Ovo su priče žena kojima su svekrve uništile brakove. One su pokušale da odgovore na pitanje kada se dešava tačka bez povratka, nakon koje se postavlja surov izbor: žena ili majka.
Tatjana, farmaceut
Od trenutka kada smo se upoznali, bilo je jasno da me Marija ne voli. Počela je da me zadirkuje tokom razgovora, a kada smo moj budući muž i ja hteli da krenemo, primetila je moje široke članke. Zato verovatno nosim čizme sa širokim gornjim delom. Naravno, u njihovoj porodici nije bilo takvih žena, ali je samo dodala: „Moj sin je izabrao tebe. Pa, neka bude tako.“
Ćutala sam, a nisam smela, jer je ona tada shvatila da nisam osoba sklona konfrontaciji i pokrenula je pravi napad.
Svaki sledeći susret sa mojom svekrvom pretvarao se u priču o tome kako bih mogla još više da se ugojim posle trudnoće. Pravila je salatu bez majoneza samo za mene i zamenila običan hleb hrskavim hlebom.
Kada sam izjavila da ću sama odlučivati šta ću jesti i kada, moja svekrva se okrenula mom mužu sa žalosnim izrazom lica, kao da govori: „Zar ne planiraš da braniš svoju majku?“ A on je stao na njenu stranu. Bila sam zaprepašćena.
Mnogo sam čitala o takvim manipulacijama, ali nikada nisam mislila da ću se i sama naći u takvoj priči.
Nakon rođenja deteta, situacija se još više pogoršala. Postala sam finansijski zavisna od muža, što je, prema rečima moje svekrve, značilo da više nemam pravo na sopstveno mišljenje.
„Imaš slonovske noge“, „jedeš za troje“, „beba ima dijatezu jer sve progutaš“, toliko sam toga čula od svoje „mame“ tokom tri godine porodiljskog odsustva. U jednom periodu sam prestala da dojim i smršala pet kilograma, na šta je moja svekrva rekla: „Ali to neće dugo trajati. Uskoro ćeš ponovo dobiti na težini!“
Kap koja je prelila čašu bila je kada je rekla mom sinu da će, ako ne sedi na noši koliko god je potrebno, čudovišta izaći i ugristi ga za zadnjicu. Tada mi je postalo jasno da takvo ponašanje više nije normalno i da mi nije potrebno neurotično dete.
Predložila sam mužu da se iselimo i počnemo da živimo sami, ali on je počeo da objašnjava kako nema dovoljno novca i kako mu je finansijska situacija neodrživa. Zato sam spakovala stvari i vratila se kod mame.
Ne žalim zbog razvoda. Ne treba mi treba kukavica? Neka njegova mama i dalje odlučuje umesto njega.
Kristina, preduzetnik
Sećate se filma „Dupleks“ i one slatke starice koja je umalo ubila glavne likove sačmaricom? Ona je slika i prilika moje bivše svekrve, iako je pri našem prvom susretu izgledala kao pravi maslačak. Ali onda se pretvorila u potpuno čudovište.
Moj muž i ja smo zajedno još od studentskih dana. Prošli smo kroz svakakve periode: nekada smo skupljali za karte za voz, a kasnije smo zajedno pokrenuli posao.
Upravo zbog našeg zajedničkog posla došli smo do zaključka da većinu naše imovine treba da prenesemo na moju svekrvu. Razmišljali smo logično: šta bi ona, tako divna mogla da uradi sa našom imovinom? Tada niko nije mogao da zamisli da će je jednog dana koristiti da manipuliše nama kako joj odgovara.
Prvo je rekla da i njenom najmlađem sinu treba stan i da, pošto smo mi bogati, treba da mu pomognemo. Onda je počela da nagoveštava da bi trebalo da raščistimo plac i kupimo još zemlje.
A tu su bile i razne „sitnice“: da joj platimo terapeutsku masažu ili uplatimo putovanje u banju u Italiji. Zamislite njen apetit! Ne negde kod nas, nego u neko evropsko odmaralište. Odakle takve buržoaske navike u našoj skromnoj i finoj porodici?
