U ranim jutarnjim satima 6. juna 1996. godine, dispečeri službe 911 u Rouletu, Teksas, primili su panični poziv od 26-godišnje Darli Rutije. Tvrdila je da je provalnik ušao u njenu kuću i izbo nožem njena dva sina, Devona i Dejmona, kao i nju samu. Njeno drugo dete, beba po imenu Drejk, bilo je na spratu i spavalo je sa njenim mužem Darinom i oboje su bili nepovređeni.
Kada je policija stigla, zatekla je Devona već mrtvog. Dejmon je preminuo u kolima hitne pomoći u bolnicu. Sama Darli Rutije je zadobila modrice i posekotine na grlu i desnoj ruci i nakratko je bila hospitalizovana.
„Neko je provalio i upravo izbo nožem mene i moju decu!“, vrisnula je tokom poziva hitnim službama.
Opisala je napadača kao belog muškarca visokog oko dva metra. Policija je pronašla da je mreža na prozoru u garaži bila presečena, što sugeriše da je to bio ulaz za napadača kako bi ušao u kuću.
Međutim, uskoro su počele da se pojavljuju rupe u njenoj priči o provalniku. Nedugo zatim, pojavio se ozloglašeni snimak na kojem se vidi kako se smeje na grobu svojih sinova.
Nije prošlo mnogo vremena pre nego što su mnogi počeli da se pitaju da li je Darli Rutije zapravo ubila svoje sinove.
Dokazi se ne poklapaju
Forenzička analiza pokazala je dokaze koji nisu bili u skladu sa onim što je Darli rekla policiji i oko nje je počela da se stvara sumnja.
Za početak, oružje ubistva bio je nož koji je došao iz njihove kuhinje, što je izazvalo sumnju da je zaista bio uljez. Drugo, motiv provale nije bio jasan, ali je izgledalo malo verovatno da je u pitanju pljačka, jer je bilo mnogo vrednih stvari koje su ležale na vidnom mestu, a nisu odnete.
Štaviše, forenzička analiza mrlja krvi po kući otkrila je obrasce koji nisu bili u skladu sa Darlinom verzijom događaja. Obrazac kapi krvi u kuhinji izgledao je kao da potiče od nekoga ko je stajao mirno, a ne trčao za napadačem, kako je ona tvrdila.
Zatim, mrlje krvi na ramenu Darline spavaćice bile su u skladu sa idejom da je ona ta koja je baratala nožem. Ubodne rane na spavaćici nisu se podudarale ni sa jednom ranom na njenom telu, što sugeriše da je spavaćicu možda namerno izbola nožem kako bi poslužila kao dokaz.
Pored toga, forenzički analitičari su pronašli velike količine Darline krvi u i oko kuhinjskog sudopera, što sugeriše da je ona stajala pored tog sudopera da bi sebi prerezala grlo i ruku, upravo ono što bi neko, ko se namerno posekao kako bi imao rane koje bi prikazao vlastima, kao paravan uradio.
Konačno, forenzički stručnjaci su pronašli dokaze o fiberglas šipkama na nožu za hleb u kuhinji koje su se poklapale sa fiberglas šipkama mreže za prozore koja je isečena u garaži. Vlasti su mislile da je isečena mreža navodna ulazna tačka provalnika u kuću. Ali zašto bi provalnik vratio nož, to nije imalo smisla.
Izgledalo je kao da je napadač sve vreme bio u kući. A pošto je njen muž sve vreme bio sa bebom Drejkom, sumnja je brzo pala na Darli.
Slučaj protiv Darli Rutije dobija oblik
Za početak, poziv 911 uskoro je počeo da deluje sumnjivo.
Policajci su svedočili da je Darli Rutije delovala jezivo mirno i budno tokom poziva i da nije sledila uputstva o pritisku na Dejmonovu ranu. Međutim, zagovornici njene nevinosti ukazuju na činjenicu da je i dalje glasno vrištala tokom poziva i da možda nije sledila uputstva jer je jednostavno bila u šoku.
Možda je još sumnjivija bila činjenica da je Rutije naglasila da je dispečeru tokom poziva rekla da je dodirnula nož, rekavši: „Pitam se da li smo možda mogli da dobijemo otiske prstiju.“
Kao što je policajac Dejvid Vadel rekao na suđenju: „Mislio sam da ako je zabrinuta zbog otisaka prstiju na nožu, sigurno može da se brine o svojoj deci.“
Zatim, nakon što je poziv završen i spasioci stigli, delovalo je inkriminišuće to što nije pratila bolničare dok su odvodili Dejmona niti je pitala gde ga vode. Kasnije su bolničke medicinske sestre rekle da njeno ponašanje nakon Dejmonove smrti jednostavno nije bilo ono što biste očekivali od majke koja je upravo izgubila dvoje dece.
