Postoji period u životu kada čovek prvi put zaista shvati da vreme nije beskonačno. Za mnoge ljude to se događa upravo u pedesetim godinama — dobu kada telo počinje jasnije da pokazuje posledice svega što smo godinama radili sebi.
- Neprospavane noći.
- Stres.
- Loša ishrana.
- Nedostatak kretanja.
- Potiskivanje emocija.
Sve ono što je organizam nekada uspevao da „izdrži“, sada polako dolazi na naplatu.
Stručnjaci često upozoravaju da pedesete nisu samo biološka prekretnica, već i psihološki trenutak u kojem čovek konačno prestaje da veruje da je neranjiv.
Mnogi upravo tada prvi put ozbiljno razmišljaju o zdravlju, prolaznosti i sopstvenim navikama.
Poznati ruski lekar i hirurg Nikolaj Amosov bio je jedan od stručnjaka koji su otvoreno govorili da veliki broj bolesti nije slučajnost, već posledica načina života.
Njegove reči i danas izazivaju rasprave jer su bile direktne, stroge i bez ulepšavanja.
„Većina bolesti je cena za lenjost, proždrljivost i neznanje“
Amosov je smatrao da savremen čovek često sam postepeno uništava sopstveni organizam.
Prema njegovim rečima, tri najveća neprijatelja zdravlja su:
- fizička pasivnost
- preterivanje u hrani i lošim navikama
- ignorisanje osnovnih pravila zdravog života
„Ljudi očekuju da ih medicina spasi, ali svakodnevno rade protiv svog tela“, govorio je.
Njegove izjave mnogima su delovale surovo, ali brojni lekari danas upozoravaju na isti problem — organizam ne propada preko noći, već godinama.
Pedesete su trenutak kada telo prestaje da ćuti
U mlađim godinama organizam često uspeva da kompenzuje loše navike.
Neko može:
- da spava četiri sata
- jede brzu hranu
- ne vežba
- bude pod konstantnim stresom
- i da ipak funkcioniše relativno normalno.
Ali posle pedesete telo sporije obnavlja energiju, slabije se regeneriše i mnogo teže podnosi opterećenja.
Tada počinju:
- problemi sa pritiskom
- bolovi u zglobovima
- višak kilograma
- dijabetes
- srčane tegobe
- hronični umor
- nesanica
Mnogi te simptome nazivaju „normalnim starenjem“, ali stručnjaci tvrde da veliki deo problema zapravo dolazi od dugogodišnjih navika.
1. Manjak kretanja — tiho uništavanje organizma
Jedna od najvećih grešaka savremenog čoveka jeste gotovo potpuno odsustvo fizičke aktivnosti.
Ljudi sve više:
- sede
- voze
- rade za računarom
- provode sate ispred televizora
Telo koje se ne koristi počinje da slabi.
Mišići gube snagu, cirkulacija se usporava, a organizam postaje podložniji bolestima.
Amosov je smatrao da je fizička aktivnost osnov zdravlja i da bez nje nema dugoročnog očuvanja organizma.
„Vežbanje nije dodatak životu — ono je uslov života“, govorio je.
Posebno je insistirao na doslednosti.
Nije verovao u povremene napore i kratkotrajnu motivaciju, već u svakodnevno kretanje makar i po dvadesetak minuta.
2. Prejedanje i loša ishrana
Druga velika greška koju je često kritikovao jeste odnos ljudi prema hrani.
Savremen čovek, prema njegovim rečima, jede mnogo više nego što mu je zaista potrebno.
Posebno posle pedesete organizam sporije troši energiju, ali mnogi nastavljaju iste navike kao u mladosti:
- previše šećera
- masna hrana
- kasni obroci
- alkohol
- industrijski proizvodi
Posledice se ne vide odmah, ali se godinama gomilaju.
Vremenom dolazi do:
- gojaznosti
- masne jetre
- problema sa krvnim sudovima
- dijabetesa
- opterećenja srca
„Ljudi često jedu iz navike, stresa ili dosade, a ne zato što su gladni“, upozoravao je.
3. Ignorisanje signala koje telo šalje
Treća velika greška jeste ponašanje kao da problemi neće postati ozbiljni ako ih ignorišemo.
Mnogi ljudi:
- ne odlaze na preglede
- potiskuju simptome
- govore „proći će“
- leče se sami
- traže pomoć tek kada stanje postane ozbiljno
Amosov je smatrao da upravo takav odnos prema zdravlju dovodi do brojnih komplikacija.
„Lekari mogu lečiti bolest, ali zdravlje morate da održavate sami“, govorio je.
Drugim rečima, medicina može pomoći kada problem nastane, ali svakodnevne odluke određuju koliko će organizam biti snažan.
Koliko zapravo zavisi od nas?
Jedna od njegovih najpoznatijih tvrdnji bila je da:
- 50% zdravlja zavisi od načina života
- 20% od genetike
- 20% od okruženja
- samo 10% od medicine i lekova
Tom formulom želeo je da pokaže da sudbina zdravlja nije potpuno unapred određena.
Iako genetika igra važnu ulogu, svakodnevne navike često imaju još veći uticaj.
Pedesete donose i psihološku promenu
Stručnjaci ističu da ovaj period života nije važan samo zbog tela, već i zbog psihološkog suočavanja sa prolaznošću.
Mnogi ljudi tada:
- gube roditelje
- menjaju pogled na život
- preispituju prioritete
- shvataju da vreme nije beskonačno
Upravo zato pedesete često predstavljaju trenutak kada čovek počinje iskrenije da se odnosi prema sebi.
Neki tada prvi put:
- menjaju ishranu
- počinju da vežbaju
- smanjuju stres
- usporavaju tempo života
- počinju redovno da kontrolišu zdravlje
„Telo može mnogo da izdrži, ali ne zauvek“
Amosov je verovao da ljudski organizam ima ogromnu sposobnost oporavka, ali samo ako mu čovek pruži osnovne uslove:
- kretanje
- san
- umerenu ishranu
- disciplinu
- rutinu
Najveći problem savremenog života, prema njemu, jeste to što ljudi pokušavaju da posledice loših navika poprave tabletama, umesto promenom načina života.
„Nema zdravlja bez truda“, često je ponavljao.