Kako je predstava odmicala, postajalo je jasno da Nada nije bila ni blizu skromna a ni bez dinara. Imala je dovoljno novca da bi mogla da izdržava i nas i naše unuke. Ipak, nekako smo mi bili ti koji su bili dužni da izdržavaju nju i njene rođake.
I to uprkos činjenici da je, kada je radila kao smenski radnik na severu, jednostavno poslala mog muža, tada osmogodišnjeg dečaka, u internat. Zaista, majka godine!
Čitava ta iznuda trajala je nekoliko godina. Posao nam je donosio sve više novca, ali su i apetiti našeg „Dupleksa“ stalno rasli.
A onda se pojavila priča da moj muž ima ljubavnicu i to me je potpuno slomilo. Nismo samo finansijski pomagali njegovoj majci, već smo, kako se ispostavilo, našim novcem izdržavali i njegovu ljubavnicu.
Usput, pogodite ko je znao da me muž vara i zašto je tako lako mogao da manipuliše mnome? Naravno, njegova majka.
Nada ga je ucenjivala i preko njega iznuđivala novac od mene. Ona je neverovatna, spremna na sve.
Razvod mi je teško pao, ali sada shvatam da je to bila cena koju sam morala da platim za svoje zdravlje. U suprotnom, verovatno bi me zaista poslali u bolnicu, možda ludnicu.
Ksenija, kozmetičarka
„Na nebu postoje dve prazne stolice: jedna za dobru svekrvu, a druga za dobru snaju“, kaže istočna poslovica.
Moj muž je Jevrejin, a njegova majka mu je svetinja. Kada smo se venčali, ona je već deset godina živela u Izraelu, dok smo mi bili u Srbiji. Onda je mom mužu ponuđen unosan ugovor i preselili smo se pored mora. To smo baš onako potajno priželjkivali.
Moja svekrva nije imala nameru da nas, nesrećne emigrante, ostavi na milost i nemilost. Doselila se blizu nas. I gotovo odmah je počela da čini „dobro“ za nas.
Budili bismo se ujutru, a ona bi već stajala ispred vrata sa palačinkama. Vozili bismo se do mora, a ona bi odmah počela da paniči kako ćemo se izgubiti i kako je trebalo da je povedemo sa sobom.
Jednom je donela kući polovni garderober koji je, kako je rekla, „samo trebalo malo ofarbati i bio bi kao nov“. Niko nas, naravno, nije pitao da li nam je takav nameštaj uopšte potreban.
Pored svega toga, beskrajna nedeljna druženja sa rođacima jednostavno su me iscrpljivala. Morala sam da kuvam za gomilu ljudi koje praktično nisam poznavala i sa kojima nisam imala ništa zajedničko.
Jednog dana moja svekrva je zahtevala da moj muž sakuplja sve račune i vodi evidenciju o našim troškovima, jer sam ja bila „prostakinja“ i loša domaćica.
Najgore od svega bilo je to što je njen drugi sin još uvek živeo sa njom, a drugi veliki cilj gospođe Sare u životu bio je da ga oženi „dobrom devojkom“.
Zato je ispitivala moje prijateljice koje su dolazile u posetu: gde žive, koliko zarađuju, pa čak i da li su imale abortuse. Bilo je užasno neprijatno.
U jednom trenutku shvatila sam da više ne mogu da podnesem takav život. Mi nismo bili samo muž i žena, već porodica u kojoj je moja svekrva uvek bila treća osoba.
Čak smo počeli da gubimo i deo bračne intimnosti, jer smo stalno očekivali da se iz susedne sobe čuje glas njegove majke.
Kada smo shvatili da smo na ivici razvoda, iznajmili smo stan u drugom gradu, govoreći da naše dete mora da ima stabilnost i mir. Apsolutno joj nije bilo pravo.
Verujem da je to bio jedini način da spasemo našu porodicu.
Svetlana, stomatolog
Moj budući muž me je doveo da upoznam majku kada smo još bili na trećoj godini univerziteta. Poticali su iz porodice lekara, u kojoj su svi bili veliki medicinski stručnjaci.
Branka me je kritički odmerila, a zatim pitala mog muža pravo preda mnom:
„Ona je tako mršava. Da li je zaista sigurna da može da nas porodi?“
Njen muž ju je tada smirio, ali se ta tema stalno ponavljala pri svakom susretu sa mojom budućom svekrvom.
