Iza mirnog, gotovo hladnog lica jednog od najvećih američkih glumaca stajao je čovek čiji privatni život nije bio ni malo lak. Posebno su zanimljivi njegovi brakovi, odnos sa decom Džejn i Piterom, tragedija prve porodice, kao i činjenica da je svoj prvi i jedini Oskar dobio praktično na kraju života.
Postoje glumci koji osvoje publiku glasnim gestovima, velikim rečima i nezaboravnim transformacijama. A onda je postojao Henri Fonda. Njegovo lice nije tražilo pažnju. Nije bio čovek koji je morao mnogo da govori da bi se osetilo njegovo prisustvo. Upravo suprotno, njegova najveća snaga bila je u uzdržanosti.
Decenijama je igrao poštene, principijelne i često usamljene muškarce. Bio je Tom u „Plodovima gneva“, porotnik u „12 gnevnih ljudi“, ali i potpuno neočekivano, nemilosrdni negativac u vesternu „Bilo jednom na Divljem zapadu“. Sarađivao je sa velikanima poput Džona Forda, Alfreda Hičkoka i Sidneja Lumeta, a iza sebe je ostavio karijeru koja se prostire kroz gotovo pet decenija američkog filma.
Međutim njegova privatna priča bila je mnogo složenija od slike čoveka koji je na ekranu gotovo uvek predstavljao moralnu čvrstinu.
Od novinarstva do pozornice
Henri Fonda rođen je 16. maja 1906. godine u Grand Islandu, u Nebraski, a porodica se ubrzo preselila u Omahu. Kao mladić nije planirao da postane filmska zvezda. Zapravo, zanimalo ga je novinarstvo i dve godine je studirao na Univerzitetu Minesote.
Sve se promenilo kada je, kao devetnaestogodišnjak, dobio priliku da učestvuje u amaterskoj predstavi. Pozorište ga je toliko privuklo da je napustio posao i narednih godina počeo ozbiljno da se bavi glumom. Godine 1928. odlazi u Njujork, odlučan da pokuša da uspe kao profesionalni glumac. Nije odmah postao zvezda, radio je različite poslove, igrao u pozorištu i polako gradio reputaciju. Njegov put do Holivuda nije bio bajkovit niti brz, bio je to period u kome je morao da se izbori za svaku priliku. A onda je stigao film.
Čovek koji je delovao kao da nikada ne glumi
Filmski debi imao je 1935. godine u filmu „Farmer uzima ženu“, a ubrzo je postalo jasno da Fonda poseduje nešto što se teško može naučiti, neverovatnu prirodnost pred kamerom.
Džon Ford je prepoznao njegov potencijal i angažovao ga za „Mladi gospodin Linkoln“, a zatim je usledila uloga koja će zauvek obeležiti njegovu karijeru, Tom u „Plodovima gneva“.
Ta uloga donela mu je nominaciju za Oskara i učvrstila njegovu reputaciju glumca koji ume da predstavi običnog čoveka sa ogromnom unutrašnjom snagom.
Ali on nije želeo da ostane zarobljen u jednoj vrsti uloga. I upravo zato je decenijama kasnije napravio jedan od najzanimljivijih zaokreta u karijeri.
Publika je bila navikla da ga vidi kao moralni autoritet, a onda se pojavio u vesternu „Bolo jednom na divljem zapadu“ kao hladan i surov negativac. Bio je to gotovo šok.
Rat, brakovi i privatni život koji nije ličio na njegove filmove
Tokom Drugog svetskog rata je služio u američkoj mornarici, a nakon rata nastavio je da radi i na filmu i u pozorištu. Njegova karijera bila je impresivna, ali privatni život postajao je sve komplikovaniji. Ženio je pet puta.
Njegov prvi brak, sa glumicom Margaret Silevan, trajao je kratko. Venčali su se 1931, ali je brak okončan razvodom 1933. godine.
Nekoliko godina kasnije oženio je Frensis Simor Broko, udovicu bogatog industrijalca. Sa njom je dobio dvoje dece, Džejn i Pitera, koji će kasnije oboje postati poznati glumci. I upravo će porodica Fonda jednog dana postati jedna od najpoznatijih glumačkih dinastija Amerike.
Ali iza tog imena nije stajala savršena porodica.
Tragedija koja je zauvek promenila porodicu Fonda
Henrjev odnos sa Frensis postajao je sve teži. Godine 1949. saopštio joj je da želi razvod kako bi mogao da se ponovo oženi. Frances je teško podnela raspad braka i potražila je psihijatrijsko lečenje.
1950. godine umrla je u bolnici. Njena smrt ostavila je duboku posledicu na porodicu, posebno na njenu decu.
Džejn Fonda je kasnije govorila o tome koliko je komplikovan bio njen odnos sa ocem. Henri je, prema svedočenjima članova porodice i kasnijim autobiografskim zapisima njegove dece, bio čovek koji je teško pokazivao osećanja.
