Život glumice Vesne Pećanac pun je izazova. Otkako se rodila, pa do današnjeg dana. Veliki uspeh je imala u svojoj glumačkoj karijeri, ali su se mnogi zapitali gde se saplela o život, pa umesto na daskama koje život znače, neretko možemo da je sretnemo kako jede u Narodnoj kuhinji.
Bila je udata za čuvenog crnogorskog reditelja Živka Nikolića, sa kojim je delila i umetnički i porodični svet, ali su godine nakon njegovog odlaska donele težak period ispunjen tugom, materijalnim poteškoćama i osećajem gubitka oslonca.
Vreme gubitaka i unutrašnjeg sloma
Kako je opisivala u svojim intervjuima, ključni prelomni trenutak u njenom životu bio je period tokom i nakon bombardovanja, kada se, kako kaže, suočila sa dubokom depresijom i emocionalnim slomom.
U tom periodu, kako je sama svedočila, život se drastično promenio. Porodične okolnosti su se raspale: jedan od sinova je odlučio da ode u monaški život, dok je ona ostala sama sa osećajem praznine i tuge.
- Posle smrti supruga, plodnog crnogorskog reditelja Živka Nikolića, Vesna živi strašnim životom i neprestano vodi bitku sa sinom koji je više puta verbalno, pa čak i fizički maltretirao - rekao je tada sagovornik lista "Press".
U tim godinama, prestala je da se bavi glumom i povukla se iz javnog života, tražeći način da preživi svakodnevicu koja je postajala sve teža.
Materijalne teškoće i borba za osnovne potrebe
Pored emocionalnih gubitaka, Vesna Pećanac se suočila i sa ozbiljnim materijalnim problemima. Kako je sama navodila, njena penzija bila je minimalna i nedovoljna za osnovne životne potrebe.
"Posao komičara je da daruje radost ljudima, a ja nisam više imala radosti. Penzija – sedam hiljada dinara. Bili smo gladni. Mislila sam da sam zbog toga potpuno izgubila memoriju. Jedna milosrdna šefica u samousluzi u blizini kuće godinama nam je hranu davala na kredit, volela je Živkove filmove. Još je bio živ. Sećam se da sam jednom dobila neki novac, i mogla da biram da li da odem na pijacu ili njoj vratim deo duga. Odem, ipak, na pijacu. Iz kese mi je virio mladi luk i ja sam kružila po celom kvartu da me ona ne bi videla. Ispričam Živku, a on mi kaže: „Odigraj to na sceni. I to je život“ – ispričala je ona svojevremeno za „Novosti“."
Ovi trenuci oslikavaju realnost u kojoj se nekada poznata i cenjena umetnica našla – daleko od reflektora i scenskih aplauza, u svakodnevnoj borbi za egzistenciju.
Glad, dostojanstvo i borba
U svojim sećanjima, glumica je govorila i o teškim danima kada je glad postajala deo svakodnevice. Ipak, čak i u tim okolnostima, zadržavala je određenu vrstu unutrašnje snage i ironije kojom je pokušavala da prevaziđe bolne situacije.
Jedan od najtežih trenutaka bio je i osećaj stida i skrivanja, kada je pokušavala da izbegne ljude kako ne bi bila suočena sa sopstvenom nemoći i dugovima.
– Imala sam problema, neke sam rešavala, ali nisam uspevala da rešim sve. Gladovala sam. Odlično je gladovati, to je mnogo dobra stvar. Jedeš manje, ali dugo žvaćeš – kazala je na početku glumica Vesna Pećanac, poznata po ulogama u „Otpisanima“, „Drugoj Žikinoj dinastiji“, „Smrti gospodina Goluže“.
Uprkos svemu, iz njenih reči se vidi i pokušaj da se i u najtežim okolnostima pronađe smisao, makar kroz umetnički pogled na život koji joj je ostao iz pozorišta.
Umetnički trag koji ostaje
Iako je život Vesne Pećanac bio obeležen teškim ličnim i materijalnim okolnostima, njen umetnički doprinos ostaje značajan deo jugoslovenske i srpske kinematografije.
Publika je pamti po ulogama u kultnim ostvarenjima poput „Otpisanih“, „Lepote poroka“, „U ime naroda“ i serije „Đekna još nije umrla, a ka’ će, ne znamo“, gde je ostavila snažan glumački pečat.
Priča o Vesni Pećanac pokazuje koliko je granica između umetničkog uspeha i lične borbe često tanka. Iza javne slike poznate glumice stoji život ispunjen preokretima, gubicima i borbom za osnovnu egzistenciju.
Njena sudbina ostaje podsećanje da slava ne garantuje sigurnost, i da se iza svakog poznatog imena često kriju nevidljive, teške životne priče koje retko dopiru do šire javnosti.
Na temu njenog teškog finansijskog stanja oglasio i njen sin Petar, koji već godinama govori se o teškoj sudbini koja je njegovu porodicu zadesila posle smrti oca.
– Mislim da je ta tragedija počela devedesetih i da je ona bila opšta. Živko je samo jedan primer ili istureni slučaj. Ima mnogo žrtava ratova, tranzicije, odnosno dekomponovanja našeg društvenog i državnog ustrojstva. Živkova je krivica možda bila to što je bio najbolji u svome poslu. Nekima se uspeh ne prašta. Pogotovo onaj međunarodni. Ako sam šta iz očevog primera mogao da naučim, to je da postoji tamna strana ljudske prirode i da je veoma moćna i učinkovita. O tome govore i svi Živkovi filmovi, ali i naša neposredna istorija – rekao je Petar u intervjuu za Blic.
On je dodao da nije bio naročito “potresen” kako su neki mediji to prikazivali, jer to traje godinama.
– Žena je, opet, u toj kuhinji sedela i razgovarala sa patrijarhom. Dakle, bio je to sastanak na visokom nivou. No, ona nije u zavidnoj situaciji. U dugovima je do guše. Jure je izvršitelji. Ona se snalazi kako zna i ume. Ne može sama, ali eto, ona se bori nekako.
Stil / Novosti / Press