- Žena se utapa na jezeru
- Muž tvrdi da je u pitanju nesreća
- Policija dolazi do informacija koje menjaju sve
Sintija Rot imala je 34 godine, dva sina i život koji je spolja izgledao sasvim obično. Kada je jednog vrelog julskog dana otišla sa mužem na jezero, njena deca su očekivala da će se roditelji vratiti sa kupanja. Umesto toga, videli su očuha kako vesla prema obali. U čamcu je ležala njihova majka, koja je bila je mrtva.
Randi Rot je tvrdio da je sve bila nesreća. I skoro da je uspeo da ubedi sve u to. Ali istražitelji su počeli da primećuju detalje koji nisu imali smisla. A kada su zavirili u njegovu prošlost, otkrili su da ona nije bila prva žena čija je smrt donela Randiju novac od osiguranja.
Sintija je već bila majka dvojice dečaka
Sintija Baumgartner odrasla je u saveznoj državi Vašington. Imala je dva sina, Tajsona i Rajlija, iz prvog braka. Njen prvi muž preminuo je od raka 1984. godine. Kasnije je upoznala Randija Rota.
Njihova veza brzo je napredovala, a njihovo venčanje nije bilo poslednje poglavlje ljubavne priče kakvoj se ona nadala.
Randy je, prema kasnijim sudskim nalazima, ubrzo nakon venčanja insistirao na velikom životnom osiguranju za svoju suprugu. Kao korisnik polise bio je naveden upravo on. Čak je promenila korisnika jedne postojeće polise, tako da novac umesto njenim sinovima pripadne Randiju. On je tvrdio da je osiguranje potrebno zbog hipoteke i zaštite porodice. Nekoliko meseci kasnije Cindy je bila mrtva.
Trebalo da bude bezazlen izlet
Bio je 23. jul 1991. godine. Dan je bio veoma topao, a porodica je otišla na jezero, popularno izletište nedaleko od Sijetla. Sintija i Randi su izašli na vodu u gumenom čamcu, dok su njeni sinovi ostali na obali. Ništa nije nagoveštavalo da će to biti poslednji put da vide majku živu. Prema Randijevoj verziji događaja, Sintija je plivala kada je dobila grč u nozi. Pokušala je da se vrati do čamca, a u tom trenutku je pored njih prošao gliser.
Talasi koje je napravio navodno su prevrnuli čamac. Tvrdio da je čuo kako ona kašlje, a zatim je video kako je ostala licem nadole u vodi. Navodno ju je izvukao u čamac i pokušao da joj pomogne. Ali njegovu priču uskoro su počeli da dovode u pitanje.
Ono što je deci ostalo u sećanju
Randi je veslao nazad prema obali. Kada je stigao, Sintija je već bila bez svesti. Spasioci i bolničari pokušavali su da je reanimiraju, ali bez uspeha. Ono što je kasnije privuklo pažnju istražitelja bilo je Randijevo ponašanje. Dok su medicinari pokušavali da spasu njegovu ženu, on je, prema svedočenjima, mirno skupljao stvari koje su ostale na plaži i u čamcu. Njegovo ponašanje bilo je toliko neobično da su pojedini ljudi odmah posumnjali da nešto nije u redu.
Policija nije poverovala u njegovu priču
U početku nije bilo jednostavno dokazati ubistvo. Nije postojao neposredan svedok koji je video Randija da napada Sintiju.
Nije postojao ni očigledan fizički dokaz koji bi sam po sebi dokazao da je utapanje bilo namerno. Zato su istražitelji počeli da proveravaju njegovu priču. Čak su pokušali da rekonstruišu događaj koristeći isti tip gumenog čamca i uslove koje je on opisivao. Zaključak je bio da njegova verzija događaja nije imala mnogo smisla.
Ali najvažniji trag nije bio na jezeru. Bio je u Randijevoj prošlosti.
Njegova prva žena takođe je umrla „nesrećnim slučajem“
Jedanaest godina pre Sintijine smrti, Randijeva prva supruga Dženis poginula je nakon pada sa litice visoke oko 90 metara.