Na ekranu je umeo da pokaže nežnost bez mnogo reči. U stvarnom životu, međutim, to mu je često bilo mnogo teže. I tu se nalazi jedna od najvećih ironija njegovog života, čovek koji je postao slavan upravo zato što je umeo da prenese duboke emocije bez velikih gestova, privatno je često imao problema da te iste emocije pokaže ljudima koji su mu bili najbliži.
Pet brakova i potraga za mirom
Posle Frensis, on se još tri puta ženio pre nego što je pronašao odnos koji će potrajati do kraja njegovog života.
1950. godine oženio je Suzan Blanšard, sa kojom je usvojio ćerku Ejmi. Brak je trajao nekoliko godina.
Zatim je 1957. godine oženio italijansku baronicu Afderu Frančeti. Njihov brak završen je razvodom početkom šezdesetih.
Godine 1965. oženio je Širli Mej Adams. Za razliku od prethodnih brakova, ovaj je potrajao sve do njegove smrti 1982. godine. Možda je upravo u tim kasnijim godinama konačno pronašao onu vrstu stabilnosti koju je tokom života tražio.
Ali jedan odnos nikada nije prestao da bude komplikovan, odnos sa decom.
Džejn Fonda ćerka koja je postala njegova sušta suprotnost
Džejn je krenula očevim stopama, ali je izgradila potpuno drugačiji javni identitet. Dok je on bio oličenje uzdržanog, tradicionalnog američkog glumca, ona je postala jedna od najglasnijih i najangažovanijih javnih ličnosti svoje generacije. Postala je glumica nagrađivana Oskarima, ali i aktivistkinja koja je otvoreno govorila o političkim i društvenim pitanjima.
Njih dvoje nisu imali jednostavan odnos. Zato je njihova zajednička uloga u filmu „Na Zlatnom jezeru“ iz 1981. godine dobila potpuno drugačiju težinu.
U filmu su igrali oca i ćerku čiji odnos nosi mnogo neizgovorenih stvari. I ono što je posebno zanimljivo jeste da su mnogi prepoznali sličnosti između njihovih filmskih likova i stvarnog odnosa.
Džejn je bila ta koja je želela da on prihvati ulogu. Film je postao mnogo više od još jednog projekta. Bio je to njihov zajednički susret sa stvarima koje su godinama ostajale između njih.
Oskar koji je stigao prekasno
„Na Zlatnom jezeru“ postao je jedan od najvažnijih filmova njegove karijere. Henri je za ulogu Normana dobio Oskara za najboljeg glumca. To je bio njegov prvi Oskar u glumačkoj kategoriji, nakon ranije nominacije za „Plodove gneva“.
Ali trenutak trijumfa imao je gorku notu, tada je već bio ozbiljno bolestan i nije mogao da prisustvuje ceremoniji. Oskar je u njegovo ime primila njegova ćerka.
I kao da je čitav njegov život stao u jednu simboličnu sliku, otac i ćerka, koji su godinama imali težak odnos, povezani su na kraju upravo filmom koji govori o tome koliko je teško izgovoriti ono što osećamo.
Poslednji dani
„Plodovi gneva“ bio je njegov poslednji film prikazan u bioskopima. Preminuo je 12. avgusta 1982. godine, samo nekoliko meseci nakon što je osvojio Oskara, u 77. godini života.
Umro je kao legenda, ali iza legende ostala je mnogo komplikovanija ličnost.
Nije bio savršen otac, savršen suprug niti čovek bez grešaka. Njegov privatni život bio je obeležen razvodima, porodičnim tragedijama i emocionalnom distancom. Istovremeno, bio je glumac čija je sposobnost da na ekranu prikaže moral, sumnju, strah, dostojanstvo i ranjivost postala deo istorije američkog filma.
Možda je zato njegova poslednja velika uloga toliko simbolična.
U ostvarenju „Na Zlatnom jezeru“ Fonda je igrao čoveka koji se približava kraju života i koji mora da se suoči sa sopstvenim odnosima, greškama i vremenom koje je prošlo. I možda najlepši paradoks njegove karijere jeste to što je najveće priznanje dobio za ulogu koja je, makar delimično, delovala kao poslednji razgovor sa sopstvenim životom.
Upravo zato Henry Fonda nije ostao samo jedan od velikih glumaca Holivuda. Ostao je i podsećanje na to koliko čovek može biti komplikovan iza slike koju drugi imaju o njemu i koliko neke stvari koje nismo umeli da kažemo na vreme mogu da nas sustignu tek pred sam kraj.
Iza mirnog, gotovo hladnog lica jednog od najvećih američkih glumaca stajao je čovek čiji privatni život nije bio ni približno jednostavan. Posebno su zanimljivi njegovi brakovi, odnos sa decom Jane i Peterom, tragedija prve porodice, kao i činjenica da je svoj prvi i jedini Oskar dobio praktično na kraju života.