Branka nije došla na venčanje. Navodno je imala jaku upalu grla i nije dozvoljavala mužu da dođe, pa je on morao da ostane kod kuće uz nju.
Iako sam sigurna da moja svekrva nije imala nikakvu ozbiljnu upalu. Jednostavno je bila strašno ljubomorna na svog jedinog sina, a ja sam za nju bila kučka koja je odlučila da ga „zakači lasom svojom mršavom zadnjicom“. To su njene reči.
Ubrzo nakon venčanja zatrudnela sam i lekari su mi preporučili mirovanje. Branka je bila presrećna. Govorila je da sam krhka i da je pravo čudo što sam uopšte zatrudnela.
Bez ikakvih rezultata testova, odmah mi je „dijagnostikovala“ čitavu gomilu hroničnih bolesti i počela da nagoveštava mom mužu da možda još nije kasno za abortus.
Možete li da zamislite?
On je doživeo veliki stres i prestao da razgovara sa svojom majkom.
Shvativši kakvu je grešku napravila, došla je da se pomiri sa nama, moleći me da joj ne uskraćujem viđanje unuka. Mi smo joj oprostili. Na kraju krajeva, bila je baka.
Međutim, kada se Relja rodio, ponovo je izvadila svoju staru priču i počela da govori sinu da dete uopšte ne liči na njega.
Čak je pronašla fotografiju mog razreda na mojim društvenim mrežama i počela da nagađa ko bi mogao da bude otac našeg deteta.
Onda je sve postalo još komplikovanije. Uzela je dlaku bebe i mog muža i poslala ih na DNK testiranje. Ne znam kako je to uradila, morala je nekako da falsifikuje dokumenta, ali rezultat je navodno pokazao da Relja nije sin mog muža.
Bilo je vike, scena i suza. Moj muž je spakovao stvari i otišao.
A gde mislite da je otišao?
Kod majke, naravno.
Ona je dobila ono što je želela. Međutim, Bog sve vidi. Moj muž ju je napustio gotovo u isto vreme.
Izgledalo je da je konačno shvatio da njegova majka igra prljavu igru i odlučio da više ne učestvuje u toj farsi.
Mogla sam da ponovim genetski test i dokažem da je lagala, ali sam bila toliko povređena time što je moj muž tako lako naseo na njenu provokaciju da sam odlučila „Bog im je sudija.“
Tri godine kasnije ponovo sam se udala i sada živim sasvim srećno.
A moj bivši muž i dalje živi sa svojom majkom. Baš kao što je ona želela.
Reč psihologa
Većina žena zbog problema sa svekrvama prvenstveno primećuju ljubomoru koju njihove svekrve osećaju prema njima.
I taj osećaj je, sam po sebi, potpuno prirodna ljudska reakcija.
Majka je rodila sina, budućeg muškarca koji ju je dugo voleo, obožavao i zavisio od nje. A onda se pojavila druga žena, koju on sada voli i kojoj je posvećen.
Teško je svakoj majci da prihvati to odvajanje od sina i da ga pusti da ode u novu porodicu. On odlazi da gradi novi život, dok ona ostaje sama sa svojim osećajem gubitka.
A onda svekrva, ponekad čak i nesvesno, počinje da smišlja scenarije koji bi mogli dovesti do raspada mlade porodice i povratka voljenog sina u roditeljski dom.
Ona može govoriti da je oduvek sanjala da njen sin sam izgradi svoju sreću, ali njeni postupci često govore suprotno.
Ovde postoje dve važne stvari
Prvo: ne upuštajte se u direktan sukob sa svojom svekrvom. Ona nije vaša prijateljica sa kojom ćete se posvađati, pomiriti i zaboraviti stare zamerke. Otvoren sukob sa majkom vašeg muža lako može prerasti u hronično neprijateljstvo. Godinama kasnije takav odnos može ozbiljno da vam narušava mir i živce.
Drugo: pokušajte da se što pre iselite sa njene teritorije, gde je ona apsolutni šef. Verujte, bolje je potrošiti poslednji novac na kiriju nego izgubiti voljenu osobu i porodicu.