On je bio jedini svedok. Tvrdio je da se okliznula i pala. Randy je bio korisnik polise vredne 100.000 dolara. Nakon njene smrti dobio je novac. U trenutku nesreće, polisa je bila aktivna svega nekoliko nedelja. Policija tada nije uspela da dokaže da je žena ubijena. Ali kada je Sindi umrla na gotovo neverovatno sličan način, kao Dženis tokom izleta, dok je Randi bio jedini neposredni svedok, istražitelji su počeli da gledaju na njegovu prošlost potpuno drugačije.
Žene, osiguranja i novac
Istražitelji su zatim otkrili još nešto. Randi je i od drugih žena tražio da imaju životno osiguranje. Njegova druga supruga Donna svedočila je da joj je, tokom njihovog kratkog braka, pokazao polisu životnog osiguranja koju je želeo da zaključi na njen život. Ona je odbila. Kasnije je tvrdila da je počela da se plaši za svoj život, naročito nakon incidenta tokom raftinga. Brak je trajao svega nekoliko meseci.
Još jedna bivša partnerka, Meri Džo, ispričala je da je Randi pokazivao veliko interesovanje za njeno životno osiguranje. Kada mu je rekla da boluje od raka i da verovatno ne može da bude osigurana, njegovo ponašanje se, prema njenim rečima, naglo promenilo. Za tužilaštvo više nije bilo reči o nizu slučajnosti. Videli su obrazac.
Ogromna zarada od osiguranja
U trenutku Sintijine smrti bio korisnik polisa koje su ukupno vredile oko 385.000 dolara. To je bio ogroman novac. Posebno za čoveka čija su primanja bila daleko manja od životnog stila koji je pokušavao da održava. Nakon Sintijine smrti nije čekao dugo. Podneo je zahtev za isplatu osiguranja. Tužilaštvo je tvrdilo da je upravo novac bio motiv za ubistvo.
Randi je uhapšen u oktobru 1991. godine
Protiv njega je podignuta optužnica za ubistvo prvog stepena. Njegova odbrana je tvrdila da je Sintija umrla nesrećnim slučajem i da je ceo slučaj zasnovan na posrednim dokazima. Tužilaštvo je imalo drugačiju teoriju, Randi je, tvrdili su, osmislio način da ubije suprugu tako da njena smrt izgleda kao nesreća. I to nije bio prvi put da je njegova supruga umrla u okolnostima koje su njemu donosile finansijsku korist.
Na suđenju je sve otkriveno
Suđenje je počelo u martu 1992. godine. Trajalo je više nedelja, a tužilaštvo je pozvalo oko 150 svedoka. Jedan od najtežih delova bilo je svedočenje Sintijinih sinova. Oni su izgubili majku, a čovek koji je tvrdio da ju je pokušao spasiti bio je njihov očuh. Na suđenju su isplivali i detalji o njegovom odnosu prema dečacima, uključujući svedočenje o veoma grubom kažnjavanju jednog od njih. Tužilaštvo je insistiralo na tome da se Dženisina smrt ne može posmatrati kao potpuno odvojeni događaj. Sud je dozvolio da dokazi o njenoj smrti budu predstavljeni poroti upravo zbog sličnosti između dva slučaja i mogućeg motiva. Apelacioni sud je kasnije potvrdio da je taj dokaz bio relevantan za pobijanje tvrdnje da je Sintija umrla slučajno.
Presuda
U aprilu 1992. godine porota je donela odluku. Randi Rot je proglašen krivim za ubistvo prvog stepena. Proglašen je krivim i za dve krađe povezane sa osiguranjem i lažnim zahtevom za socijalnu pomoć. Sud mu je izrekao izuzetnu kaznu od 600 meseci zatvora, odnosno 50 godina, za ubistvo.
Sudbina dečaka
Sintija je iza sebe ostavila dvojicu sinova. Oni su tog dana otišli na jezero sa majkom, a vratili su se bez nje.
Za njih je najteži deo priče bio što nisu izgubili majku samo zbog „nesreće“ kakvom je očuh pokušao da predstavi njenu smrt.
Godinama kasnije sud je zaključio da je čovek kojem je trebalo da veruju bio odgovoran za njenu smrt. A iza svega je, prema presudi i dokazima tužilaštva, stajao novac.