"Rajko, Rajko"
Natalija kuca na vrata sobe, ali odatle ne dopire nikakav zvuk.
- Rajko?- Natalja je pažljivo otvorila vrata i zavirila unutra, tada joj je jastuk poleteo na glavu, jedva je uspela da se sagne.
- Odlazi i zatvori ta vrata.
- Došli su da te vide, iziđi.
Nataša je stajala na vratima, sve u njoj je ključalo, ali je pokušavala da se obuzda.
- Izlazi odavde i reci im da nisam kod kuće.
- Izađi sam i reci im.
- Dobro, sada ću im sam reći...
Rajko je odgurnuo Natašu i ušao u drugu sobu, čuli njegovi nezadovoljni koraci, zatim nešto poput udarca, nečijeg izdisaja, prigušenog jauka, Nataša je htela da uđe u sobu, ali ju je drugi muškarac zadržao.
"Tri minuta", čula je Nataša, "imaš tri minute da mi kažeš šta imaš."
„Znaš li ti ko mi je otac?“ čulo se iz sobe.
- Znam, ali znaš li ti ko sam ja?
Natalija je tiho plakala, već je bila umorna od svega ovoga.
Maksim, njen muž, bio je na službenom putu, a Rajko je očigledno nešto pogrešio.
„Šta je uradio?“ upita Nataša tiho, pokušavajući da pridobije drugog čoveka koji ju je sprečavao da uđe u sobu.
- Pitaj ga sama.
- Ne mogu... on ne razgovara sa mnom.
Ovako izgleda život koji se raspada
Čovek je čudno pogledao Natašu i nasmejao se.
- Zašto, gospođo, zar niste mogli da odgajite svog sina jedinca?
Nataša se osećala povređeno, veoma povređeno.
- Nije on jedinac, imam i mlađe dete.
"I sa njim će biti isto“, nasmeja se čovek, baš kao i onaj stariji.
Nataša je htela da odgovori nešto oštro, ali je zaćutala, gutajući uvredu ovog čudnog, strašnog čoveka. Uzdahnula je i otvorila vrata sobe. Prvi čovek je stajao sagnut nad Rajkom.
- Ponovo te pitam, gde si ovo nabavio? Ko ti je to prodao?
- Rajko, probala je da izgovori mirno Nataša - ne odgovaraj ništa, zvala sam policiju, sad će biti ovde.
Čovek je okrenuo svoje crveno lice prema njoj i ljutito zašištao.
- Nisi trebala to da uradiš, tvoj sin će biti u ozbiljnoj nevolji...
"Šta si uradila, pile? Ko te je to tražio?“, viknula je Nataša i pošto joj sin nije odgovorio probala je da izađe.
"Stani, kud si krenula?" sprečio ju je onaj isti čovek da izađe iz sobe.
"Moram da pokupim mlađeg sina iz vrtića“, mirno odgovara Nataša.
- Šta je sa ovim sinom? Hoćeš li ga ostaviti na milost i nemilost?
"On nije moj sin“, rekla je mirno i ravnodušno i otišla da se spremi.
- Ostavićeš nas, strance u svom stanu samo tako?
- Ovo nije moj stan i... nije moj život.
Čovek je zamišljeno pogledao Natašu.
- Jesi li dobro? Sada ćemo krenuti...
- Ne zanima me, i da... dobro mi ide, čak i odlično... Radi šta hoćeš.
— Ne, ovo neće ići, Vinko, odlazimo, — čovek je obuhvatio sobu jednim pogledom, — razgovaraćemo ponovo, čekaj da ti se javimo, — rekao je nekome, Nataša je shvatila da su te reči upućene Rajku.
Muškarci su otišli, Natalija je mirno pokupila svoje i Jankove stvari u torbu.
Izašla je iz sobe, a Rajko je krenuo za njom:
- Zašto si ih pustila u stan jadnice jedna?
Ako je Nataša do ovog trenutka sumnjala u ispravnost svoje odluke, sada su se sve njene sumnje razbile u paramparčad. Bila je tako umorna...
