Pomislićete da ste u evropskom gradu, a ne u afričkoj zemlji, kada vidite široke avenije sa francuskom arhitekturom i udobnim kafićima sa pletenim stolicama kojih je Tunis prepun.
Nije ni čudo što se Tunis često naziva „Parizom Severne Afrike“. U većim gradovima, mladi se oblače gotovo kao u Evropi, u prodavnicama se govori francuski, a kolonijalna arhitektura stvara iluziju poznate civilizacije.
Ali to je samo površinski sloj. Iza evropske fasade krije se potpuno drugačija kultura, sa osobenostima koje mogu šokirati nespremnog turistu. Neke će vam delovati zabavno, druge iznenađujuće, a treće će vas naterati da preispitate svoje pojmove udobnosti i praktičnosti.
1. Taksiji kao javni prevoz
Tunis ima jedinstven sistem taksi prevoza koji može iznenaditi evropske turiste.
Iznajmljivanje celog automobila ovde nije uobičajeno. Putnici plaćaju samo za svoje sedište, a vozač vozi rutu, prevozeći svakoga ko želi da se vozi. Vožnja postaje prava avantura sa strancima, njihovim razgovorima i zaustavljanjima na najneočekivanijim mestima.
Automobil sa pet sedišta može da primi do sedam osoba, uključujući vozača. Iako nije baš udoban, cena je znatno niža nego kod tipičnog evropskog taksija.
Meštani su prilično opušteni po pitanju ovog sistema i čak pronalaze njegove prednosti – mogu da upoznaju nove ljude ili da razgovaraju o najnovijim vestima sa saputnicima.
2. Užasno higijensko stanje države
Od revolucije Jasmina 2011. godine, Tunis se suočava sa ozbiljnim problemima, od kojih je jedan katastrofalno stanje životne sredine.
Smeće je svuda. Na ulicama, na plažama, čak i u turističkim područjima.
Plastična kesa leprša na vetru, stvarajući nadrealnu scenu na pozadini drevnih ruševina. Divlje plaže daleko od hotela su posebno depresivne – prave deponije na otvorenom.
Lokalni stanovnici izgledaju pomireni sa situacijom. Državni budžet se troši na bezbednost i političku stabilizaciju, ali nema dovoljno novca za odvoz smeća.
Paradoks je u tome što se hotelske plaže održavaju besprekorno čistim. To stvara utisak dva paralelna sveta – turističkog raja i surove stvarnosti.
3. Lokali samo za muškarce
U tradicionalnim tuniskim kafićima možete videti samo muškarce.
Ovo nije slučajnost, već strogo versko pravilo. Islamske tradicije zabranjuju muškarcima i ženama da provode vreme zajedno na javnim mestima van porodičnog konteksta.
Kafići su postali muški klubovi gde možete provesti ceo dan uz šolju čaja od mente, razgovarajući o politici, sportu i svakodnevnim stvarima. Muškarci igraju tablu, puše nargilu i vode opuštene razgovore. Vreme kao da stoji.
Žene mogu ući u takve objekte samo u pratnji muža ili oca, i to ne svih. Za Evropljanina naviknutog na rodnu ravnopravnost, ova razlika deluje arhaično, ali u lokalnoj kulturi je apsolutno norma.
4. Majka ugovara brak sinu
U tradicionalnim tuniskim porodicama, drevni običaj ugovorenih brakova između roditelja je i dalje očuvan.
Majka mladoženje lično bira nevestu za svog sina, a kriterijumi za izbor mogu izgledati prilično specifični Evropljaninu. Potraga se ponekad odvija čak i u javnim kupatilima (hamamima), gde se kandidat može proceniti u svakom detalju.
Rođake se često uzimaju za neveste — ovo se smatra idealnom opcijom za očuvanje porodične imovine i jačanje porodičnih veza.
Nakon venčanja, mlada porodica živi pod najstrožim nadzorom rođaka. Svi stalno posećuju jedni druge, mešaju se u njihovu privatnost i prate njihovo ponašanje. Jednostavan razgovor između žene i stranca može izazvati porodični skandal.
5. Pravila na putu sami određuju
Većina tuniskih gradova nema semafore.
Zamislite užurban grad sa hiljadama automobila, motocikala i pešaka — i nijednim saobraćajnim policajcem. Semafori postoje samo u glavnom gradu, dok se u drugim gradovima i selima vozači vode pravilima koja samo oni razumeju.
Prelazak puta postaje ekstremno iskustvo. Meštani to rade sa iznenađujućom lakoćom, kao da igraju izazovnu video-igru preživljavanja.
Posebno su impresivni kružni tokovi, gde saobraćaj teče u haotičnom plesu. Samo iskustvo i intuicija pomažu da se izbegnu sudari.
Glavno pravilo za pešake je da nema naglih pokreta. Vozači moraju imati vremena da izračunaju svoju putanju i izbegnu ih.
6. Alkohol nije svuda dostupan
Islam zabranjuje konzumiranje alkohola, ali Tunis je prilično liberalna muslimanska zemlja.
Alkohol se ne prodaje u prodavnicama; najbolje što ćete naći je bezalkoholno pivo, koje je iznenađujuće popularno među lokalnim stanovništvom. Međutim, možete naručiti vino ili obično pivo u restoranima i klubovima.
