Marija Adinov imala je 55 godina i polako je počela da mašta o unucima, zamišljajući kako se igra sa njima i šeta ih u obližnjem parku. Naime, već nekoliko godina je udovica i centar njenog života postao je Mihailo, sin jedinac. Kao građevinski stručanjk, bio je uspešan u svom poslu, imao 35 godina i još uvek nije razmišljao o braku. Uz devojku Lenu je provodio slobodno vreme, trudio se da joj ugodi, neretko su i putovali, ali i dalje nije pomišljao da napravi ozbiljniji korak.
Mariji jedan san nije izlazio iz glave
Marija je bila religiozna žena i trudila se da ne veruje u znake, ali ovaj živopisni san nije hteo da joj izađe iz glave.
„Tražila si ovo? Ovo je za tebe“, rekla je žena sa anđeoskim licem, osmehujući se, i pružila joj korpu sočnog voća. Grozdovi crnog grožđa sa lozom počivali su na vrhu. Drži se čvrsto. Teško je!“ Lagani vetar je pomerao njene lokne. Onda je anđeoska figura nestala u vazduhu, a Marija se probudila. Činilo se da joj ruke još uvek drže dršku korpe.
„Čemu ovo služi?“ pomislila je i počela da se sprema za crkvu.
Dugo je sanjala o unucima. Živela je sa sinom u trosobnom stanu i osećala se beskrajno usamljeno: muž joj je umro pre nekoliko godina, a Mihailo je dane provodio na poslu, a večeri za računarom ili u gradu.
„Sine, vreme je da pomisliš na sebe, a i na mene. Svi su do sada oženjeni; trebalo bi da se skrasiš“, ponekad bi njegova majka govorila. Ali Mihailo ju je ili ignorisao ili nevoljno dogovarao:
„Mama, neki od njih su već razvedeni, a ine razumem te žene.“
Maštala je neprestano i unucima
Ponekad, nakon što bi završila svoje kućne poslove, Marija bi izlazila napolje, gde su njene komšije i komšinice šetali sa unucima. Bilo je fascinantno gledati decu kako se igraju i slušati njihove vesele glasove. I tako je danas, ove sunčane nedelje, vraćajući se iz crkve, sela na klupu pored svojih prijatelja.
„Zdravo“, pozdravila ju je njena drugarica Olga, sa kojom je učila u istom razredu kao deca. „Vidiš, natovarili su me, dok se oni zabavljaju“, klimnula je glavom prema unuci.
„I treba da se radujete, jer je to takva sreća“, odgovori Marija sa osmehom.
„Draga, tvoj sin je upravo prošao sa nekom devojkom. Možda će se uskoro oženiti, a?", dobacila je znatiželjno druga komšinica, a Marija nije mogla da veruje šta čuje.
Upoznavanje sa budućom snajom
Kada se vratila u stan, zatekla je neobičnu scenu, zatekla je sina kako pije kafu sa mnogo mlađom devojkom.
„Mama, upoznaj Lenu", odmah joj se obratio i dodao: „moju devojku.“
Pred njom je stajala mlada žena, očigledno mnogo mlađa od njenog sina. Lena se smešila, ali devojčin pogled je bio ostao oštar i hladan.
- Podneli smo zahtev matičnoj službi, venčaćemo se, ali za tebe imamo još lepšu vest.
„Sine, zašto me nisi upozorio? Bar bih postavila sto“, prekorila je Marija.
I dok joj je Mihailo pričao kako su hteli da je iznenade, buduća snajka joj je obratila:
„Ne brinite, pomoći ću vam“, rekla je ljubazno, nije bila uopšte stidljiva. Gledajući je kako odlazi, Marija je rekla sinu:
- Nisam mislio da si toliko tajnovit!
„Mama, Lena je iz sirotišta, nije navikla na luksuz. Baš smo hteli danas da ti kažemo: odredili smo datum venčanja. Svi ćemo živeti zajedno, zato je smatraj svojom.“
„Sine, zar se ne žuriš previše?“ upita Marija sa čuđenjem.
„Mama, ne može ti se ugoditi. Kažeš: 'Ženi se', a sada kažeš: 'Čekaj'. Ali nemamo mnogo vremena — Lena je trudna.“
Marija je zadržala dah dok se sećala sna. Pribravši se, žena je upitala:
- A kada je venčanje?
- Za 2 nedelje.
„Napravila sam nešto, da li da postavim sto? Lena je držala činiju za salatu i u rukama kajganu sa paradajzom i slaninom.
Zajednički život pun preokreta
Od tog dana, Lena se preselila u stan kod Mihaila i Marije.. Život se dramatično promenio, a Marija je imala pomešana osećanja. Naravno, sanjala je o unuku, ali ju je mučilo ono što se dešavalo u životu njenog sina. Nedavni događaji su joj delovali nekako užurbano, brzopleto i neozbiljno.