Kako je sve počelo
Nataša je mnogo radila i nije imala vremena za privatni život. Uz pomoć roditelja otvorila je malu pekaru i počela sama da peče pite i kolače. Pekara je mala, Nataša je sama vodi, ponekad joj majka dođe da pomogne, kakav joj je privatni život, bukvalno ga nema...
„Nataša, možda bi trebalo da odeš kod tetke Kaće da se malo odmoriš," predložila je mama...
"Mama, znaš da moram da radim," odmahnula je rukom Nataša.
I tako su dani prolazili, a onda joj je majka rekla kako je baka mnogo bolesna i da treba ipak da ode kod nje i tetke Kaće da ih obiđe.
Ispostavilo se da je baka bila sasvim zdrava, a tetkin drugi muž je imao rođaka za ženidbu, pa su odlučili da ga upoznaju sa nekom finom devojkom. Nataša je bila ta fina devojka...Kad je Nataša videla neuspelog mladoženju htela je da vrišti od smeha. Da li je njena porodica zaista mislila da je upravo taj ćelavi, mali čovek onaj pravi za nju.
Još se smejala dok je sedela u avionu čekajući da poleti.
„Devojko, imaš takav osmeh, da moram da te upoznam“, rekao je čovek Nataši dok je išao ka svom mestu.
Sedam minuta kasnije sedeo je pored Nataše, dogovorivši se sa čovekom, Natašinim komšijom, da zamene mesta.
Tako je Nataša upoznala Maksima.
Kako je Nataša pronašla ljubav
Kako joj se samo lepo Maks udvarao, mama je bila na sedmom nebu, a Nataša... Nataša se izgleda zaljubila. Šest meseci kasnije, srećna Nataša je odlučila da se uda za Maksima.
Na sam dan venčanja, Maksim je upozorio da će na proslavi biti Rajko, njegov sin i... njegova bivša žena.
- Nataša, doći će samo u opštinu, neće doći na proslavu, Rajko jednostavno ne može da propusti takav događaj.
Nataša je bila zaljubljena... A osim toga, kakve veze dete ima sa tim? On je sin njenog voljenog.
Rajko je nosio svetlo odelo, mašnu i očešljanu kosu.
„Zdravo, dušo“, pozdravila je Nataša dečaka.
Dečak nije obraćao pažnju na nju, prišao je ocu i čvrsto ga uhvatio za ruku, i stajao je tamo tokom celog procesa registracije. Maksova majka, dečakova baka i Natašina buduća svekrva, nežno ju je gledala i brisala suze.
„Oh, kako je dečak porastao“, kaže ona, naginjući glavu na stranu... Tako lep dečak... stoji pored svog tate, zlato moje...
Dečak uopšte nije reagovao na Natašu i tvrdoglavo je stajao pored oca, stisnutih usana...
Nepotrebno je reći da je dečak takođe otišao na samo venčanje sa svojim ocem i nevestom.
Pa, zapravo, sve vreme sam sedeo sa ocem i sve fotografije su bile sa Rajkom koji je imao krajnje nezadovoljno lice.
Nataša je pokušala da pronađe zajednički jezik sa svojim pastorkom, ali je to bilo nemoguće...
- Ukrala si mi tatu..
- Nisam ti ukrala tatu, Rajko, tata dugo ne živi sa tobom, tata te voli i...
-Idi...Spavaću sa tatom, mojim tatom.
Tako je Nataša prvu bračnu noć provela sama, dok je Rajko spavao u krevetu sa svojim ocem.
Nataša nije saznala zašto se Maks rastao od svoje prve žene. Njena svekrva je rekla da je Ljudmila kriva, očigledno je bila željna slobode..
Rajko je imao osam godina, nije bio beba, ali iz nekog razloga svi su se prema njemu ponašali kao prema bebi.
Ti i ja i moje dete
„On je dete, Nataša“, kaže Maksim, „budi razumna prema njemu.“
I Nataša jeste, ali... Ali ipak, to nije ništa promenilo.
Nataša je želela dete, ali...ali Maks i njegova majka su se plašili kako će Rajko reagovati. A kada se dete rodilo Rajko je divljao govoreći kako će zadaviti "malo kopile". Kad se Janko rodio, Rajko se bukvalno preselio kod njih i stalo bio u stanu.
