Vidovdan je crkveni praznik posvećen Svetom Vidu, ranohrišćanskom mučeniku iz 3. ili čak 4. veka, dok se kult Svetog Vida širo Evropom od 5. pa sve do 9. veka.
Srbi Vidovdan slave od 9. veka, a u pravoslavnom kalendaru je obeležen cvenim slovom 28. juna.
Za Srbe je Vidovdan veoma važan zbog Kosovske bitke koja se dogodila baš na Vidovdan 1389. godine, a narednih decenija upravo na Vidovdan su se dogodili još neki važni događaji poput Sarajevskog atentata, donošenje Vidovdanskog ustanka i još poneki događaji koji su se slučajno, ali i namerno desili baš ovog datuma.
Običaji na Vidovdan
Vidovdan (Vidov dan) - slavio se u Srbiji i ranije. Postoji nekoliko verzija o poreklu imena. Prema jednoj od njih, ovaj praznik je u čast slovenskog paganskog božanstva Svetovida, koji je bio bog izobilja i rata i, moguće, bio je vrhovni srpski bog. A prema drugoj verziji, ime potiče od poštovanja Svetog Vida (lat. Sanctus Vitus), koga su sa sobom doneli nemački katolički rudari, a svog svetaca prilagodili lokalnom stanovništvu.
Narodna legenda kaže da ako se probudite pre zore, pogledate ka suncu i kažete: „O Vido, o Vidovdane, daj mi vid dok sam živ!“, onda ćete od tog momenta do kraja života u svemu videti uspeh.
U nekim krajevima, kao što je Mačva, na ovaj dan se održavaju velike parastosi. Pre podneva se odlazi na groblje i donosi se hrana, a uvek ribu, kao neku vrstu žrtve Svetom Vidu.
U Šumadiji veruju da ako je nebo vedro i svetlo na ovaj dan, treba izneti odeću da se provetri kako bi se ispunila dobrom energijom. A novac treba izvaditi, provetriti i izbrojati kako bi ostatak godine bio profitabilan.
Na Vidovdan, prema knjigama i verovanjima, da bi kukuruz rodio klipove i da se grožđe ne osuši i ne opadne, ne treba raditi na polju. Žene treba da se bave rukotvorinama, kao što je pletenje. Pre početka rada, žene treba da navlaže oči vodom.
Proricanje na Vidovdan
Prema legendi, na Vidovdan se vidi budućnost. Na ovaj dan, ljudi u selima su mnogo proricali sudbinu. Najčešće su to radile devojke, nadajući se da će videti svog budućeg izabranika. U nekim krajevima, devojke bi na ovaj praznik brale crveno i plavo cveće. Ubrano cveće bi stavljale ispod jastuka pre spavanja i govorile: „O moj Vide, o moj dragi vereniče, dođi večeras“, i čekale bi da vide svog verenika u snu.
Takođe su verovali da ako stave piskavicu, parče hleba i malo soli ispod jastuka pre spavanja, onda će mlada neudata devojka sigurno upoznati svog budućeg muža i uskoro će se venčati.
Knez Lazar i bitka na Kosovu
Prema crkvenom predanju, uoči bitke na Kosovu polju, knezu Lazaru se javio anđeo Gospodnji i upitao ga: „Koje ćeš Carstvo izabrati, Zemaljsko ili Nebesko?“ Posle mučnih misli, on je za sebe i ceo srpski narod, kroz poraz i smrt na bojnom polju, izabrao Carstvo Nebesko. A posle bitke, iz zemlje natopljene krvlju junaka, nikli su posebni, jarko crveni božuri. Od tada su crveni božuri postali simbol nade i vere za jak i ponosan narod.
Takođe, prema narodnom verovanju, u ponoć uoči Vidovdana, reke postaju crvene i teku uzvodno, a ptice prestaju da pevaju.
Proslava Vidovdana jača jedinstvo i zajedništvo srpskog naroda, podsećajući ga na važnost očuvanja njegovih tradicija.