućnost da je Nikol živa. Istražitelji nisu smatrali da je njen nestanak nužno povezan sa ubistvom i nisu isključivali mogućnost da se devojčica nekako našla van svoje dotadašnje sredine.
Fotografija koja je trebalo da pokaže kako bi Nikol izgledala danas
Kako su godine prolazile, policija je pokušavala da pronađe nove načine da slučaj ponovo privuče pažnju javnosti.
Od 2001. godine počeli su da objavljuju kompjuterski izrađene prikaze koji su trebalo da pokažu kako bi Nikol mogla izgledati kao odrasla žena.
Ipak, ni ova metoda nije dovela do njenog pronalaska.
Jedna od njenih školskih drugarica, Melisa, godinama kasnije uključila se u aktivnosti povezane sa slučajem.
"Mnogo smo se zabavljale zajedno kada smo bile male. Učiniću sve što mogu da jednog dana ponovo vidim Nikol", rekla je Melisa u televizijskoj emisiji "As It Happens".
Mreža teorija bez odgovora
Kako konkretnih tragova gotovo da nije bilo, tokom decenija pojavile su se brojne teorije o tome šta je moglo da se dogodi.
Jedna od njih bila je da je Nikol možda sama napustila dom zbog porodičnih okolnosti, s obzirom na to da su joj roditelji u vreme njenog nestanka prolazili kroz razvod.
Posebnu pažnju istražitelja privukla je poruka pronađena u njenoj sobi, u kojoj je pisalo:
"Nestaću."
Poruka je navodno napisana nekoliko meseci pre njenog nestanka, zbog čega je postala jedan od detalja koji su dodatno podgrevali različite pretpostavke.
Postojala je i teorija da je devojčica možda kidnapovana, a da je eventualna trauma mogla uticati na njeno sećanje i identitet.
Misteriozna žena kod lifta
Jedan od najzanimljivijih iskaza došao je od svedoka koji je tvrdio da je oko 40 minuta pre Nikolininog nestanka u zgradi primetio nepoznatu ženu sa plavom kosom.
Prema njegovim rečima, žena je držala svesku i pažljivo nešto čitala, gotovo potpuno nezainteresovana za ljude oko sebe.
Na osnovu opisa napravljen je kompozitni crtež koji je objavljivan u medijima, ali žena nikada nije identifikovana.
Posebno je bilo neobično to što se osoba koja je dala iskaz nije odmah obratila policiji, već je informacije iznela tek kasnije.
Nova potraga 2014. godine
Gotovo tri decenije nakon nestanka, policija je ponovo otvorila određene pravce istrage.
Godine 2014. javila se žena po imenu Bili Džo Plejer, koja je u vreme Nikolininog nestanka imala svega 11 godina. Prisetiła se da je nekoliko dana nakon 30. jula 1985. godine čula vriskove nalik dečjim.
Tada je, prema svom sećanju, otišla kući i zamolila komšije da pozovu policiju.
Istražitelji su ponovo pretražili područje koje je pomenula, ali nisu pronašli dokaze koji bi potvrdili da je tamo počinjen zločin.
Nova potraga nije donela odgovor.
Četrdeset godina bez odgovora
Prošlo je četiri decenije od dana kada je osmogodišnja Nikol izašla iz stana i krenula da se nađe sa drugaricom.
Od tada nije pronađen pouzdan trag koji bi objasnio gde je otišla, šta joj se dogodilo i da li je tog dana uopšte napustila stambeni kompleks.
Istraga je tokom godina prolazila kroz različite faze, pojavile su se brojne teorije, ispitane su hiljade ljudi, pretražena su brojna mesta i provereni različiti iskazi.
Ipak, odgovor na osnovno pitanje i dalje izostaje:
Šta se dogodilo Nikol Morin nakon što je izašla iz svog stana?
Uprkos protoku vremena, njen slučaj nije zaboravljen. Porodica, prijatelji i ljudi koji su godinama pratili istragu i dalje se nadaju da će se jednog dana pojaviti informacija koja će konačno rasvetliti jednu od najdugotrajnijih misterija nestalih osoba u Kanadi.