Jedna žena opisala je kako je "umrla" u dva odvojena navrata, čak se seća i kako je posmatrala medicinsko osoblje dok radi nad njenim beživotnim telom, pre nego što je donela odluku da se u njega vrati.
Barbara Bartolome se našla bliže smrti nego što će većina ljudi ikada biti tokom svog života, uključujući i incident kada je imala samo 18 meseci, tokom kojeg je, usled visoke temperature, "prestala da diše i umrla" na kratak period. Uprkos tome što joj je telo postalo "modro i beživotno", njena porodica se sećala da je "odjednom ponovo oživela".
Iako je Barbara u to vreme bila samo malo dete, to je bilo iskustvo koje se vratilo da je progoni u 31. godini, kada joj je srce stalo usled komplikacija u bolnici, gde se pripremala za operaciju leđa. Nakon što je otvorila oči, kaže da je shvatila da lebdi iznad svih, blizu plafona bolničke sobe, posmatrajući kako lekari očajnički pokušavaju da je reanimiraju.
Tvrdi da se susrela sa Bogom
Barbara, koja živi u Santa Barbari u Kaliforniji, izjavila je za "Kreatorzin": "Bila sam van svog tela i gledala dole na celu scenu. Panika koju sam osećala u telu je nestala. Osećala sam se kao umotana u prelepo ćebe ljubavi i prihvatanja, i bilo mi je apsolutno divno. Pogledala sam dole šta se dešava, hirurg je proglašavao "plavu šifru" (eng. code blue – reanimacija).
Smireno sam rekla: "Ako sam ja ovde gore, a moje telo je tamo dole, i on proglašava plavu šifru, mislim da sam upravo umrla". Čim sam to rekla, osetila sam prisustvo bića koje je bilo odmah pored mene, i imala sam osećaj kao da ga poznajem oduvek. Delovalo je kao da je to Bog. Osetila sam apsolutno prihvatanje, apsolutnu ljubav i utehu. Kada je bio pored mene, bila sam čisto biće, čist duh. To je bilo prosto neverovatno. U tom trenutku sam bila na Zemlji 31 godinu, ali sam osećala da postojim mnogo duže od toga."
Barbara, koja sada ima 69 godina, primljena je u bolnicu u decembru 1987. godine radi laminektomije i diskektomije, dekompresivnih operacija namenjenih lečenju bolova u leđima izazvanih pritiskom na nerve. Deo pripreme za proceduru uključivao je i mijelogram, gde se jod ubrizgava u kičmenu moždinu radi provere oštećenja.
Međutim, Barbara, koja je samo četiri meseca ranije dobila ćerku Džuli, a kod kuće imala i sina Skota, tvrdi da je rendgenski tehničar slučajno pritisnuo dugme koje je pomerilo sto na kojem je ležala, usled čega je kontrastno sredstvo prodrlo u njen mozak.
Počela je da oseća slabost pre nego što je izgubila svest, a kada je došla sebi, shvatila je da gleda dole na prostoriju u kojoj su ortopedski hirurg, neurohirurg, dva rendgenska tehničara i medicinska sestra mahnito radili kako bi joj spasli život. Barbara se seća da je "razgovarala" sa bićem pored sebe dok su lekari i sestre "paničili dole" i izvodili reanimaciju.
Izbor zbog dece i sudbonosno obećanje
Ipak, duboko zabrinuta za svoju malu decu, znala je da nema drugog izbora nego da se vrati u svoje telo. Rekla je: "Govorila sam da moram da se vratim, dok sam posmatrala sve dole. Imali su masku sa kiseonikom na mom licu, i naizmenično su radili to i masažu srca."
Dok je lekar priključivao monitor za rad srca, videla je kako linija postaje ravna. Seća se čak i kako je jedan hirurg rekao "prošlo je previše vremena, mozak će biti mrtav", pre nego što ju je drugi hirurg pesnicom udario u grudi, prenosi "Miror".
Barbara je rekla: "Gledala sam svoje telo dok se to dešavalo, posmatrala sam sve odozgo, i moje telo se trzlo. Nisam se vratila u telo, već mi se, dok sam sa plafona gledala dole, to biće obratilo."
U onome što opisuje kao "prelep glas“" Barbara se seća da je upitana šta će uraditi ako se vrati sebi. "Bljeskovi" loših sećanja prošli su joj kroz glavu i shvatila je da mora da napravi neke promene, uključujući okončanje braka i stavljanje sebe i svoje dece na prvo mesto.
Molila je da je vrate u život. Rekla je: "Sekundu nakon što sam to izgovorila, hirurg je izveo drugi udarac u grudi i to je ponovo pokrenulo moje srce. Otvorila sam oči i bila sam nazad u svom telu sa maskom za kiseonik na licu. Svi su bili zapanjeni."
Godine ćutanja i ispunjenje obećanja
Barbara se seća da je medicinski tim stabilizovao njeno stanje pre nego što je uspela da progovori i detaljno ispriča šta se dogodilo. Jedan od hirurga se "istraumirao" i napustio prostoriju, dok je drugi želeo da ponovo čuje priču. Barbara se odmarala te večeri, a planirana operacija je obavljena sledećeg dana. U bolnici se oporavljala četiri dana, mada kaže da niko nije želeo da razgovara sa njom o njenom iskustvu.
Ali to nije uzdrmalo njeno uverenje u ono što je videla. S obzirom na to da nikada nije eksperimentisala sa drogama, jedva da je konzumirala alkohol i nikada ranije nije imala halucinacije, bila je sigurna kako kaže da je ono što je doživela stvarno.
Barbara je objasnila: "Bilo je podjednako stvarno svaki put kada bih pomislila na to, baš kao i kada se dešavalo. Kada sada pričam o tome, ako bih zatvorila oči, videla bih dole sto, ljude gde su stajali, mogla bih da vidim celu prostoriju."
Pošto niko nije mogao da prihvati njenu priču, Barbara je ćutala o tome 12 godina. Međutim, ispoštovala je obećanje dato biću: razvela se i sama podigla sina i ćerku.
Nije bila sigurna da li će ikada ponovo pronaći ljubav, ali je odlučila da zapiše listu osobina koje bi posedovao njen savršeni partner, i na kraju je naišla upravo na takvog čoveka, svog sadašnjeg supruga Viktora. Više od tri decenije kasnije, on je i dalje njena nepokolebljiva podrška za sve što je preživela.
Normalizacija iskustava bliske smrti
Barbara se postepeno poverila i drugim ljudima u svom okruženju, uključujući majku jedne od Džulinih drugarica, koja joj je objasnila da se to naziva "iskustvo bliske smrti" i otkrila joj da su i drugi ljudi na internetu opisivali slične priče.
Ona sada veruje da je njeno iskustvo bliske smrti bilo usađeno u njen život kako bi joj pomoglo da napusti brak i izraste iznad njega.