- Od muzičke zvezde do životnih lomova – Viktorijina velika karijera i turbulentna privatna priča.
- Brak, zavisnost i heroin – težak brak sa zavisnikom, njegova tragična sudbina i njeno priznanje o eksperimentisanju sa heroinom.
- Majčinstvo i povlačenje – višegodišnja borba za ćerku Taru i odluka da se povuče iz javnosti.
Snežana Mišković Viktorija bila je jedna od najprepoznatljivijih ženskih rok figura nekadašnje Jugoslavije. Njena specifična boja glasa, energija, prepoznatljiv imidž i pesme poput „Rat i mir“, „Barakuda“, „Arija“ i „Samo teraj ti po svome“ obeležile su jednu muzičku epohu. Ipak, iza scenskog samopouzdanja i imidža snažne žene krila se životna priča puna teških lomova, porodičnih problema, borbe za ćerku, braka sa čovekom koji je bio zavisnik i jednog iskustva sa heroinom o kojem je kasnije otvoreno govorila.
Viktorija se danas retko pojavljuje u javnosti, ali je svojevremeno bila jedna od najvećih rok zvezda na prostoru bivše Jugoslavije.
Rođena je 19. decembra 1958. godine u Vučitrnu. Njeni roditelji bili su prosvetni radnici, a muzika je od najranijeg detinjstva bila deo njenog života. Već sa četiri godine svirala je harmoniku, kasnije je pohađala muzičku školu i učila da svira klavir. U Beograd je došla 1976. godine, gde je studirala i počela da gradi muzičku karijeru.
Veliki preokret dogodio se početkom osamdesetih, kada je sa Snežanom Stamenković, Izoldom Barudžijom i Suzanom Perović osnovala grupu Aske. Grupa je 1982. godine predstavljala Jugoslaviju na Evroviziji u Engleskoj sa pesmom „Halo, halo“, a nakon nekoliko godina Aske su se razišle.
Viktorija je potom krenula svojim putem.
Krajem 1986. godine osnovala je grupu koja je ponela njeno umetničko ime. Album „Spavaćeš sam“ objavljen je 1988. godine, a već naredne godine proglašena je za najbolju rok pevačicu. Godine 1990. dobila je i nagradu za pevačicu godine na MESAM-u, dok je album „Ja verujem“ dostigao dijamantski tiraž.
Imala je veliku karijeru, ali njen privatni život bio je daleko turbulentniji.
Udala se posle samo deset dana poznanstva
Jedan od najtežih perioda njenog života bio je prvi brak.
Viktorija je svojevremeno pričala da se za prvog supruga udala nakon samo deset dana poznanstva. Međutim, ubrzo nakon venčanja počeli su problemi. Prema njenim javnim izjavama, njen suprug bio je zavisnik od heroina, a život sa njim postao je sve teži.
Problemi nisu bili samo vezani za njegovu zavisnost. Viktorija je govorila i o dugovima, njegovom nestajanju i skrivanju, kao i o tome da je vremenom shvatila da takav život više nema budućnost.
Brak je okončan 1993. godine.
Nakon razvoda izgubili su kontakt, a Viktorija je kasnije govorila da je pokušavala da nastavi svoj život, dok je njen bivši suprug nestao iz njenog vidokruga.
Međutim, ono što nije mogla da zna jeste da će godinama kasnije do nje stići vest o njegovoj smrti.
Vest o njegovoj smrti stigla je tek 2011. godine
Viktorija je, prema sopstvenom svedočenju koje su preneli brojni mediji, za njegovu smrt saznala tek 2011. godine. Dakle, godinu dana nije znala da je preminuo.
Opis onoga što je usledilo bio je potresan.
Kako je ispričala, javili su joj da su ga pronašli u haustoru. Prema njenim rečima, umro je kao beskućnik, od hladnoće i gladi, a ne od predoziranja ili alkohola.
