Kako godine prolaze, mnogi bake i deke žele da sa unucima podele životno iskustvo, daju savet ili ih zaštite od grešaka koje su sami pravili. Međutim, stručnjaci upozoravaju da upravo najbolje namere ponekad mogu da naruše poverenje između generacija.
Poznati psiholog Karl Rodžers jednom je rekao: "Kada me neko zaista sasluša, bez osuđivanja i pokušaja da me promeni, počinjem bolje da razumem sebe."
U tome se krije važna poruka za sve koji žele da izgrade blizak odnos sa unucima. Nekada ljubav nije u savetima, već u tome da znamo kada treba da saslušamo, a kada da prećutimo.
Ovo su teme koje bi, prema mišljenju psihologa, trebalo izbegavati.
1. "U naše vreme bilo je bolje"
Ovo je verovatno najčešća rečenica koju mlađe generacije čuju od svojih baka i deka.
- "Nekada su ljudi bili iskreniji."
- "Sve je bilo jednostavnije."
- "Mi smo živeli mnogo lepše."
Iako ove rečenice često izgovaramo iz nostalgije, mladi ih mogu doživeti kao poruku da je njihovo vreme manje vredno ili da njihov život nije dovoljno dobar.
Mnogo je bolje ispričati uspomenu bez poređenja
Umesto da kažete: "U naše vreme bilo je bolje."
Recite: "Kod nas je to izgledalo ovako..."
Tako razgovor postaje razmena iskustava, a ne nadmetanje između generacija.
2. Komentari o fizičkom izgledu
Naizgled bezazlene primedbe mogu ostaviti dubok trag.
- "Mogao bi malo da smršaš."
- "Baš si se ugojila."
- "Ta suknja ti je prekratka."
Mladima je izgled često važan deo samopouzdanja, posebno u tinejdžerskom periodu. Ono što odraslima deluje kao dobronameran savet, njima može zvučati kao ozbiljna kritika.
Mnogo je korisnije postaviti pitanje: "Da li se ti dobro osećaš u tome?"
Time pokazujete poštovanje prema njihovim izborima i ostavljate prostor za iskren razgovor.
3. Osporavanje njihovih snova i izbora
Mladost je vreme kada se istražuju različita interesovanja, hobiji i zanimanja.
Ako vam unuk kaže da želi da se bavi muzikom, glumom, sportom ili nekim neobičnim poslom, lako je odgovoriti: "Od toga nema hleba."
Međutim, upravo takve rečenice mogu ugasiti želju da vam se ponovo poveri.
Umesto kritike, pokušajte da pokažete interesovanje.
Pitajte: "Šta te najviše privlači u tome?"
Ljudi mnogo lakše prihvataju savet kada prvo osete da ih neko razume.
4. Poređenje sa drugima
Jedna od najtežih stvari za mlade jeste kada ih upoređuju sa vršnjacima.
- "Komšijin unuk već ima firmu."
- "Tvoja drugarica je završila fakultet."
- "On već ima stan i porodicu."
Iako se ovakve rečenice često izgovaraju iz želje da motivišu, one uglavnom izazivaju suprotan efekat.
Svako ima svoj tempo, svoje okolnosti i svoj životni put.
Mnogo više znači kada mlada osoba oseti da je prihvaćena baš takva kakva jeste.
5. Neprestane priče o bolestima i starosti
Sasvim je prirodno da sa godinama zdravlje postaje važna tema.
Ipak, ako se svaki susret sa unucima pretvori u razgovor o lekovima, pregledima i dijagnozama, mladi često počinju da osećaju teskobu ili krivicu.
Naravno da nije potrebno skrivati kako se osećate.
Ali postoji razlika između iskrenog razgovora i toga da zdravstveni problemi postanu jedina tema.
Unuci najčešće dolaze kod bake i deke zbog osećaja sigurnosti, topline i doma, a ne da bi slušali dugačke izveštaje o bolestima.
Najvažnije što unuci očekuju
Kako godine prolaze, mnogi shvate da nije najvažnije biti u pravu.
Mnogo je važnije sačuvati bliskost.
Unuci ne očekuju savršene savete niti stalna predavanja. Potrebni su im razumevanje, podrška i osećaj da uvek imaju mesto gde će biti saslušani bez osude.
Ponekad je dovoljno postaviti samo jedno pitanje: "Kako si?"
A zatim pažljivo saslušati odgovor, bez prekidanja i bez spremnog saveta.
Upravo tako nastaje poverenje koje traje godinama.
Na kraju, most između generacija ne grade savršene reči, već pažnja, razumevanje i toplina koju jedni drugima pružamo u svakodnevnim, naizgled sasvim običnim razgovorima.