„Gde si upoznao Lenu? Sine, pričaj mi o njoj, ne znam ništa“, pitala je nakon nekoliko dana Marija.
„Upoznali smo se u fitnes klubu, nemam šta posebno da ti kažem. Odmah mi se svidela“, ispričao je Mihailo.
Posle venčanja u krugu najbližih, odnos snaje i svekrve se znatno promenio. Lena je provodila sate u kupatilu i nije mogla da podnese prisustvo svekrve u kuhinji. Zveckala je posuđem i ljutito iskosa gledala Mariju, bez ikakvog razloga.
„Moramo da izbacimo sve ove stare stvari“, rekla je Lena mužu. Stavila je posuđe u veliku kesu i postavila je pored ulaza. Preko nje je nagomilala gomilu peškira, krpa i papuča.
„Mihailo, iznesi ovo u smeće. Imali smo bolje posuđe u sirotištu, neću kuvati za svoju bebu u ovom... Evo spiska sredstava za čišćenje i svega što nam je potrebno. Sve ćemo zameniti.“
Mihailo je uradio sve što mu je 14 godina mlađa žena naredila. Kao i uvek, ćutao je, nije se zalagao za majku. Marija je uglavnom ostajala u svojoj sobi, trudeći se da se ne susreće puno sa snajom; na kraju krajeva, bila je trudna i nije htela da je nervira.
„Nemoj ni pomišljati da ga registruješ, nećeš moći kasnije da ga se rešiš“, savetovala je Olga.
„Već sam je prijavila, Olga, pa da li treba da ostavim trudnu snaju na ulici?“,. čudila se Marija.
„Pazi da se kasnije ne pokaješ, upozorila sam te. Moliš se i moliš... Uzdaj se u Boga, ali ni sam ne budi lenj!“
Marija Aleksandrovna je sve podnosila u tišini, samo povremeno uzdišući, a molitva u crkvi joj je davala snagu.
Dolazak unuke na svet
Sedam meseci kasnije, Lena je rodila ćerku. Kada je Marija prvi put držala svoju unuku Dašuu naručju, ispunila ju je strahopoštovanje i oduševljenje. Dugo očekivana devojčica bila je tako lepa i ranjiva! Njen sićušni nosić je tiho disao, a ispod kape virio je uvojak tamne kose.
„Pazi, nemoj da je ispustiš!“, uzviknula je Lena ljubomorno.
„Hajde, draga moja, neću ga ispustiti“, mirno je odgovorila svekrva.
Lena je morala da prihvati pomoć od majke svog muža, jer nije bila u stanju da se brine o novorođenčetu. Marija je prala, peglala, menjala pelene i kupala svoju voljenu unuku, ostajući budna celu noć dok su Daši nicali zubići. Svakog dana je vodila bebu u šetnju.
Njen najdragoceniji san se ostvario. Marija je bila srećna, uprkos Leninim stisnutim usnama i činjenici da je njen sin postao "papučar".
„Ne mogu da shvatim na koga liči tvoja Daša; tamnokosa je i kovrdžava. Ne liči ni na jednu od vas“, izjavila je Olga jednog dana.
„Izgleda baš onako kako ju je Bog stvorio. Bolje ti je da pripaziš na svoju unuku“, odgovorila je Marija svojoj prijateljici.
Došao je dan kada je Daša rekla svoju prvu reč, a ona je bila:
- Ba-ba...
Leni se to nimalo nije dopalo, razdraženo je zatresla kosu i odnela ćerku do krevetića.
Sa godinu dana Daša je počela da hoda i priča.
Od tog dana, Lena je izgledala kao da se promenila; počela je često da se svađa, da plače iz bilo kog razloga ili bez razloga, a onda je iznenadila svekrvu kada je joj je rekla:
„Umorna sam, razumeš? Prvo, ja sam čovek i potreban mi je odmor. Ne spavam dovoljno kod kuće, stalno sam sa bebom. Drugo, želim da pobegnem, da odem negde! Sergej, ja ću spavati u svojoj sobi, a ti možeš da spavaš gde god želiš! Nema dovoljno mesta; tvoja majka bi za sada mogla da živi u vikendici!“ Lena je zalupila vrata za sobom i zaključala ih.
Mihailo je legao na krevet na rasklapanje u dečijoj sobi, a Marija Aleksandrovna je ostala budna celu noć. Njena snaja je doživela nervni slom, i verovatno je ona delimično bila kriva. Glava joj je bila ispunjena beskrajnim mislima i brigama. Rano ujutru, Marija je nahranila Dašu i otišla u crkvu.
Lenin nestanak
Kada sam se vratila kući, zatekla je sina kako drži ćerku u naručju; Lena nije bilo kod kuće.