„Jednom su mi javili da je mrtav, ja se isplakala, kukala, a on se nije javljao, krio se od dugova. Kada sam videla da mu nema povratka, razveli smo se“, govorila je Viktorija o periodu kada je njihov brak počeo da se raspada.
Godinama nakon njihovog razvoda, tako je saznala da je čovek za kog se nekada udala završio kao beskućnik.
Njegov život završio se daleko od reflektora, slave i sveta kojem je pripadala njegova bivša supruga.
I sama je probala heroin
Posebno težak deo Viktorijine životne priče jeste njeno priznanje da je i sama jednom probala heroin.
O tome je govorila bez skrivanja i pokušaja da ulepša ono što se dogodilo.
Prema njenom svedočenju, heroin je prvi put videla u trideset trećoj godini, tokom rada sa muzičarima koji su, kako je opisivala, koristili drogu i bez nje nisu mogli normalno da funkcionišu.
Viktorija je tvrdila da tada nije imala dovoljno znanja o tome koliko narkotici mogu da unište čoveka i da je heroin probala iz radoznalosti i neznanja.
Iskustvo joj, međutim, nije donelo ono što je očekivala.
Naprotiv.
Opisala je da se nakon uzimanja osećala kao da ju je savladao grip, dok su joj ljudi iz okruženja objasnili da je to početak krize.
Ubrzo je otišla na more i, prema sopstvenim rečima, više nikada nije posegnula za heroinom. Takođe je naglašavala da nikada nije koristila heroin intravenozno.
Njena priča je upravo zbog toga kasnije često predstavljana kao upozorenje koliko brzo čovek može da se nađe u svetu iz kog je veoma teško izaći.
Borba za ćerku bila je nova velika životna bitka
Nakon burnog braka i problema koje je prošla, Viktoriju je čekala još jedna velika borba – majčinstvo i višegodišnja borba za starateljstvo nad ćerkom Tarom.
Ćerku je dobila 2008. godine i, prema dostupnim biografskim podacima, nakon rođenja joj se potpuno posvetila. Sa ocem deteta se kasnije borila oko starateljstva, a sama je govorila da je taj proces trajao godinama.
U jednom televizijskom nastupu iznela je i veoma ozbiljne optužbe na račun bivšeg partnera i procesa starateljstva, tvrdeći da je pokušavao da je predstavi kao psihijatrijski slučaj. Te navode treba posmatrati kao njeno lično svedočenje, a ne kao nezavisno potvrđene činjenice.
Ipak, jedno je jasno – privatni život joj je doneo niz situacija koje su zahtevale ogromnu snagu.
Povukla se kada je shvatila da od muzike više ne može da živi
Iako je godinama bila na samom vrhu, Viktorija se postepeno povlačila iz javnosti.
RTS navodi da je nakon velikog uspeha tokom devedesetih, povratka na scenu 2005. godine i kasnijih projekata, 2014. održala oproštajni koncert u Centru „Sava“.
Prema biografskim podacima, povlačenje je bilo povezano i sa njenim razočaranjem u muzičko tržište i činjenicom da od muzike više nije mogla da živi na način na koji je ranije živela.
I tako je žena koja je nekada punila velike dvorane i bila jedna od najcenjenijih rok pevačica odlučila da se skloni iz javnosti.
Njene pesme, međutim, nisu nestale.
„Rat i mir“, „Barakuda“, „Arija“, „Daj, ne pitaj“ i druge numere i danas se vezuju za jednu od najprepoznatljivijih ženskih figura jugoslovenskog roka.
Iza te Viktorije sa scene ostala je žena čiji život nije bio ni približno jednostavan koliko je njen scenski nastup delovao sigurno.
Imala je slavu, velike hitove i priznanja, ali i brak koji se raspao zbog zavisnosti, bivšeg supruga čiju je tragičnu sudbinu saznala godinama nakon razvoda, sopstveni susret sa heroinom, višegodišnju borbu oko ćerke i na kraju odluku da se povuče iz javnosti.
Možda upravo zato njena priča i danas privlači pažnju.