Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici, sutra, 6. maja slave Đurđevdan. Slava posvećena svetom Đorđu je druga slava po broju porodica koja je slave, a prva među najvećim prolećnim praznicima.
Naši stari su upravo ovaj datum smatrali za polutar godine, pa su vreme računali do i od Đurđevdana.
Običaj je da se ovog dana kuća okiti zelenilom, vrbom, cvećem. Venac od poljskog cveća i leskovog pruća se plete i baca na krov kuće ili se zakači za kapiju.
Ako je na Đurđevdan vedro, veruje se, biće rodna godina. Ako tada i sutradan pada kiša, leto će biti sušno. Pada li kiša na treći dan, dakle na dan svetoga Marka, leto će biti kišovito.
Šta nikako ne treba raditi na Đurđevdan?
Pre Đurđevdana ne treba brati selen (celer) ili mirisati, a na Đurđevdan svako uzme po jedan stručak pa omiriše i zakači za pojas, a devojke i mlade za đerdan.
Na Đurđevdan ne valja spavati, “da ne bi bolela glava”, a ako je neko spavao onda se kaže da “na Markovdan spava na tom istom mestu”.
Đurđevdan spredstavlja granicu između zime i leta, praznik vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobrih useva. Za malo koji praznik kod Srba je vezano toliko običaja i verovanja, pa i magijskih radnji.