Postoji strogo pravilo: nikada ne pijte alkohol na ulici ili na plaži. To će dovesti do ozbiljnih problema sa policijom i lokalnim stanovništvom.
U nekim turističkim područjima, prodavci tajno nude lokalnu mesečinu — „buhu“, jako piće napravljeno od smokava ili urmi. Kvalitet je sumnjiv, ali je autentičnost zagarantovana.
7. Obožavaju žene punije figure
U Tunisu postoje potpuno drugačiji standardi lepote. Ovde se žene sa oblicima figure — debele i punačke — smatraju privlačnim. Mršavost se povezuje sa siromaštvom i bolešću, dok se punačnost povezuje sa bogatstvom i sposobnošću da rađaju zdravu decu.
Lokalni muškarci se dive ženama koje bi se u Srbiji smatrale debelim, dok se vitke evropske turistkinje smatraju bolno mršavim.
Ovaj kult zdrave težine ima duboke korene u tradicionalnoj kulturi, gde je sposobnost prehranjivanja porodice bila važnija od modernih standarda lepote. U kontekstu nestabilnih prihoda, prekomerna težina je simbolizovala blagostanje i uspeh.
8. Invazija otrovnih meduza
Sredozemno more kod obale Tunisa dom je raznih meduza, od kojih su mnoge otrovne.
Globalno zagrevanje i promene okeanskih struja doveli su do toga da se meduze naseljavaju mnogo bliže obali. Susret sa njima tokom plivanja je uobičajen i nije uvek bezopasan.
Službe na plaži svakodnevno patroliraju obalom i upozoravaju turiste na posebno opasna područja. Ali meduze su nepredvidiva stvorenja, a rojevi se mogu pojaviti bilo gde.
Meduza je posebno mnogo u vrelim danima, kada temperatura vode poraste iznad normalne. Njihova providna tela lepo svetlucaju na suncu, ali ih je najbolje videti iz daljine.
9. Strogo kontrolišu izvoz
Tunis je bogat arheološkim nalazištima, a turisti često žele da ponesu deo istorije kući. To se apsolutno ne sme raditi.
Tuniski zakon strogo kažnjava izvoz bilo kakvih predmeta koji mogu biti od arheološke ili geološke vrednosti. Čak i običan kamen sa plaže može se smatrati pokušajem krijumčarenja kulturnih dobara.
Specijalno obučeni graničari pažljivo pregledaju prtljag turista. Kazne mogu dostići nekoliko hiljada dolara, a u ozbiljnim slučajevima moguća je i zatvorska kazna.
Bezbednije je uopšte ne nositi ništa napravljeno od prirodnih materijala sa sobom - čak i ako izgleda kao samo lep kamenčić ili školjka.
10. Svuda patrolira vojska
Od 2015. godine, tuniske vlasti su dramatično pojačale mere bezbednosti. Vojne patrole su postale uobičajeni deo gradskog pejzaža. Vojnici sa mitraljezima patroliraju centralnim ulicama, odmaralištima, pa čak i plažama.
Za turiste iz mirnih zemalja, prizor naoružanih ljudi može delovati zastrašujuće, ali lokalno stanovništvo prihvata vojno prisustvo mirno. Nakon nestabilnosti revolucionarnog perioda, mnogi se osećaju utešeno prizorom bezbednosti.
Patrole su posebno vidljive u turističkim područjima - blizu hotela, muzeja i popularnih plaža. Vojnici su obično prijateljski nastrojeni i spremni da pomognu turistima sa uputstvima ili savetima.
11. Bela tehnika im je luksuz
Tuniskim domovima često nedostaju kućni aparati poznati Evropljanima. Usisivači, mašine za pranje veša i klima uređaji su luksuz koji mnogi ljudi ne mogu sebi da priušte. Ne zbog siromaštva, već zbog praktičnosti.
Struja je u Tunisu veoma skupa, a računi za klimatizaciju mogu premašiti mesečnu platu.
Zimi kuće mogu biti prilično hladne — nema centralnog grejanja i zidovi nisu izolovani. Mnogi radije nose jaknu unutra nego da plaćaju prekomerne račune za grejanje.
Pranje se često obavlja ručno, a veš se suši na krovovima kuća. Pa ipak, te iste porodice mogu imati velike televizore i satelitsku televiziju. Prioriteti su postavljeni sasvim drugačije.
Zanimljivo je da su mnogi Tunišani dobro svesni postojanja moderne tehnologije, ali je namerno odbijaju zbog visokih troškova rada.
12. Turisti spremni za adaptaciju
Tunis je zemlja zapanjujućih kontrasta, gde evropski sjaj koegzistira sa afričkim šarmom, a drevne tradicije se isprepliću sa pokušajima modernizacije.
Ovde biste mogli videti devojku u farmerkama i majici koja će odmah skromno spustiti pogled kada se pojavi nepoznati muškarac. Ili restoran sa evropskim menijem gde se ženama taktično savetuje da sednu u dalji ugao.
Ove kontradikcije ne čine zemlju boljom ili gorom — one jednostavno pokazuju koliko je savremenom društvu teško da balansira između tradicije predaka i zahteva globalnog sveta.
Ključ za putnike je da stignu otvorenog uma i spremni da prihvate lokalne običaje. Tada će čak i zajednički taksi izgledati kao uzbudljiva avantura, a ne kao dosadna neprijatnost.