Svi ponekad odlažemo obaveze, tražimo izgovore ili biramo lakši put. To je sasvim ljudski. Međutim, kada takvo ponašanje postane svakodnevna navika, posledice počinju da se vide u gotovo svim oblastima života – od izgleda doma do profesionalnog uspeha.
Psiholozi ističu da lenjost često nije samo nedostatak volje, već skup obrazaca ponašanja koji se vremenom učvrste. Upravo te navike mogu da dovedu do nereda u kući, propuštenih prilika na poslu i osećaja da život stoji u mestu.
Ovo su četiri navike koje su posebno karakteristične za ljude sklone odlaganju i pasivnosti.
Stalno odlažu obaveze za „sutra“
Jedna od najčešćih navika jeste verovanje da će sutra biti bolje vreme za obavljanje zadatka.
Bilo da je reč o pranju sudova, sređivanju ormara, plaćanju računa ili važnom poslovnom projektu, osoba sklona lenjosti često će sebi reći da ima dovoljno vremena i da posao može da sačeka.
Problem nastaje kada se mali zadaci nagomilaju. Jedan tanjir ostavljen u sudoperi postaje deset tanjira. Nekoliko papira na stolu preraste u gomilu dokumentacije. Posao koji je mogao da bude završen za pola sata pretvara se u višednevni problem.
Takvi ljudi često žive pod stalnim pritiskom nedovršenih obaveza, a upravo ih taj osećaj dodatno demotiviše.
Ne vraćaju stvari na njihovo mesto
Uredan dom najčešće nije rezultat velikog spremanja, već svakodnevnih sitnica.
Ljudi koji održavaju red uglavnom imaju jednostavnu naviku da odmah vrate predmet tamo gde pripada. Nasuprot tome, lenje osobe često ostavljaju stvari „na trenutak“ – jaknu preko stolice, ključeve na sto, papire na komodu ili šolju na policu.
Vremenom se ti mali neredi pretvaraju u haos. Kuća deluje zatrpano i neorganizovano, a pronalaženje najobičnijih stvari postaje naporno.
Zbog toga mnogi imaju utisak da moraju da izdvoje čitav vikend za sređivanje doma, iako bi nekoliko minuta dnevno bilo sasvim dovoljno da se red održi.
Biraju trenutno zadovoljstvo umesto dugoročne koristi
Lenji ljudi često donose odluke koje im u tom trenutku deluju prijatnije i lakše.
Umesto da završe važan zadatak, satima pregledaju društvene mreže. Umesto da se posvete učenju ili usavršavanju, biraju aktivnosti koje ne zahtevaju nikakav trud. Umesto da naprave plan za budućnost, oslanjaju se na nadu da će se stvari nekako same rešiti.
Takav način razmišljanja može da bude posebno štetan u poslovnom okruženju. Ljudi koji ulažu dodatni napor, usvajaju nova znanja i preuzimaju inicijativu uglavnom brže napreduju, dok oni koji stalno traže prečice često ostaju na istom mestu.
Zbog toga mnogi stručnjaci smatraju da uspeh retko zavisi samo od talenta, a mnogo više od doslednosti i spremnosti da se radi čak i kada nam se ne radi.
Uvek imaju izgovor zašto nešto nije urađeno
Još jedna karakteristična navika jeste prebacivanje odgovornosti na okolnosti.
Takve osobe često govore da nisu stigle, da nisu imale dovoljno energije, da ih je neko ometao ili da uslovi nisu bili idealni. Naravno, svi se ponekad suočavaju sa stvarnim preprekama, ali razlika je u tome što odgovorni ljudi traže rešenje, dok lenji ljudi traže opravdanje.
Vremenom izgovori postaju način života. Umesto da se suoče sa problemom i pokušaju da ga reše, oni pronalaze razlog zbog kojeg nešto nije moglo da bude završeno.
Na poslu takvo ponašanje retko prolazi neprimećeno. Kolege i nadređeni obično brzo uoče ko preuzima odgovornost, a ko stalno traži opravdanja. Zbog toga osobe koje često pribegavaju izgovorima ređe dobijaju priliku da vode važne projekte ili napreduju na više pozicije.
Male promene prave najveću razliku
Dobra vest je da nijedna navika nije trajna. Stručnjaci naglašavaju da se produktivnost ne gradi velikim odlukama, već malim svakodnevnim koracima.
Vraćanje stvari na mesto, završavanje zadataka čim se pojave, preuzimanje odgovornosti i planiranje obaveza mogu značajno da promene kvalitet života. Upravo te sitnice čine razliku između osobe koja stalno juri za obavezama i one koja drži stvari pod kontrolom.