Kada se pogleda istorija Kanskog festivala i zastane kod 1967. godine, među najzapaženijim pričama tog vremena nalazi se ona o Oliveri Katarini – umetnici koja je tada zajedno sa ekipom filma „Skupljači perja“ predstavila jugoslovensku kinematografiju pred svetskom publikom.
Na crvenom tepihu u Kanu pojavila se rame uz rame sa legendarnim glumcem Velimirom Batom Živojinovićem, a njihov dolazak privukao je ogromnu pažnju medija i fotografa.
Film reditelja Aleksandra Saše Petrovića osvojio je Veliku nagradu žirija, čime je jugoslovenski film napravio jedan od najvećih prodora na međunarodnoj sceni. Međutim, osim samog ostvarenja, svetsku javnost osvojila je i Olivera Katarina – svojom lepotom, pojavom i nezaboravnim izvođenjem pesme „Đelem, đelem“.
Haljina koja je ostala zabeležena u istoriji festivala
Tokom boravka u Kanu, Olivera je bila jedna od najfotografisanijih umetnica. Njena pojava privlačila je pažnju gde god se pojavila, a jedna od fotografija iz tog perioda ostala je simbol njenog stila i elegancije.
Nosila je dugu, pripijenu haljinu koja je isticala njenu figuru, visoke potpetice i elegantnu punđu. Jednostavan, ali upečatljiv izgled savršeno je odgovarao njenoj harizmi, zbog koje je važila za jednu od najlepših žena svog vremena.
Njena pojava bila je spoj filmske dive, pevačice i žene sa izraženom scenskom snagom – upravo ono što je svetska publika prepoznala.
Pevala na zatvaranju Kanskog festivala
Olivera Katarina dobila je posebnu čast da nastupi na završnoj ceremoniji Kanskog festivala 1967. godine.
Na istoj manifestaciji nastupale su i velike svetske zvezde poput Nane Muskuri i Dajan Vorvik, a Oliverin glas i izvođenje ostavili su snažan utisak na prisutne.
Za umetnicu iz Jugoslavije to je bio trenutak koji je prevazišao granice domaće scene – pokazala je da talenat i harizma mogu da osvoje i najzahtevniju svetsku publiku.
Salvador Dali klečao pred njenim glasom
Posle uspeha u Kanu, usledili su novi veliki trenuci.
Olivera Katarina nastupala je u čuvenoj pariskoj dvorani „Olimpija“, jednom od najprestižnijih mesta za muzičke izvođače u svetu. Među publikom se tada našao i legendarni umetnik Salvador Dali.
Prema Oliverinim sećanjima i tadašnjim pričama, Dali je bio toliko impresioniran njenim izgledom i glasom da je klečao pred njom i dugo joj aplaudirao.
Dali je i inače bio poznat po svom ekscentričnom ponašanju i spektakularnim javnim nastupima, ali je njegovo oduševljenje Oliverom ostalo jedna od najpoznatijih anegdota iz njene međunarodne karijere.
Povratak u Kan posle pola veka
Sedam decenija nakon prvog velikog uspeha, Olivera Katarina vratila se na mesto koje je obeležilo njenu karijeru.
Godine 2017. prisustvovala je obeležavanju 70. godišnjice Kanskog festivala, kada je prikazana specijalna projekcija digitalno restaurisane verzije filma „Skupljači perja“.
Tom prilikom ponovo je izvela pesmu „Đelem, đelem“ u dvorani Bunjuel. Publika ju je dočekala sa velikim poštovanjem, a njen nastup podsetio je svet na umetnicu koja je pola veka ranije osvojila Kanski festival.
Na sceni nosila ime svoje majke
Olivera Katarina rođena je u Beogradu kao Olivera Petrović. Njeno detinjstvo bilo je vezano za Pop Lukinu ulicu, a od najranijih dana muzika je bila sastavni deo njenog života.
„Progovorila sam i propevala u isto vreme, soba mi se uvek orila od pesme“, govorila je jednom prilikom.
Njeni roditelji Budimir i Katarina brzo su primetili da njihova ćerka ima poseban talenat za umetnost. Ipak, njen otac nije bio oduševljen njenom željom da život posveti sceni.
Nije mu se dopadalo ni to što je kao devojčica pohađala časove baleta, jer je za nju želeo sigurniji i mirniji život.
Ali Oliverina želja bila je jača od svih prepreka.
Slučajna uloga koja joj je promenila život
Put ka glumi počeo je gotovo slučajno.
U školskoj predstavi jedna devojčica trebalo je da igra Pepeljugu, ali tog dana nije mogla da nastupi. Olivera ju je zamenila i tada prvi put osetila čari pozornice.
Taj trenutak promenio je njen život i potvrdio ono što je već dugo osećala – da pripada umetnosti.
Iako je zbog očevih želja nakon završene Druge ženske gimnazije upisala Pravni fakultet, na studijama se nije dugo zadržala.
Otišla je u Pariz, a po povratku u Beograd upisala je Pozorišnu akademiju. Scena ju je privlačila, a ona je na njoj ubrzo počela da pravi prve korake ka velikoj karijeri.
Pre nego što su došli svetska slava, Kanski festival i aplauzi najvećih umetnika, dogodila se njena prva velika ljubav – još jedno poglavlje u životu žene čija je biografija bila ispunjena filmom, muzikom, strašću i neponovljivim trenucima.