Svi znamo osnovne savete za zdravlje, ali kada je reč o dugoročnom očuvanju srca i usporavanju starenja, presudne su svakodnevne navike. Kardiohirurg dr Džeremi London upozorava da određeni obrasci ponašanja mogu aktivno da ubrzaju starenje tela, podstaknu upale i opterete srce i ističe pet navika koje imaju najveći negativan učinak.
1. Pušenje i vejpovanje
Na prvom mestu su pušenje i vejpovanje koje dr London izdvaja kao najbrži način ubrzanog starenja tela. On objašnjava da toksični metaboliti povećavaju oksidativni stres i oštećuju DNK. Takva oštećenja s vremenom negativno utiču na srce i druge organe. Upravo zato stručnjaci naglašavaju da je prestanak pušenja jedna od najvažnijih odluka za dugoročno zdravlje.
2. Sedelački način života
Nedostatak kretanja ubrzava starenje. Istraživanja pokazuju da redovna aktivnost pomaže da se očuva funkcija tela i smanji rizik od slabosti. Sedelački način života takođe smanjuje i dopremanje hranljivih materija u ćelije. Čak i male promene u svakodnevici mogu da naprave razliku.
3. Hronični stres
Dugotrajan stres ne utiče samo na raspoloženje već i na telo na ćelijskom nivou - povećava upale, menja regulaciju DNK i skraćuje telomere (zaštitne kapice na krajevima hromozoma koje sprečavaju oštećenje genetskog materijala, što je povezano sa starenjem). Istraživanja ga povezuju i s većim rizikom od srčanih bolesti. Upravljanje stresom ključno je za očuvanje zdravlja.
4. Nedovoljno kvalitetnog sna
Kvalitetan san nije luksuz, već je nužan. Telo se tokom sna obnavlja, a njegov nedostatak može da narušiti nivo energije i zdravlje srca. Lekari preporučuju dosledan raspored spavanja i uslove koji podstiču kvalitetan odmor. Izbegavanje ekrana pre spavanja može dodatno da poboljša kvalitet sna.
5. Nezdrava ishrana
Nezdrava ishrana i višak visceralne masnoće povećavaju upale, insulinsku rezistenciju i metaboličke poremećaje. Takvi procesi dugoročno opterećuju organizam i ubrzavaju starenje. Umesto restriktivnih dijeta, preporučuje se izbegavanje prerađene hrane, a savetuje uravnotežena ishrana bogata vlaknima i proteinima i unos celovitih namirnica (to su prirodne, minimalno prerađene namirnice u svom izvornom obliku u koje nisu dodat veštački sastojci. Sadrže maksimalnu količinu hranljivih materija, vlakana, vitamina i minerala, a tu spadaju sveže voće, povrće, integralne žitarice, mahunarke, orašasti plodovi i semenke). Takva zdrava ishrana znatno pomaže i u očuvanju zdravlja srca.