Umereno učešće u životima unučadi pozitivno utiče na zdravlje starijih osoba i njihov dugovečnost, jer su međugeneracijske veze važne za kognitivno i psihičko zdravlje starijih osoba.
Šta kažu psihijatri
Odgajanje unučadi pozitivno utiče na zdravlje i životni vek starijih osoba, napisao je Mark Agronin, gerijatrijski psihijatar u Majami Istraživano je, zajedno sa lekarima, kako ovo funkcioniše i kada, obrnuto, može dovesti do stresa.
Evoluciona teorija nazvana „hipoteza bake“ sugeriše da se životni vek drevnih žena nakon menopauze povećavao jer su pomagale u odgajanju i ishrani svojih unučadi. To je omogućilo starijim ženama da prenose svoju pažnju na više unučadi, doprinoseći povećanju životnog veka, navodi se u članku.
Međutim, kako Agronin napominje, samo prisustvo ili odsustvo unučadi ne utiče na dugovečnost.
Sledeći faktori su važni:
- Pozitivan i proaktivan stav baka i deka koji su spremni da pomognu novoj generaciji.
- Osećaj blagostanja i svrhe u životu: Možete poboljšati svoja prošla roditeljska iskustva posmatrajući kako odrasla deca odgajaju svoju decu.
- Poboljšano fizičko i psihološko blagostanje: Bake i deke doživljavaju povećanu fizičku pokretljivost i poboljšane kognitivne funkcije kroz interakciju sa svojim unucima.
Da li unuci pomažu u suočavanju sa usamljenošću?
Prekid i pad društvenih veza jedan je od izazova povezanih sa starenjem, rekao je Kiril Proščajev, gerijatar i lekar, u intervjuu za RBC.
„Svake godine broj vršnjaka koji žive sa nama se smanjuje zbog prirodnih uzroka. Stoga, prekid i pad društvenih veza pokreće druge procese koji utiču na fizičko, somatsko i kognitivno zdravlje. I mora se reći da ovaj sindrom usamljenosti koji se razvija nije stanje samostalnog života, već malo društvenih veza. To jest, oni mogu čak i živeti sa porodicom, ali neće imati normalan kontakt sa rođacima; nemaju društvene veze“, objasnio je Proščajev.
Prema njegovim rečima, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) smatra sindrom usamljenosti ne samo gerijatrijskim sindromom, već bolešću, jer sindrom usamljenosti dovodi do toga da se osoba manje kreće, lošije jede, gubi interesovanje za prijem informacija i, posledično, njen mozak prestaje da se trenira.
Aktivnosti vezane za vaspitanje unučadi upravo se tiču obnavljanja društvenih veza, naglasio je Proščajev.
"Vaspitanje dece i unučadi, učešće u ovim procesima, jeste upravo ta vrsta obnavljanja društvene komponente. I stoga, shodno tome, ovo će imati zaštitni efekat na fizičko, kognitivno i somatsko zdravlje“, naglasio je on.
Međugeneracijske veze, kako je istakao Proščajev, ključne su za kognitivno i psihološko zdravlje starijih osoba:
"Ove međugeneracijske veze funkcionišu u dva smera. S jedne strane, ključno je da unuci komuniciraju sa starijim ljudima i uče od njih. Jer to nije samo prenos iskustva; to je razumevanje šta znači biti stariji, šta znači biti stara osoba. To je vrsta integracije. S druge strane, za starije osobe, to nije samo život sa vršnjacima; to je otvoreni svet, sticanje novih informacija, informacija koje vršnjaci ne mogu da dele jedni sa drugima.“
Kada briga o unucima postane stresna
U svom članku u WSJ-u, Agronin napominje da je zlatna sredina važna kada se brine o unucima: ako bake i deke stalno brinu o svom potomstvu, doživljavaju stres i nemaju podršku, to neće proizvesti isti blagotvoran efekat.
Kako je u intervjuu za RBC primetio profesor Andrej Iljnicki, prvi zamenik direktora Gerontološkog istraživačkog medicinskog centra, svaki događaj u životu osobe zahteva prilagođavanje trenutnoj situaciji.
"Dolazak unučadi, posebno, veoma je jak stresor koji zahteva adaptaciju, određenu promenu načina života, pogleda na život, pristupa, odnosa sa decom, odgajanja unučadi i tako dalje“, objasnio je profesor.
Prema Iljnickom, neki ljudi se prilagođavaju, dok drugi ne, čak to i izbegavaju. „Ali za one koji zadrže dobar adaptivni kapacitet, ovo jača njihovo fizičko, psihoemocionalno i duhovno zdravlje, a to je pozitivan faktor“, zaključio je.
Profesor je podsetio da starija osoba nije staratelj svojih unučadi, niti je staratelj sa punim radnim vremenom. „Starija osoba, kao i svaka osoba, ima svoj život, svoje prioritete, vreme da brine o sebi, vreme da brine o drugima, drugim ljudima i tako dalje. Dakle, važno je razumeti sve ovo. Naravno, život je raznolik; ponekad vam je potrebno da provedete više vremena sa svojim unučadima, ponekad vam je potrebno vreme da brinete o sebi“, naglasio je Iljnicki.
Prema psiholozima život proživljen u stanju zadovoljstva postiže se kroz četiri stvari:
- imati svrhu u životu, razumeti šta je osobi potrebno;
- kreativnost, sposobnost usmeravanja pozitivnog u sebi ka razvoju;
- sposobnost prilagođavanja i pravilne raspodele svog vremena i svojih mogućnosti;
- prilika da učinite nešto za ljude, da im budete važni.
Pojava unučadi je upravo ono što doprinosi prvom, drugom, trećem i četvrtom, naglašavaju psiholozi, piše Dzen.ru