"O, kako Rajko obožava bebu“, gugutala je svekrva gledajući decu. A Nataša se plašila da bebu ostavi i minut samu, jer joj je strašno smetala mržnja koja je izbijala iz Rajkovih očiju.
Ali niko joj nije verovao, pa čak ni njen muž. Svi su mislili da je Rajko anđeo.
Pre godinu dana, dečak se uselio kod njih jer njegova majka nije mogla da se nosi sa njegovim odgajanjem, a dečakov očuh je odlučio da ih napusti jer nije mogao da podnese Rajkove ludorije.
Maksim se čak potukao sa mužem svoje bivše žene jer je on jednom prilikom ošamario Rajka... U stvari, očuh je tom prilikom skočio na Rajka u želji da odbrani svoju ženu koju je sin tukao. Dečak je oslobođen krivice, a komentar njegove bake a Natašine svekrve je bio:
„Sve je to zato što odrasta kao siroče bez oca“.
Prvi znaci lošeg braka
Nataša je ćutala i nije se mešala.
U isto vreme kada se Rajko uselio kod njih, Maksim je počeo da ide na duga poslovna putovanja, dok je njegov sin počeo sve gore i gore da se ponaša, vraćajući se kući pijan ili drogiran.
Nije nimalo poštovao Natašu, počeo je da reži na baku, jedino sa kim se činilo da se druži bio je Janko, koji je bio veoma naklonjen svom starijem bratu.
Maksim nije hteo da sluša ništa o problemima sa Rajkom.
- Nataša, ti si žena, razgovaraj sa njim, ne znam... ubedi ga da ne radi ovo, ti si ipak majka... Slušaj, ako ne možeš da se nosiš sa detetom kao što je Rajko, šta će onda biti kada janko odraste?
Poruka od ljubavnice
Nataša je odavno počela da sumnja da nešto nije u redu.
I jutros, tako banalno, dobila je SMS poruku sa nepoznatog broja, gde njen muž čvrsto spava na nečijem ramenu... Iza kreveta se videla palmina grana.
Izgleda da njegova ljubavnica nije imala želju da ga deli sa Natašom.
Razmišljala je i razmišljala šta da radi... onda su došli ovi ljudi i počeli da nešto zahtevaju od Rajka...
Bilo joj je dosta svega. Nataša je ponela potrebne stvari, otišla u vrtić, pokupila Janka i stigla kod svoje majke kada ju je pozvala uplakana svekrva.
Nataša je jedva razaznala da je Rajko odveden u policiju.
„On ima majku i oca“, rekla je Nataša, „šta ja mogu da uradim?“
-Kažu da je Rajko... da je on... neke supstance... da je delio okolo to ...
-Šta mogu da uradim?
- Molim te, spreči ove laži o našem dečaku...
„Kakve laži, kakav dečak? On je lukav, lažljiv, prevrtljiv. Savršeno dobro znaš da ga nije briga za mene. Toliko godina zatvaraš oči pred tim. Pozovi njegovu majku."
„Ona je na odmoru i ne želi ništa da čuje o Rajku. Zvala sam Maksa, počeo je da viče i rekao je da se ti pobrineš za to.“
Nataša je zamolila majku da čuva Janka i otišla je opet da iz zatvora izvuče Rajka. Odlučila se na to samo iz poštovanja prema svekrvi, koja je Nataši uvek pomagala...
Nataša je shvatila da malo šta može da učini, ali bar da pokaže dečaku da nije sam...
Klupko počinje da se odmotava
Rajko je sedeo tamo, uplašen i uznemiren, nije bio zatvoren u zatvoru iza rešetaka, kako je Nataša mislila, sedeo je u kancelariji.
Čovek u uniformi je rekao da se sve još uvek sređuje i da Rajko nema nikakve veze sa tim, ali da nema pravo da pusti momka samog; imao je manje od osamnaest godina.
Izašli su napolje, Rajko je ćutao, Nataša je takođe ćutala, iako je u njoj sve ključalo.
Kada će se sve ovo završiti, misli Nataša... kada?