„Lena je prošetala sa prijateljicom, želi da se opusti“, odgovorio je Mihailo na majčino pitanje.
Marija se bavila svojim uobičajenim poslovima: oprala je gomilu posuđa, stavila veš na veš i skuvala supu.
„Još uvek treba da počistim, počeću od svoje sobe“, pomisli žena. Brišući prašinu, Marija je otkrila da je iz komode nestalo 3 hiljade evra, ostavljenih za crne dane.
„Sine, novac je nestao...“ rekla je sinu sa predosećajem nevolje.
- Ma hajde, mama, Lena to nije mogla da uradi.
Ali, snaja se nije vratila kući; telefon joj je bio isključen. Nije se pojavila ni sledećeg dana.
Dok je šetala sa unukama, Olga joj je opet punila glavu:
„Daša nije tvoja! Pogledaj je: ti si plava, a ona ima tamnu, kovrdžavu kosu. Rođena je dva meseca ranije. Nije tvoja unuka. Ona je tuđa. Šta očekuješ od siročeta? Uradi DNK test. Ne, ne razumem te!“
„Smiri se, Olga“, ljutito odgovori Marija. Žena nije htela da sluša prijateljicu.
Lena je bila nestala čitavu nedelju, a Marija se molila, nadajući se pomoći od Svevišnjeg. Jedan od Mihailovih prijatelja video je Lenu u noćnom klubu. Bila pijana, glasno se smejala i igrala je sa tamnokosim, kovrdžavim momkom. Poslali su fotografiju njenom sinu.
„Razvešću se“, rekao je ljutito Mihailo.
„Šta je sa Dašom?“ upita Marija užasnuto. Ali njen sin, kao i uvek, otao je suzdržan.
„Da li je moguće da Daša nije ćerka mog sina? Ali ja volim svoju unuku, a ona je moja, moja!“ ponovo se molila Marija
Ubrzo ih je zadesila velika tragedija. Lena se zabavljala sa prijateljima iz sirotišta; mladi su popili nekoliko pića i provozali se gradom noću. Tamnokosi momak je vozio. Izgubio je kontrolu. Od njih petoro, samo dvoje je preživelo. Lena je preminula na licu mesta.
Prošlo je šest meseci posle sahrane
Daša je zvala svoju baku „mama“. Devojčica je zaboravila svoju biološku majku.
„Mama, uradio sam DNK test, Daša je moja ćerka“, Mihailo je pružio majci rezultate testa.
„To ništa ne menja, znam da je Daša moja unuka. Osećam to.“
Potraga za Leninom rodbinom
Kako je vreme prolazilo, Mihailo je sve više razmišljao o rođacime svoje ćerke koje je imala sa Lenine strane. Kako joj je majka rano preminula, želeo je da bar neko sa njene strane bude tu. Imao je jake kontakte, potegao je sve veze i prvo se obratio sirotištu. Tamo gde nisu hteli da mu otkrivaju informacije, nudio je čak i novac, sve je činio samo da sazna bilo šta o Leninoj pravoj porodici.
Nakon nekoliko meseci potrage, došao je do starije medicinske sestre koja je porađala Leninu majku i dala mu je trag koji ga je odveo do nezamislive istine. Oktrio je mesto stanovanja Lenine biološke mame i ona mu je otkila kroz kakvu patnju je prolazila više od 20 godina.
Naime, Lenina mama se zabavljala sa dečkom iz bogate porodice, ostala je u drugom stanju, hteli su dete. Toliko se radovala da mu kaže da je trudna, a dočekao je šok. Na njegovom licu se pojavila hladnokrvnost, napao je da ga je prevarila i zahtevao je da abortira. Iste večeri je ostavio, više joj se na telefon nije ni javljao, a kroz 10 dana preselio se u Nemačku, od tog momenta gube svaki kontakt. Ni sad ne zna da li je živ ili ne.
Sa druge strane, Lena je poticala iz skromne porodice, sa 19. godina našla se u bezizlaznoj situaciji. Odlučila je da ćerku da na usvajanje, a jednini njen uslov bio je da je prihvati bogata porodica, kako bi njega ćerka imala svetu budućnost koju ona nije mogla da joj pruži.
I trebalo je da je usvoji jedan vrlo uticajan bračni bar koji se 11 godina bezuspešno borio za potomstvo, ali stvari su se iskomplikovale. Žena se teško razbolela i ceo proces je bio obustavljen nakon par meseci, a Lena je ostala u sirotštu. Nakon toga je prihvatila hraniteljska porodica, ali nikada nije osetila šta znači imati topao dom.
Danas Lenina mama pokušava da pruži Daši sve ono što je uskratila svom detetu, dok u duši nosi neopisivu bol za ćerkom.
Stil / Dzen