Pored toga, njena priča o uljezu nije delovala logično. Prozor u garaži gde je uljez navodno ušao jednostavno nije bio oštećen na način na koji bi bio da je neko ušao spolja. A u ostavi u koju je navodno bačeno oružje ubistva, nije bilo prskanja krvi što je očekivno kada neko napušta mesto zločina u žurbi.
Ipak, odbrana će kasnije tvrditi da Darli Rutije jednostavno nije imala vremena da inscenira mesto zločina i da neidentifikovani krvavi otisci prstiju na klupskom stočiću i u garaži verovatno potiču od navodnog uljeza.
Možda največi dokaz protiv Darli pružila ona sama. Pozvala je lokalne novinske ekipe da snime nju, njenu porodicu i prijatelje kako slave sedmi rođendan njenog sina Devona na groblju osam dana nakon njihove smrti. Kamere su tada snimile nju i društvo kako žvaću žvake, smeju se, pevaju.
Tužilac Greg Dejvis je video snimak i iskoristio ga kao dokaz da nije pokazala tugu zbog smrti svojih sinova. Njeno veselo ponašanje delovalo je veoma neobično za ženu koja je izgubila dva sina pre samo nedelju dana. Četiri dana nakon što je snimak objavljen, uhapšena je i optužena za ubistvo sa predumišljajem.
Tokom suđenja, tužilaštvo se u velikoj meri oslanjalo na video snimak sa rođendanske ceremonije pored groba. Tvrdili su da je ona bila površna žena bez kajanja. Rekli su da je želela da njeni sinovi odu jer su bili prevelika odgovornost i smetali su joj u ostvarivanju željenog načina života.
Odbrana je uzvratila da Darli Rutije nije imala motiv da ubije svoju decu. Tužilaštvo je reklo da je njen motiv bio to što „više nije bila glamurozna, plavuša u centru pažnje“ i da je bila ljuta na svoju decu.
Štaviše, odbrana je rekla da je rana na njenom vratu bila udaljena samo pet centimetara od karotidne arterije, što nije u skladu sa samonanetom povredom.
Njene pristalice su takođe istakle da je smešni video montiran kako bi izgledala bezdušno. Ona je zapravo održala tužnu ceremoniju u čast dva dečaka. Međutim, novinske kamere to nikada nisu prikazale.
Kako je i sama Darli kasnije rekla o videu: „Želeo je da ima sedam godina. Uradila sam jedinu stvar koju sam znala da uradim da mu odam počast i ispunim sve njegove želje jer više nije bio ovde. Ali kako znate šta ćete da uradite kada izgubite dvoje dece? Kako znate kako ćete se ponašati?“
Sudbina Darli Rutije i njen slučaj danas
Na kraju, nakon što su se tužilaštvo i odbrana prepirali, Darli Rutije je proglašena krivom za ubistvo prvog stepena Dejmona 4. februara 1997. i poslata na smrtnu kaznu.
Nakon godina pravnih prepirki, Rutije je uložila žalbu na presudu 2001. godine, samo da bi ona bila potvrđena 2003. godine. Četiri godine kasnije, njeni advokati su tražili da se sprovede DNK testiranje, za koje smatraju da će je osloboditi krivice, iako to još uvek nije urađeno.
Oni koji veruju da je Rutije nevina često navode nedostatak DNK dokaza i činjenicu da je krvava čarapa, koja je verovatno pripadala navodnom provalniku, pronađena u uličici iza porodične kuće.
Bilo da je nevina ili kriva, trenutno se nalazi u zatvoru Mauntin Vju Unit u Gejtsvilu, u Teksasu, gde čeka pogubljenje. Darli Rutije i danas tvrdi da je nevina.
Kao što je rekla iz zatvora odmah nakon smrti svojih sinova: „Nisam ubila svoju decu. To je smešno. Odjednom sam se probudila, izbola svoju decu, pokušala da sebi odsečem glavu? Hajde.“
Da li je to istina, možda se nikada neće sa sigurnošću saznati.
(Stil/allthatsinteresting)