Bez reči je vozila kola, Rajko je ćutao, dovezli su se do kuće, Natalja je tiho stala.
„Gde je Janko?“ tiho je upitao Rajko.
- On je sa mojom mamom.
- Mogu li poći sa tobom da ga dovedem kući?
- Ostavila sam tvog oca.
- Nije moja krivica, ovo... Moja devojka je našla neke gluposti i napila se, samo sam je pratio iz tog hodnika i uhvatila me kamera...
„Rajko, slušaj me, pažljivo slušaj. Ti nemaš ništa s tim, čuješ li me? Ti nemaš ništa sa time što ja ostavljam tvog oca“ Natašin bes je odjednom nestao, čak joj je bilo i žao dečaka. Na kraju krajeva, nikome nije bio potreban, konačno joj je sinulo. „Nisam otišla zbog tebe, veruj mi, stvarno... ti nemaš ništa s tim... svejedno ćeš viđati Janka, u redu?“
Nataša mu je govorila kao da je mali dečak. Prvi put posle mnogo godina, nije videla dečaka kao neprijatelja, već samo kao uplašenog dečaka. „Rajko... dešava se, ljudi se udaljavaju, ali ti ćeš uvek biti Jankov stariji brat, a za mene... sviđalo se to tebi ili ne, ti si mi praktično sin...“
Razvod
- Oprosti mi, molim te, Nataša, oprosti mi... Ja sam stvarno... ja sam stvarno hteo mi ti postaneš majka, ali mama... rekla mi je da nikako ne smem da te tako zovem i da se vežem za tebe.
Rekla je da bi mogla da umre ako se sprijateljim sa tobom, da si mi oduzela tatu.
A onda... onda se pojavio Janko, i ja sam bio tako ljubomoran... Hteo sam da i mene moja majka gleda tako kako ti gledaš njega...
Ne veruješ mi, zar ne?
- Ah, dete... čak i ako je sve istina, ne možeš ništa da uradiš da to vratiš unazad. Ne zameram ti, uvek možeš da se osloniš na mene. Dozvoli mi da te odvedem kod bake, ona je stvarno zabrinuta, ne brini, i znaš šta... nemoj joj još reći za razvod, važi?
- Dobro, možda ćete se ti i tata i pomiriti...
- Ne, Rajko, nažalost, ovo se moralo desiti...
Nataša je pozvala svoju svekrvu i rekla da će joj dovesti Rajka, ali da ona pusti dete da se malo odmori i spava.
Maksim je pozvao uveče i rekao da stiže kući
- Hteo si da kažeš da dolećeš večeras?
-Šta? Ha-ha-ha, Nataša, prava si šaljivdžija.
Ali Nataša je isključila telefon. Nije htela da pravi nikakve ustupke...
Maksim je vikao, izneo neke dokaze o svojoj nevinosti, a Nataša je znala da on ima drugu ženu.
Pretio je da će odvesti Janka, da će uzeti puno starateljstvo nad njim.
- Mislim da se tvojoj ljubavnici to neće svideti.
-Kakva ljubavnica, Nataša? O čemu pričaš? Nemam nikoga...
-Neko mi šalje tvoje fotografije...
I na kraju...
Rajko je počeo da uči, došao je k sebi, razgovarao sa Natašom i ponovo je molio za oproštaj.
Momak je često dolazio u posetu Nataši i Janku i bio je prvi koji ju je upoznao sa svojom devojkom.
Natašina majka ne odustaje od pokušaja da je spoji sa dobrim muškarcem...
- Mama, sećaš li se kako si pokušala da mi središ sudbinu? Sećaš li se šta je ispalo iz toga?
- Pa, Nataša, brinemo se da si još uvek sama...
„Nisam sama, mama. Imam svoje dečake, znaš... nisu svi željni da se udaju, mama, plus sam odlučila da proširim biznis. Rajkova devojka je sjajna poslastičarka, pokrenućemo porodični biznis.“
„Ne možeš ovo da uradiš!“, uzviknu Natašina majka. „Jesi li luda? Šta ćeš da radiš kad ostariš?“
- Potpuno isto, mama, potpuno isto...