- Telo u završnoj fazi života postepeno usporava i dolazi do promena u radu vitalnih funkcija.
- Menjaju se san, apetit, disanje, stanje svesti i sposobnost kretanja.
- Stručna palijativna nega može ublažiti bol i druge neprijatne simptome i omogućiti mirniji završetak života.
Kraj života nije jedan jedini trenutak, već najčešće složen proces u kojem organizam postepeno usporava i gubi sposobnost da održava svoje funkcije. Promene koje se tada javljaju mogu izgledati uznemirujuće članovima porodice, ali mnoge od njih predstavljaju prirodan deo procesa umiranja.
U poslednjim danima i satima telo troši sve manje energije, potrebe za hranom i tečnošću se menjaju, disanje postaje drugačije, a osoba sve više vremena provodi spavajući ili u stanju smanjene budnosti. Razumevanje tih promena može pomoći porodici da reaguje smireno i da osobi koja odlazi pruži što više mira, pažnje i dostojanstva.
Prvi znaci da se organizam usporava
Kako se život približava kraju, osoba često postaje sve slabija i pospanija. Periodi budnosti postaju kraći, a san duži. Čak i jednostavne aktivnosti, poput razgovora ili ustajanja iz kreveta, mogu zahtevati mnogo energije.
Smanjuje se i interesovanje za hranu i piće. To može biti teško za porodicu, posebno kada hranjenje doživljava kao način pružanja ljubavi i brige. Međutim, u završnoj fazi života organizmu je potrebno sve manje energije i hrane, pa insistiranje na obrocima može izazvati dodatnu nelagodnost.
Mišići postepeno slabe, zbog čega osoba može imati sve veće poteškoće sa kretanjem i kontrolom pojedinih telesnih funkcija. Kod osoba koje dugo leže povećava se i rizik od oštećenja kože i rana od pritiska, zbog čega su nežna nega, promena položaja i održavanje udobnosti veoma važni.
Promene u svesti i doživljaju okoline
Kako se približava kraj života, stanje svesti može značajno da se menja. Osoba može biti izrazito pospana, povremeno dezorijentisana ili imati periode u kojima deluje kao da razgovara sa nekim ko nije prisutan.
Kod nekih ljudi mogu se javiti halucinacije ili veoma živopisna iskustva. Ona mogu biti povezana sa promenama u radu mozga, lekovima, manjkom kiseonika, metaboličkim promenama ili samim procesom umiranja.
Ponekad se javlja i kratkotrajan nalet energije, kada osoba iznenada deluje budnije, razgovorljivije ili zainteresovanije za okolinu. Takva promena može biti prolazna i ne mora značiti da se zdravstveno stanje trajno poboljšalo.
Da li osoba koja ne reaguje može da čuje?
U završnoj fazi života osoba može prestati da reaguje na glas ili dodir, ali to ne znači nužno da ništa ne registruje.
Zbog toga se porodicama često savetuje da nastave da razgovaraju sa osobom, da joj se obraćaju mirnim glasom i da je, ukoliko joj prija, drže za ruku. Čak i kada nema vidljive reakcije, prisustvo bliskih ljudi može pružiti osećaj sigurnosti i utehe.
Nije moguće sa sigurnošću utvrditi šta osoba doživljava u svakom trenutku, pa je najbolje izbegavati pretpostavke i usmeriti pažnju na mirno i dostojanstveno okruženje.
Disanje postaje nepravilno
Kako se približava smrt, ritam disanja često se menja. Disanje može postati sporije, pliće i nepravilno, sa pauzama između udaha.
Kod nekih ljudi javlja se i karakterističan zvuk pri disanju koji nastaje zbog nakupljanja sekreta u grlu i disajnim putevima. Iako taj zvuk može biti veoma uznemirujuć za porodicu, on sam po sebi ne znači da osoba oseća gušenje ili bol.
Medicinski tim može primeniti odgovarajuće mere kako bi se smanjila nelagodnost i omogućilo što mirnije disanje.
Šta se događa u trenutku smrti?
Kada nastupi smrt, srce prestaje da pumpa krv, disanje se zaustavlja i prestaje normalna cirkulacija kiseonika kroz organizam.
Prestankom rada srca dolazi do prestanka dotoka krvi u mozak i druge organe. Zenice prestaju da reaguju na svetlost, a telo postepeno počinje da se hladi.
Istraživanja su pokazala da se određeni oblici električne aktivnosti u mozgu mogu registrovati neposredno pre ili oko trenutka srčanog zastoja, ali takva aktivnost sama po sebi nije dokaz da je osoba svesna ili da doživljava ono što se događa.
Da li umiranje boli?
Ne postoji jedan odgovor koji važi za sve. Zavisi od bolesti, opšteg zdravstvenog stanja i načina na koji smrt nastupa.
Kod osoba koje boluju od teških i dugotrajnih bolesti, odgovarajuća palijativna nega može značajno ublažiti bol, otežano disanje, nemir i druge neprijatne simptome. Cilj takve nege je da se osobi obezbede udobnost, mir i dostojanstvo.
Zato je u poslednjim danima i satima najvažnije da osoba ne bude sama sa svojim strahom i nelagodom. Prisustvo porodice, blag dodir, miran glas i stručna medicinska pomoć mogu mnogo značiti.
Kraj života je težak trenutak za sve koji ga doživljavaju, ali razumevanje prirodnih promena koje prate umiranje može pomoći porodici da umesto straha i panike pruži ono što je u tim trenucima najpotrebnije – mir, bliskost i dostojanstvo.
(Stil/ Cleveland Clinic)