Danas je Marko Nikolić čovek kojem se mnogi dive. Poznat je po humanitarnom radu, pomoći ugroženim porodicama i izgradnji domova za one koji nemaju krov nad glavom. Svoj život posvetio je pomaganju drugima, promoviše zdrave životne navike, sport i upornost, a svojim primerom svakodnevno pokazuje da uspeh ne mora da promeni čoveka, već može da ga učini još boljim.
Međutim, iza osmeha, uspeha i svega što je danas postigao krije se životna priča satkana od bola, gladi, odricanja i borbe kakvu malo ko može da zamisli. Dok ga danas ljudi vide kao uspešnog, obrazovanog i ostvarenog čoveka, nekada je bio dečak za kojeg su mnogi tvrdili da nikada neće uspeti. Odrastao je u teškim uslovima, suočavajući se sa siromaštvom, nerazumevanjem i porodičnim problemima koji su mogli da ga odvedu na potpuno pogrešan put.
Ipak, umesto da ga život slomi, sve prepreke pretvorio je u motivaciju. Umesto da uzvrati mržnjom, izabrao je oproštaj. Umesto da odustane, nastavio je da se bori. Danas, kada govori o svom detinjstvu, njegove reči nikoga ne ostavljaju ravnodušnim:
"Otac mi je bacao knjige kroz prozor, u šporet i govorio da nikada ništa od mene neće biti, da ne sanjam i da ne pokušavam, moj deda me tukao crevom za vodu, a moja majka je ustajala u 2 ili 3 ujutru, gladna i premorena, da zauzme mesto na pijaci i prodaje cveće i kalendare samo da bih ja imao šansu.
Ljudi, nisam imao da jedem, ponekad sam jeo jednom dnevno, a moja majka nije jela nikad, ne zato što nije imala, nego da bih ja imao, ponavljao sam razred i bio sam onaj za koga su govorili da neće uspeti, radio sam sve – mešao malter, pravio kafe, dodavao alat, bio na dnu, u kanalu, i bukvalno i životno, izbacivali su me iz kuće i da nije bilo moje tetke koja me je vraćala ne znam gde bih danas bio.
Ali znaš šta, oprostio sam i ocu i dedi jer nisam hteo da me njihova tama pojede, završio sam fakultet, osnovne i master studije sa prosekom 9,30 ne da bih njima dokazao nego sebi, da dete koje su lomili može da postane čovek koji gradi, i zapamti ovo – sine, ako želiš da vidiš čudo, budi čudo, jer težak život ne uništava čoveka, težak život stvara jake ljude, zato ako si danas gladan, ako si na dnu i nemaš podršku to ne znači da si slab nego da te život sprema za nešto veliko, i zato poruka za sve mlade – ne slušajte one koji vam govore da ne možete, ne slušajte one koji vas lome, ne odustajte kad je najteže, jer baš oni koji su imali najmanje postanu oni koji daju najviše, ustani, izdrži, postani čudo, jer tvoja priča tek počinje."
Te reči danas imaju posebnu težinu jer dolaze od čoveka koji nije dozvolio da ga prošlost definiše. Umesto da postane žrtva okolnosti, Marko Nikolić postao je simbol istrajnosti, humanosti i vere da svako može da promeni svoj životni put.
Dok je nekima teško da po lošem vremenu izađu iz toplog doma, Marko svakodnevno pomera granice ljudske izdržljivosti kako bi pomogao deci kojoj je pomoć najpotrebnija. Ne trči zbog medalja, ne penje se na planinske vrhove zbog slave i ne ulazi u ekstremne izazove kako bi obarao rekorde. Njegov cilj je mnogo veći – da prikupi sredstva za lečenje bolesne dece i skrene pažnju javnosti na one kojima je pomoć neophodna.
Na tom putu uspeo je da ostvari podvige o kojima većina ljudi može samo da mašta. Iz rodnog Valjeva stigao je do Južne Amerike i planine Akonkagve, popevši se na više od 6.000 metara nadmorske visine. Pretrčao je čak 500 kilometara kroz jednu od najsurovijih pustinja na svetu – Atakamu, a zatim se suočio i sa ledenim prostranstvima Arktika, gde su ga dočekali dubok sneg, zaleđeni teren i vetrovi koji su dostizali brzinu od 50 kilometara na čas.
"Najteže je bilo trčanje kroz surovi Arktik, gde sam trčao po ledu, dubokom snegu, surovom terenu, a pored svega toga - vetar koji je duvao od 40 do 50 kilometara na čas", objasnio je Marko.
Tokom tih ekstremnih izazova više puta se zapitao da li sve to ima smisla. Ipak, svaki put kada bi došao do granice izdržljivosti, setio bi se razloga zbog kojeg je krenuo.
"Samo sebi kažem, seti se kroz šta si sve prošao da bi sada odustao i setim se primarnog cilja. Cilj je bio da se skupi novac za lečenje teško bolesne dece – Pavla, Ognjena i Vuka", priča Marko.
Zahvaljujući tim akcijama prikupljeno je više od 140.000 evra za lečenje trojice dečaka. Za Pavla i Ognjena skupljeno je čak i više novca nego što je bilo potrebno, dok je za Vuka nedostajalo još 10.000 evra, koje je obezbedila organizacija koju vodi Marko, čime je akcija uspešno završena.
Marko veruje da se najveće bitke ne vode telom, već umom.
"Jako telo je jak um, jak um je jako telo, jedno bez drugog ne može. Na kraju preovladava jaka psiha, ako ste jaki u glavi možete da izdržite sve, ja sam to dokazao. Pretrčao sam najsuroviju pustinju, popeo se na 6.000 kilometara Akonkagve jer do vrha nisam mogao zbog loših vremeskih uslova, ali sam cilj postigao", objasnio je Marko.
Za njega je svaki podvig samo sredstvo da ljudima pokaže da negde postoji neko kome je pomoć potrebna i da svako može da učini makar mali korak kako bi nekome promenio život.
"Bog mi je podario snagu i energiju, hteo sam da je iskoristim za dobre stvari, želim da iskoristim taj dar i energiju kako bih pomogao drugima. Za mene je to dan kao svaki drugi. To bi svi trebali da rade, ne moramo da trčimo i penjemo vrhove, ali možemo da podelimo apel, pošaljemo SMS. Moramo da probudimo tu empatiju u sebi", kaže Marko.
I upravo ta empatija danas menja živote mnogih porodica. Pored pomoći bolesnoj deci, Marko sa svojim timom gradi kuće i obezbeđuje domove ljudima koji žive u izuzetno teškim uslovima.
"Osećaj kada zatvorimo krug ne može da se opiše rečima. To mora da se oseti, kada ste na Arktiku, kada se borite za svoj i za nečiji život, to nema cenu. Vidim sreću u očima roditelja. Kada sam sleteo iz Norveške dočekao me je mali Ognjen, taj osećaj ne može da se opiše, zato sve to radim", rekao je Marko.
Njegova misija se nastavlja i danas. Trenutno pomaže ugroženim porodicama širom Srbije, gradeći domove onima koji ih nemaju.
"Sada gradimo kuću malom Nikoli koji živi u selu Lok, uskoro je i useljenje deda Miroslava koji živi u Krupnju. Njemu smo obezbedili dva stambena kontejnera, uskoro završavamo betonsku ploču na kojoj će kontejneri biti ugrađeni", zaključio je Marko.
Stil / RTS Dokumentarac