Šimšir se godinama smatrao gotovo idealnim izborom za formiranje urednih živih ograda, dekorativnih bordura i različitih topijarnih formi u vrtovima. Njegova gusta krošnja, spor rast i mogućnost preciznog oblikovanja učinili su ga omiljenom biljkom među baštovanima i pejzažnim arhitektama. Ipak, uprkos brojnim prednostima, šimšir ima i ozbiljne nedostatke koji poslednjih godina stvaraju velike probleme vlasnicima vrtova.
Jedan od najvećih izazova predstavljaju bolesti kojima je ova biljka podložna, ali i napadi šimširovog moljca, štetočine koja može da uništi čitave zasade za veoma kratko vreme. Ove gusenice hrane se lišćem i mladim izdancima, a njihovo suzbijanje često zahteva mnogo vremena, strpljenja i ponovljenih tretmana.
Kada je šimšir napadnut, promene se brzo uočavaju. Umesto karakteristične zelene boje, listovi počinju da žute i smeđe, najpre na pojedinim granama, a zatim se oštećenja šire na čitavu biljku. U mnogim slučajevima grm potpuno propada i ugine, ostavljajući praznine u živim ogradama koje je teško nadoknaditi.
Zbog toga sve više stručnjaka za hortikulturu preporučuje alternativne vrste koje mogu pružiti sličan estetski efekat, ali uz znatno manje problema sa bolestima i štetočinama. Kako navodi portal tomsguide.com, jedna od najzanimljivijih zamena za šimšir jeste božikovina.
Inkbery božikovina kao atraktivna zamena za šimšir
Ukoliko planirate da zamenite oboleli šimšir ili tek uređujete novu živu ogradu, odličan izbor može biti Inkberry božikovina (Ilex glabra). Ova biljka pripada porodici božikovina, ali se po izgledu značajno razlikuje od klasičnih vrsta koje mnogi povezuju sa oštrim, bodljikavim listovima.
Njeni listovi su ovalni, sjajni i tamnozeleni, sa mnogo mekšim i elegantnijim izgledom. Upravo zbog toga Inkberry uspešno imitira uredan i kompaktan izgled šimšira, a istovremeno donosi dodatnu dekorativnu vrednost u vrt.
Za razliku od šimšira, koji tokom cele godine zadržava gotovo nepromenjen izgled, božikovina prolazi kroz zanimljive sezonske promene. Tokom proleća razvija sitne bele cvetove koji se pojavljuju i na muškim i na ženskim biljkama. Kasnije, tokom jeseni, na ženskim primercima formiraju se male crne bobice koje biljci daju poseban dekorativni karakter.
Važno je napomenuti da se plodovi pojavljuju samo ukoliko u blizini postoji muška biljka koja će obaviti oprašivanje. Zbog toga se prilikom sadnje često preporučuje kombinovanje muških i ženskih primeraka.
Korisna biljka za ptice i oprašivače
Pored dekorativne vrednosti, božikovina ima i značajnu ekološku ulogu u vrtu. Njene tamne crno-ljubičaste bobice predstavljaju važan izvor hrane za mnoge vrste ptica i sitnih sisara tokom jeseni i zime, kada je prirodnih izvora hrane znatno manje.
Tokom proleća sitni beli cvetovi privlače pčele, bumbare i druge korisne insekte oprašivače, čime doprinose očuvanju biodiverziteta u bašti.
Još jedna prednost ovog zimzelenog žbuna jeste činjenica da tokom cele godine pruža zaklon različitim vrstama životinja. Gusta krošnja može poslužiti kao sigurno utočište od nepovoljnih vremenskih uslova, ali i od predatora.
Idealni uslovi za sadnju i gajenje
Božikovina je poznata kao veoma prilagodljiva biljka koja uspešno raste na različitim tipovima zemljišta. Može se uzgajati u USDA zonama otpornosti od 4 do 9, što govori o njenoj dobroj prilagodljivosti različitim klimatskim uslovima.
Najbolje rezultate postiže na stalno vlažnim i blago kiselim zemljištima, mada može podneti i manje idealne uslove. Odgovara joj položaj na punom suncu, ali jednako dobro uspeva i u delimičnoj senci.
U poređenju sa šimširom, božikovina zahteva znatno manje održavanja. Nakon što se dobro ukoreni, potrebno joj je veoma malo nege. Povremeno zalivanje tokom dužih sušnih perioda i jedno godišnje orezivanje uglavnom su dovoljni da biljka ostane zdrava i lepo oblikovana.
Stručnjaci preporučuju da se orezivanje obavlja krajem zime ili početkom proleća, pre pojave novih izdanaka. Na taj način podstiče se gust rast i sprečava izduživanje grana, čime žbun zadržava kompaktan i uredan izgled.
Borba protiv šimširovog moljca zahteva upornost
Za one koji već imaju šimšir u dvorištu, važno je da redovno kontrolišu biljke i na vreme prepoznaju prve znake napada štetočina. Borba protiv šimširovog moljca može biti dugotrajna i često zahteva kombinaciju više metoda.
Prvi znak upozorenja obično su tanke mreže između grana, kao i oštećeno ili pojedeno lišće. Čim primetite ovakve simptome, potrebno je reagovati bez odlaganja.
Preporučuje se da najpre ručno uklonite sve vidljive gusenice i njihove zapretke. Nakon toga, grmove treba tretirati odgovarajućim sredstvima za zaštitu bilja kako bi se sprečilo dalje širenje štetočine i sačuvale zdrave grane.
Iako šimšir i dalje ostaje jedna od najpopularnijih biljaka za formiranje živih ograda, sve više baštovana okreće se božikovini kao otpornijoj i jednostavnijoj alternativi. Zahvaljujući lepom izgledu, lakšem održavanju i većoj otpornosti na bolesti i štetočine, ova biljka predstavlja odličan izbor za sve koji žele atraktivnu i dugovečnu zelenu ogradu bez previše brige.