Bendžamin Tod, autor knjiga, osnivač i predsednik organizacije "80,000 Hours", već više od decenije pomaže ljudima da pronađu posao koji ih ispunjava. Diplomirao je fiziku i filosofiju na Univerzitetu Oksford, a kroz njegovu organizaciju do sada je više od 3.000 ljudi pronašlo karijeru kojom su zadovoljni.
Kako kaže, kada je 2011. godine pokrenuo organizaciju, svet se još oporavljao od velike ekonomske krize. Danas se tržište rada ponovo nalazi pred velikom promenom, ali ovog puta zbog razvoja veštačke inteligencije.
Tokom godina, Tod i njegov tim izdvojili su nekoliko oblasti koje smatraju otpornijim na automatizaciju i za koje veruju da će u narednih pet godina postati još vrednije.
1. Komunikacijske veštine
Svakoj organizaciji potrebni su ljudi koji umeju jasno da prenesu njenu misiju, vrednosti i proizvode, kako zaposlenima tako i javnosti.
Kako veštačka inteligencija sve lakše generiše velike količine sadržaja, sama proizvodnja tekstova mogla bi da izgubi deo svoje vrednosti. Međutim, mnogo važnije postaće pitanje šta uopšte treba napraviti i kako proceniti kvalitet onoga što je stvoreno.
Izgradnja poverenja i autentičnog odnosa sa publikom biće sve značajnija. To može da podrazumeva vođenje društvenih mreža, izgradnju publike kroz njuzleter, odnose s javnošću ili organizaciju događaja uživo.
2. Socijalne veštine
Gotovo svaki posao podrazumeva saradnju sa drugim ljudima.
Istraživanje ekonomiste sa Harvarda Dejvida Dž. Deminga pokazalo je da poslovi koji zahtevaju razvijene socijalne veštine beleže rast zarada tokom vremena.
Iako veštačka inteligencija postaje sve bolja u određenim oblicima komunikacije, ljudi će i dalje želeti ljudski kontakt i ceniti ono što stvaraju drugi ljudi. Veštine poput uspostavljanja poverenja, razumevanja tuđih potreba, prepoznavanja emocija i rešavanja konflikata postaće važnije nego ikada ranije.
3. Liderstvo, procena i donošenje odluka
Tod navodi da je njegova organizacija još 2017. godine analizirala koje su veštine najtraženije u najpoželjnijim zanimanjima.
Na samom vrhu liste našle su se sposobnost procene i donošenja odluka.
Kako veštačka inteligencija preuzima rutinske zadatke poput zakazivanja sastanaka i prikupljanja podataka, sve vrednije postaje sposobnost da se proceni šta je zaista važno uraditi. Razmislite o ljudima kojima najviše verujete kada treba doneti važnu odluku. Pokušajte da razumete kako razmišljaju i koje su ih navike dovele do tog nivoa sigurnosti i uspeha.
4. Veštine upravljanja operacijama
Svakoj organizaciji potrebni su ljudi koji će se pobrinuti da sistem funkcioniše. To podrazumeva svakodnevne aktivnosti poput zapošljavanja, organizacije finansijskih procesa i administracije.
Iako veštačka inteligencija već automatizuje deo administrativnih poslova, ljudi ostaju nezamenjivi kada su u pitanju složene situacije koje zahtevaju procenu, iskustvo i rad sa ljudima.
Kako kompanije budu rasle sve brže, potreba za kvalitetnim operativnim kadrom biće sve veća.
5. Veštine primene veštačke inteligencije
Kada bi morao da izdvoji samo jedan savet, Tod kaže da bi to bilo učenje praktične upotrebe AI alata. Trenutno je veštačka inteligencija veoma uspešna u jasno definisanim zadacima, poput programiranja ili obrade određenih podataka tokom nekoliko sati rada.
Mnogo slabije se snalazi u složenim projektima koji uključuju veliki broj ljudi ili traju nedeljama i mesecima.
Zbog toga će biti dragoceni ljudi koji razumeju kako AI funkcioniše, znaju njene prednosti i ograničenja, umeju da proveravaju rezultate i procene kada je potrebno uključiti ljudsku kontrolu. Za razvoj ove veštine nije nužno da budete programer. Dovoljno je da počnete da koristite AI alate u oblasti koju već dobro poznajete i koja vas zanima.
Prema Todu, budućnost neće pripasti ljudima koji se takmiče sa veštačkom inteligencijom, već onima koji nauče kako da je koriste kao alat. Upravo zato komunikacija, rad sa ljudima, donošenje odluka, organizacija i razumevanje AI sistema predstavljaju veštine čija će vrednost u godinama koje dolaze samo rasti.
Stil/Nova